четвртак, 12.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:02

Славље старо 4000 година

Аутор: Р. С.четвртак, 29.12.2011. у 22:00
Холанђани последњег дана у години – 31. децембра пеку крофне

Према извештајима агенција

Антрополози сматрају да се прелазак из старе у нову календарску годину, иако за то немају чврсте доказе, слави четири хиљаде година! Такође, 1. јануар није одувек био улазница за следећу годину, већ се у разним културама та граница обележавала од децембра до маја.

Сматра се да су пре четири миленијума Нову годину славили Вавилонци, а најраније забележена прослава „најлуђе ноћи” догодила се у Месопотамији пре око две хиљаде година и обележавала се средином маја.

Прелазак из старе у нову годину славили су и Египћани, Феничани и Персијанци, стари Грци.

Првог дана марта улазак у нову годину обележавали су Римљани, а њихов тадашњи календар је имао свега 10 месеци. Занимљиво је да месец јануар није постојао до 700. године пре нове ере, када је други римски краљ Нума Помпилије додао прва два месеца календара који данас постоји, а први дан јануара прославља се од 153. године пре нове ере.

У средњовековној Европи Нова година се није славила, јер се њено обележавање сматрало паганском и антихришћанском појавом. A ако би се и обележавала, „најлуђа ноћ” није се увек прослављала првог дана јануара, већ 25. децембра и 25. марта.

Први јануар и прослава Нове године на велика врата враћају се тек 1582. године, и то у грегоријанском календару, који су католичке земље прихватиле готово одмах, а протестантске су то чиниле постепено. Интересантно је да су Британци „нови”, реформисани календар почели да користе 170 година касније – тачније 1752. године, а до тада су Нову годину дочекивали у марту.


Коментари2
89a2b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Prosrpski Hrvat
''Holanđani poslednjeg dana u godini – 31. decembra peku krofne'' Da, ali ne takve kao na slici, i ne samo posljednjeg dana, ali svakako zbog Silvestra.
Aspalathos M
Izučavenja kalendara su neiscrpna i beskrajna tema, jer je ljudima život zavisio o godišnjim dobima, što je i danas slučaj na izvestan način. Moglo bi se reći - koliko naroda ili koncfesija, toliko kalendara. Izdvojio bih običaj da se o novoj godini (Božiću, Hanuki) pripremaju krofne, hlebčići, fritule...što je dokaz da su običaji stari i prelazili od jednih na druge. Ko god slavi i na koji god način svoju NG, neka mu je srećna, mirna i berićetna!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља