уторак, 20.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:47

Само 21 одсто грађана зна за кога ће гласати

Аутор: Биљана Баковићпонедељак, 02.01.2012. у 22:00

Пре тачно годину дана, за наш лист, директор агенције Фактор плус Владимир Пејић скренуо је пажњу странкама да би требало да се забрину због слабе политичке опредељености грађана, а ове године је због тог питања остао „без текста”. Остало је највише четири месеца до избора, а само 21 одсто испитаника се изјаснило да ће на њих изаћи и да већ зна за кога ће гласати (прошле године их је било 37 одсто).

„Овде је сваки коментар сувишан”, каже Пејић, чија је агенција и ове године урадила за „Политику” истраживање о томе како су грађани доживели прошлу и шта очекују од управо започете 2012. године. Испитивање је обављено од 19. до 27. децембра, на узорку од 1.200 пунолетних грађана.

Основна нит која повезује све резултате у овој анкети, чини се, јесте песимизам. Суморан поглед на 2011. и невесела очекивања од 2012. године. Очигледно је и да су испитаници своје незадовољство пројектовали на власт и политичаре уопште, односно изгледа да у њима виде кривце за лош живот у Србији на почетку друге деценије 21. века.

Лидери две најјаче странке, СНС-а и ДС-а, Томислав Николић и Борис Тадић имају највише позитивних оцена грађана Србије (16, односно 17 одсто), али и негативних (19, односно 21 одсто). Они су и у прошлогодишњем истраживању водили на обе листе, али тада су имали више позитивних „поена” (Тадић 25,8, а Николић 20 одсто).

„То је тренд који показује један општи пад поверења у политичаре и политичке странке. Николић и Вучић, на пример, имају заједно мање позитивних поена него њихова странка, што значи да и они који гласају за СНС не гласају само због њих као некада, него гласају против, рецимо, ДС-а”, каже Владимир Пејић.

Истраживање је показало да је за годину дана градоначелник Београда Драган Ђилас „скочио” са три на 15 одсто позитивних оцена, а Пејић објашњава да је на добар резултат Ђиласа пресудно утицао главни град. „Кад би имао такву популарност у Србији као у Београду мислим да би имао више позитивних поена него чак и Борис Тадић”, истиче Пејић напомињући да треба имати у виду да су се испитаници на питања о позитивном и негативном утиску опредељивали само за једног политичара.

Грађани прилично лоше мисле о раду премијера и министара у Влади Србије („они са средњом оценом 2,7 могу да буду задовољни, што је поприлично поражавајуће”, каже Пејић), али и владе у целини и других институција и јавних служби. Најбоље оцењени су председник Србије и полиција са средњом оценом 2,8, што је, опет, како каже Пејић „трагично”.

Још су ниже оцене за независна регулаторна тела, али то је отуда што људи мало знају о њима (много испитаника се није изјаснило о овој теми), мешају њихове надлежности, а и не виде ефекте њиховог рада.

Када је реч о рејтинзима странака, он примећује да у односу на „скор” с скраја 2010. нема великих промена, али да их је било током 2011. На почетку je постојала велика предност СНС-а, која се после штрајка Николића и још неких ствари „истопила”, па се крајем године опет вратила.

„Ипак, треба имати у виду да је изузетно мало опредељених, тако да су рејтинзи више индикација него што је реално стање ствари”, напомиње Пејић.

Али у кампањи ће заинтересованост сигурно порасти, чак и излазност може бити велика, истиче он, наводећи да то само значи да ће кампања можда сада више одлучивати него икад раније. И да ће међу странкама доћи до велике „туче” око неопредељених, тако да ту и неке нове или мање странке имају шансу.

То што је највећу пажњу међу догађајима у 2011. добио успех тенисера Новака Ђоковића треба разумети и као чежњу грађана за лепим вестима. Недобијање кандидатуре за чланство у ЕУ није нас, чини се, превише дирнуло, али је хапшење последњих хашких оптуженика, иако је изгледало да је пало у заборав, оставило јачи (позитиван или негативан) утисак.   

Процена грађана како ће живети у 2012. у односу на претходну годину је закључак целог истраживања.

„Само ово питање одражава расположење грађана према свим осталим питањима. Не виде светлост на крају тунела, ни у институцијама, ни у власти, ни у опозицији, ни у неком страном фактору (да ће нас „извући” САД, или Русија, Немачка, ЕУ...). То је оно што је можда и најтрагичније – што људи губе наду. А то се види свакодневно, не само у истраживањима”, оцењује директор агенције Фактор плус.


Коментари70
9737b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Срећко Војводић
Одавде, из Торонта (у Канади) баш је тешко определити се: за кога да гласам 6. маја. Сасвим је јасно за кога нећу гласати: ни за једну странку или формацију која заговара приступање Србије другом империјалистичком блоку, то јест постепено издишућем ЕвроСавезу. Али, за кога? Слаба ми је утеха схватање да, кад у Србији немa јаке синдикалне организације, тешко да може да буде јаке прогресивне политичке формације. А могу ли да не гласам? Не могу ни то, ако то доприноси останку на власти јасно против-радничке и доследно про-империјалистичке ДС. Алтернативно, моје не-гласање могло би да допринесе доласку на власт још реакционарнијих политичких снага, попут ЛДП, ДСС и РП. Да ли ће Комунистичка Партија Јосипа Броза уопште бити на бирачком списку иако ~ 30% бирача изјављује да је спремно да размотри гласање за њу?
Goran S. Jovanović
U prisutnim tumačenjima rezultata ove i sličnih anketa indikativno je odsustvo onoga što je najvažnije: istorija duboke političke i ekonomske krize čiji se trend ne menja (uz poražavajuće delovanje političke klackalice) edukovala je građane i kod njih formirala svest da nešto nije u redu sa njihovim demokratskim pravima i mogućnostima da utiču na donošenje (političkih i drugih) odluka koje bi bile bolje od onih koje generiše postojeći demokratski sistem. Koje je razumno rešenje za građanina koji vidi da nijedna partija nema rešavajući program za rastuće društvene probleme, pri čemu se guši pojava novih ideja i popularisanje njihovih rodonačelnika? Zar nije logična reakcija slanje poruke o nezadovoljstvu demokratskim pravima i mogućnostima u pogledu kontrole rada političara i funkcionisanja medija - uskraćivanjem podrške bilo kojoj partiji neizlaskom na izbore ili nevažećim listićima? Mazohizam je podržavati programe partija za koje znamo da ne vode pozitivnim društvnim promenama!
bosko glavcic
Gdjo Bakovic, varate se ako mislite da zanemarivanjem DVERI SRPSKIH necete biti neprijatno iznenadjeni dobrim rezultatom tog pokreta!!
Srpsko Evropski tradicionalista
Većina pametnih Srba će glasati za PREOKRET i novu SRPSKO EVROPSKU politiku i BOLJI ŽIVOT svih građana Srbije, ali je za to neophodno : 1).POŠTENIJI političari, koji se ne plaše kontrole iz EU i saradnje sa dijasporom, 2).VEĆI RAD i OPTIMIZAM svih građana, 3).PRAVIČNA REGIONALIZACIJA Srbije na više ravnopravnih pokrajina, ali BEZ državnih atributa i nadležnosti. Ako ostane ovako stanje po komunističkom Ustavu iz 74.g., za 10-20 godina i Vojvodina će postati "nezavisna", (kao i druge republike i "autonomna" pokrajina Kosovo) .
ANA MITIĆ
Čudni su ljudi - toliko se loše živi,i umesto da se bore da se to stanje promeni,oni se ponašaju mazohistički i ne žele promene!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља