среда, 24.08.2016. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:08

Уфа - престоница Башкортостана

Аутор: Горан Антонић, Русијауторак, 03.01.2012. у 22:50

На падинама јужног Урала простире се Башкоторстан, република Руске федерације. Назив је добила по матичном башкирском народу.

Башкири су туркијски народ и говоре башкирским језиком који је такође из породице туркијских језика. Подручје данашњег Башкортостана некада је била „ Велика Хунгрија“ завичај данашњег мађарског народа.

Ислам је продро међу Башкире у десетом веку, а током монголске владавине (од двадесетих година 13.века до средине 16 века) постао је доминантна религија.

Крајем 16.века Иван Грозни је заузевши Казањ (престоницу суседног Татарстана) позвао башкирски народ да се присаједини Русији. Он им је гарантовао право на локалну власт, право на муслиманску веру, и право на земљу (на коју се плаћао одређени порез).

Башкири су се обавезали да ће ратовати у саставу руске војске. После Ивана Грозног, током 17. и 18. века било је више Башкирских устанака. Они су се завршавали тако што су Башкирима потврђивана она права која им је обећао Иван Грозни. Последњи устанак представља учешће у устанку Јемељана Пугачова (1773-1775) против Kатaрине Велике. Био је то социјални, а не национални устанак. Уједно устанак много ширих размера. Један од вођа устанка био је Салават Јулајев, данас заштитни знак и симбол Башкортостана и башкирског народа. Национални херој који је познат и као песник, његове песме су међу ретким делима Башкирске литературе из тог периода.

Поред Руса и Башкира у Уфи (и Башкоторстану уопште) живе и Татари, то су три доминантна народа осталих је много мање.

Заједништво ових народа траје преко четристо година, у балканским очима огромних 400 година. Заједно су ови народи преживели ратове, револуције, диктаторе...

Иако нисам дуго у Уфи, узећу себи за право да кажем да су разлике међу њима у сенци сличности, споредно је у сенци главног. Неко је једне, неко је друге вере, али уважавање је обострано.

Рат против Религије није заобишао ни Уфу. Много је светиња срушено, и многе су заувек срушене. Њихове локације заузели су други такође важни објекти. „Монумент дружби“, споменик који симболише јединство руског и башкирског народа подигнут је na темељима цркве Свете Тројице.
На месту где се налазио храм Христова Васкрсења сада се налази Башкирско драмско позориште.
Може ли се оспорити значај „Монумента дружби“ или значај драмског позоришта?Треба ли их уопште оспоравати? Могу ли се оспорити њихове локације? Може ли се било каквим циљем оправдати рушење споменика који симболизује нешто што треба подстицати, продужити, наставити? Зашто рушити? Зашто је за изградњу новог света рушен стари свет?

Припадници муслиманске вере такође су осетили страхоте рата против религије. Хакимовска џамија затворена је 1930. године а затим је у њој отворена школа за борбу против неписмености. Укинута је муслиманска општина.

Једина синагога у граду је претворена у клуб НКВД (Народни комесаријат унутрашњих послова).

Предугачак је списак срушених, храмова, списак невиних жртава, палих само зато што су стајали поред пута којим су ишли утопијом затровани људи. Иако нису стајали на путу, сметали су, сметало је њихово присуство. Сметали су и сви они који су били у црквама и џамијама. Много је свештеника и побијено и без основа ухапшено и послато у неки од бројних логора.

Ипак посебно ме је запрепастило кад сам сазнао да је у једном од позоришта у Уфи, давана представа (звала се „Поп и радник“) у којој радник пролетерским чекићем свештеника удара по глави.

Циљ је оправдавао сва средства, а насиље је било не само средство, већ нормалан метод за борбу против оних који представљају стари свет који треба срушити.

У сваком рату неко преживи, преживела је Прва саборна џамија, преживеле су неке цркве. То су преживели хероји.

Црква светог Спаса нерукотворнава образа (Спаскаја церков), изграђена је 1779. године a затворена 1929. - нису је рушили, али није одржавана, није била у служби верника. Верницима је враћена тек 2004. године. Сада постоје реалне иницијативе да се реновира и да јој се врати сјај који је некад имала. Што је најважније сачувала је своје место.

Након победе стварности над нереалним и наопаким светом на бројним локацијама изграђене су православне цркве (Црква Рођења пресвете богородице Храм Кирила и Методија), џамије (Лала Тјуљпан), изграђена је нова синагога и сваки од тих храмова на слици града заузима своје место.

Већина нових храмова, представља васкрснуће старих. Иако нечим подсећају на своје предке сваки је у новом стилу. Упечатљиви су и град је са њима лепши. Граду је враћено оно што му је отето. Ипак остаје жал за оним чега нема а морало је бити сачувано. Ново је ново, старо је непоновљиво.

Власник стана у коме живим башкирске је националности. Жена му је такође Башкирка. Пре неколико дана били су моји гости. Причали смо о Уфи, о разликама између башкирског и татарског народа, о специјалитетима башкирске кухиње. Говорили су да губе идентитет и да им је менталитет скоро исти као код Руса. Дивили су се мојој жени (Рускињи) јер је десет месеци живела у Европи. Они маштају да емигрирају у неку Европску земљу, највише би желели у Шпанију.

Одмах сам се сетио да сам и ја некад маштао да у време зиме отпутујем у неку топлу земљу, јер не волим зиму која је у Србији много хладна. Наравно био сам дечак и клима ми је била много важна, а топло волим и сад, али други циљеви и околности свако размишљање о клими остављају по страни.

Моја жена им је говорила о изобиљу укусног воћа у Србији, о прелепој клими, о Београду, о Сави и Дунаву. Ја сам се укључивао у разговор колико да допуним женину причу о Србији, али и да оставим утисак пријатног домаћина.

Ниједном нисам поменуо проблеме због којих сам отишао из Србије, проблеме који би покварили њихово расположење, а можда и разбили илузију о пресељавању у неку топлију земљу. Нисам спомињао ни разлике између географске Европе и оне Европе која симболизује неке норме и неке стандарде (укључујући и животни стандард) о којима сањамо сви ми који смо рођени у социјализму.


Коментари16
08600
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Đorđe Solarov
Igrom slučaja zabavljam se sa devojkom iz Ufe i sad cemo se venčati. Bio sam tamo 2011. godine i bilo mi je lepo, ali nisam ostao dovoljno dugo da vidim bolje kakve su tamo okolnosti za posao i za život stranca tamo. Ona je u Srbiji kod mene već više od pola godine zato što imam stalan posao. Ozbiljno razmišljam da napustim posao i da odemo tamo. Sada me zanima kakva je situacija sa strancima tamo za posao? Koliko je teško naći normalan posao i neki normalan život. Hvala.
C . Bgd. C. Bgd.
Kad bi Srbija, bar bila slicna, Austriji ili Svajcarskoj? Gde bi nam bio kraj? Koji bi nam bio sledeci potez?
Dragana Rosic
Divno,samo Vi pisite,a ja cu da uzivam citajuci,stvarnoiz Vaseg teksta ,kao i komentara citaoca moze mnogo da se sazna,hvala i pozdrav svima.
Z W O N K O Jankovic
Sve pohvale za autora i divan tekst. Bio sam u maju na Uralu gde sam prezentovao moji novi izum "GEO-EMR" u najvecem rudniku bakra i zlata SIBAY. Obisao sam i Baymak (kao nas Bajmok) i nosim najlepse utiske o gostoprimstvu baskirskig naroda. Zelim ovom prilikom da se zahvalim ljubaznim rudarima, geolozima, geometrima, a posebno direktoru rudnika Novi Sibay, to je tim koga bi pozeleo da sretnem i u nasim rudnicima. Koje se rudno bogatstvo krije u tom regionu to ni sam Bog nezna, a breze i nepregledni pasnjaci su praznik za oci. Pravoslavni hram u V.Sonarki od drveta na 10 etaza izgradjen bez jednog eksera je posebna atrakcija. Braco Rusi i Baskirci, zivite i radite u Vasoj RODINI jer vam je Bog podario bogastvo koga na zapadu necete naci. "SRBIN KOJI JE DOSAO U SIBAY SA DECIJOM IGRACKOM I OTKRIO NOVA NALAZISTA BAKRA I ZLATA", to je Vasa izjava dragi prijatelji.
Tanja K
Hvala na lepom tekstu, bilo mi je vrlo zanimljivo da procitam nesto o Baskirima. Moram da priznam da sam se sto se tice geografije potpuno "poenglezila", tj ne opterecujem se novim geografskim saznanjima. Na zalost, s kim si- takav si. Pozdrav iz Engleske.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб
Развој: Tehnicom Solutions

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља