недеља, 17.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:02

Више кликова за већи попуст

Аутор: А. Маринковићсреда, 04.01.2012. у 22:00
Нај­ве­ћа по­тра­жња вла­да за услу­га­ма за улеп­ша­ва­ње ко­је чи­не и нај­ве­ћи део по­ну­де

Уместо 2.000 динара, скидање зубног каменца за само 690, за једнодневни излет у Темишвар 1.500 уместо 3.000 динара, а ручак у елитном београдском ресторану упола цене. Све то нису пусте жеље него понуда сајтова за групну куповину којих у Србији има четрдесетак. Овај начин трговине осмишљен је тако да корист има свака од три стране: купци да робу или услугу плате што мање, власници фирми да попустима намаме будуће сталне муштерије или да макар добију бесплатну рекламу, док портали зарађују на провизији од продатих услуга.

Велику популарност у Србији ови сајтови стекли су у последње две године када је њихов број достигао 50, а број регистрованих корисника на појединим достиже и 180.000. Понуда је, међутим, ограничена само на Београд и друге веће градове попут Ниша, Новог Сада или Крагујевца.

Једна од првих оваквих интернет-продавница био је сајт „купи ме” чија директорка Јелена Тешић разлог њихове експанзије види у нереалној жељи за брзом зарадом.

– Многи који су радили у информатичком сектору видели су у оснивању портала за колективну куповину прилику за брзу зараду, а превидели су да су и овде потребна улагања – каже она.

Према њеном мишљењу, ове године рашчистиће се ситуација и преживеће највише десетак портала који су уложили у маркетинг и у дизајн веб-презентације.

Да је у Србији, где електронска трговина није на високом нивоу, превише сајтова за колективну куповину, сматра и Драган Варагић, саветник за пословну примену Интернета, који оцењује да има места за успешно пословање само за њих пет.

– Групна куповина постала је популарна делом и због кризе због које људи купују јефтине ствари. Други део приче јесте уверење да од тога може добро да се заради. Ко год види то на Интернету, помисли да то само по себи мора да функционише, а није тако – каже Варагић и додаје да ово, у суштини, није продајни него промотивни модел, јер због ниских цена, они који се оглашавају не могу да рачунају на зараду, већ на промоцију.

Иако замишљен као модел у којем сви добијају, поједини власници фирми које своје услуге продају на овај начин, ипак, имају замерке. Жале се да ловци на попусте дођу само због снижења и никада се више не врате, односно не постану сталне муштерије што је и био разлог због којег су се предузетници упустили у овај вид е-трговине. Међутим, Сандра Станковић, власница фризерског салона из Београда, има другачије искуство. Она је своју радњу пре месец дана пријавила на један портал за групну куповину и као први резултат тога морала да продужи радно време.

– Посла је било све мање и пословали смо на позитивној нули, па сам на овај начин хтела да повећам број муштерија. Надам се да ће се исплатити, јер муштерија не дође само због услуге чија је цена снижена, него често уради и још нешто по пуној цени. Осим тога, ово је и добра реклама – сматра ова фризерка.

Највећа потражња на сајтовима за групну куповину влада за услугама за улепшавање које чине и највећи део понуде. А разлог томе што поред услуга нема и робе, према мишљењу Драгана Варагића, лежи у томе што продавци не могу да дају велике попусте, јер имају набавну цену испод које им се не исплати да продају производе.

Најчешћи купци на порталима за групну куповину јесу запослене жене, од 20 до 50 година, које, на жалост својих послодаваца, купују док су на радном месту.

----------------------------------------------

Како купити

Сајтови за групну куповину функционишу тако што најчешће фризерски и козметички салони, кројачи, лекарске ординације, ресторани огласе временски ограничену понуду (обично траје до седам дана), а уколико се пријави довољан број купаца, роба или услуга се продаје по тој некада и за 80 одсто нижој цени. Купци плаћају или директно на сајту, или уплатом у банци или пошти.


Коментари0
b2fa8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља