среда, 14.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:19

Иконостас израђен у логору

петак, 06.01.2012. у 22:00
Иконостас, настао у нацистичком логору Бадсулзи, на коме су две јединствене иконе у православном свету, данас краси Цркву рођења светог Јована Крститеља на Централном гробљу

Иконостас настао од пружних прагова у нацистичком логору за ратне заробљенике Бадсулзи у Немачкој, израђен за потребе православне капеле, сачуван је и већ деценијама бди над верницима у Цркви рођења светог Јована Крститеља на престоничком Централном гробљу. Дуборез на иконостасу, користећи само делове коњских потковица и челичних отпадака, израдио је Григорије Иванович Самојлов, архитекта и универзитетски професор, потомак козачке породице која је после Октобарске револуције уточиште нашла у тадашњој Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. Неке од икона у овој цркви јединствене су у православном свету.

– Иконографска решења одражавају тадашњи историјски тренутак.На једној од икона приказан је Спаситељ са рукама везаним конопцем, што симболизује окове и ропство. На јужним дверима налази се такође јединствена икона светог првомученика и архиђакона Стефана, испод чијег ђаконског стихара се види српска војничка униформа – објашњава протојереј-ставрофор Драган Павловић, старешина храма.

Иконостас је прешао дуг пут од настанка у немачком лагеру до Цркве рођења светог Јована Крститеља.

– Створен је кроз подвиг и исповедништво, али је и плод познатог српског ината. Један од немачких официра, пролазећи кроз логор, прокоментарисао је одсуство српског интересовања за веру и гласно упитао: „Зар Срби имају културу?” Увређени, Срби су једну бараку преуредили у капелу, а Самојлов се прихватио сликарског и дуборезачког посла. Помагали су му логораши који су се одрицали пакета и следовања у замену за алат који је направљен од челичних отпадака и коњских потковица. За дрвену конструкцију послужили су храстови прагови од старог железничког колосека. Иконостас је класичне израде за то доба, али упркос томе што нема већу уметничку вредност, због околности под којима је настао под заштитом је државе  – каже Павловић.

После рата, 1945. године иконостас је пренет и постављен у капелу Учитељске школе „Краљица Наталија”, а после одвајања цркве од просветног система, демонтиран је и однет у Патријаршију, после чега је 1953. своје место нашао под сводом цркве на Централном гробљу. Његову прву рестаурацију, 1974. године, урадио је Марко Илић, протођакон и академски сликар, а 2009. протојереј-ставрофор Добрица Костић, академски сликар.

Бранка Васиљевић

----------------------------------------------------------

Самојлов је могао да избегне заробљеништво

Григорије Иванович Самојлов рођен је 1904. године. Прва сликарска знања стекао је у Русији, а у новој отаџбини завршио је Војну гимназију, архитектонски одсек Техничког факултета, а потом је радио у архитектонском бироу Александра Ђорђевића.

– Самојлов је 1941. године заробљен код Сребренице као официр Краљевине Југославије. Немци су му нудили да се врати у Србију, али је из солидарности са обичним војницима одбацио еполете и спроведен је у логор – објашњава др Видоје Голубовић, научни сарадник Института за међународну политику и привреду. Још једном му је док је био у логору, као рођеном Русу, нуђено да се врати у Србију, али је он то опет одбио.

Између два светска рата пројектовао је виле за богатије Београђане, Цркву светог архангела Гаврила на Топчидерском гробљу, Цркву рођења светог Јована Крститеља у Вучју и капелу на Руском гробљу у Њујорку. Осмислио је и иконостас цркве у Бањалуци, коју су усташе порушиле 1941.

Умро је 1989. године у Београду.


Коментари3
54520
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zorica Vuković
Grigorije Samojlov - jedan neverovatno bogat i dug život ispunjen borbom, podvigom i stvaralačkim radom - i Rus i Srbin, a pre svega Pravoslavac. U tekstu se potkrala jedna greška - Crkva Sv. arhangela Gavrila nalazi se u Humskoj ulici u Beogradu i vredi je posetiti i doživeti službu u njoj, pokloniti se senima ktitora i onih koji su pali za otadžbinu u svim oslobodilačkim ratovima, a kojima je ovaj prelepi hram posvećen.
Dr. Ing. Miomir Djordjevic
Ovaj clanak me je podsetio na jedan prijatan susret sa Prof. Samojlovom, negde ranih 1960-tih, ja sam gimnazijalac sa torbom svratio na njegovu izlozbe akvarela u galeriji na spratu Doma Stampe. Vece je bilo sporo, a on je primetio da se ja interesujem, i vodio me je od akvarela do akvarela i objasnjavao mi i kompozicijui tehniku. Tog dana sam vise naucio nego u godinama citanja. Posle toga smo se stalno pri sretanju pozdravljali i razmenjivali po par reci. Njegova zgrada je i moj TehnoloskiFakultet.
Prof. dr. Predrag Milosevic
Arhitekta Grigorije Samojlov je i projektant Kapele Vidovdanskih heroja na sarajevskom groblju Kosevo, posvecene Mladobosancima, a ozidane od grobnih kamenova sa starog srpskog groblja Vasiljeva basta na Marijin dvoru, na mestu kojeg je, nimalo slucajno, posle 2. svetskog rata podignuta zgrada sadasnje Parlamentarne Skupstine BiH, sa zgradom sadasnjeg Savete ministara BiH, nekadasni Skupstina i Izvrsno vece SR BiH. On je projektant i zgrade danasnjeg Pozorista na Teraziijama u Beogradu, izmedju ostalog. Njegovo izuzetno vredno i obimno delo zasluzuje potpuno istrazivanje, ne samo ono arhitektonsko.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља