уторак, 22.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:58

Ђорђе Перишић међу најтрофејнијим Европљанима

Аутор: Живко Баљкаспетак, 06.01.2012. у 22:00
Ђорђе Перишић се зауставио на шест европских титула (Фото Ж. Баљкас)

Белоруски стонотенисер Владимир Самсонов (36) јуришаће овог пролећа с руским прваком Оренбургом на своју девету европску круну, а он је рекордер по броју трофеја у Купу шампиона (данас Лига шампиона или Евролига) када се узму у обзир сви спортови у мушкој конкуренцији. Три пута је био првак с Борусијом из Дизелдорфа (1997, 1998, 2000) а затим је владао с белгијским клубом Шарлроа (2001-2004, 2007). Други је италијански кошаркаш Дино Менегин (62), који има седам назива клупског првака Старог континента (Варезе – 1970, 1972, 1973, 1975, 1976, Милано, данашњи Армани – 1987, 1988) и који је прва три трофеја освојио док га је у Ињису из Варезеа тренирао наш Александар Николић.

Треће место деле наш ватерполиста Ђорђе Перишић (71) и шпански фудбалер Франсиско Хенто (78), шестоструки прваци Европе, једини који су толико пехара освојили с истим клубовима. У Перишићево време Партизан је владао европским  ватерполом (1963, 1965, 1966, 1970, 1974, 1975) а кад је трећи пут засео на европски врх, Хенто је већ прослављао свој шести тријумф у фудбалском Купу шампиона (1966) после победе против Партизана у Бриселу (2:1). И мада се најбржи фудбалер Мадриђана сликао после финала на „Хејселу” са седам подигнутих прстију, најављујући нову успешну сезону, Реалу је седму титулу донео један „партизановац” Предраг Мијатовић, тек 1998. године…

Од 117 утакмица одиграо 116

У Купу шампиона Ђорђе Перишић је одиграо 12 узастопних сезона (1963-1976), а од 117 утакмица колико су одиграли „црно-бели” пропустио је само једну. Биланс Партизана био је заиста импресиван – 117 утакмица, 92 победе, 10 нерешених сусрета и само 15 пораза уз гол разлику 759:379. Перишићев биланс су 44 поготка и безброј асистенција и добијених дуела са најбољим европским, па дакле и светским, играчима тог доба.

Уз шест шампионских титула Партизан и Перишић два пута (1964. и 1972) су освојили друго место, по једном треће (1973) и четврто (1976), једном су такмичење завршили у полуфиналу (1968), а најлошији домет био им је четвртфинале (1967).

– Прва титула ми је најдража и логично је да је најближа срцу, друга и трећа су ми драге јер сам постигао одлучујуће голове, четврта јер је била прва освојена пред београдском публиком, пета јер је освојена убедљивом победом над мађарском екипом ОСЦ, која је уствари била репрезентација Мађарске, а шеста јер смо прекинули дотадашњу традицију да клуб из града домаћина осваја титулу, а уз то био сам капитен – набраја Ђорђе Перишић.

Прве три сезоне у Купу европских шампиона Партизан је играо у Загребу, јер је затворени базен на Ташмајдану отворен тек 1968. године. Пред загребачком публиком освојио је прве две титуле, а трећу у „мајсторици” против Про Река у Женеви.

– У првом Купу шампиона 1963. имали смо појачање – био је то Озрен Боначић, играч загребачке Младости. Пријавили смо га за такмичење када смо сазнали да ће московски Динамо уствари бити репрезентација свих клубова из СССР које носе то име. ЛЕН је прихватио пријаву и Боначић је живео две недеље са нама у Загребу, одлично је играо на финалном турниру и то га је убацило у репрезентацију за Олимпијске игре у Токију – каже Перишић.

Многе од тих 117 утакмица у Купу шампиона биле су драматичне, а Перишић издваја реванш полуфинала са Про Реком 1965. године.

Чуквас као тренер, ватерполиста и ронилац

– У Ђенови смо изгубили са 4:1 и сви су нас још уочи реванша у Загребу прежалили, а поготово после треће четвртине када смо водили само са 2:1. Тада је четвртина трајала само пет минута и било је тешко постићи три гола, а не примити ни један. Тада смо применили специјалне мере, договорене у паузи. Тедески је пливао за лопту и према очекивању освојио је, а онда уместо да је врати назад неком од нас сачекао је пар секунди и бацио је напред Чуквасу, који се појавио као дух пред противничким голом изронивши из воде. Чуквас је дао гол запањеном голману Река и ми смо имали још четири и по минута да постигнемо још два гола. Успели смо – сећа се Перишић.

Ни тада, као ни данас, роњење није забрањено у ватерполу, али се изгубило јер модерни базени имају кристално бистру воду.

– Некад је вода и због боје плочица у базену и лошег филтрирања, као и осветљења, била много мање прозирна тако да сте могли на тај начин да изненадите противника. То више није могуће – каже Ђорђе Перишић, једини из те славне генерације Партизанових ватерполиста који је шест пута био шампион Европе.

Мирко Сандић је освојио пет титула, Зоран Јанковић и Феличе Тедески по четири, Борис Чуквас, Урош Маровић, Синиша Беламарић, Душан Антоновић и Ненад Манић по три...

Борис Чуквас је у прва три тријумфа „црно-белих” учествовао као играч и тренер, а следеће три титуле освојене су под командом Влаха Орлића. Најбољи стрелац Партизана и уопште светског ватерпола био је Зоран Јанковић. У освајању прве титуле учествовао је са 16 голова (Мирко Сандић је дао 19), друге 25, треће чак 33 и четврте 25 погодака.

Партизан је у четири сезоне (1963-1966) од 12 могућих домаћих и европских титула освојио девет (3 купа шампиона, 4 првенства Југославије и 3 зимска првенства Југославије), а у три сезоне (1973-1975) од девет могућих титула освојио је осам (2 купа шампиона и по 3 првенства и купа Југославије).

Најубедљивији у Купу шампиона Партизан је био 1974. када је одиграо девет утакмица и у свих девет победио, а најнеизвесније било је 1965. и 1970. када је тријумфовао захваљујући бољој гол разлици: 1965. је у два финална дуела против Магденбурга имао гол разлику 8:7, а 1970.  је на финалном турниру у Београду заузео прво место испред браниоца титуле загребачке Младости због боље гол разлике (дуел Партизан – Младост завршен је без победника – 4:4).

Најновија генерација Партизанових ватерполиста је прошле године, после 36-годишње паузе, освојила седму титулу првака Европе. Пожелимо јој да крене путем успеха којим су ишли њихови претходници.


Коментари0
a5123
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спорт / Спортске приче

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља