среда, 20.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:02

Магија у очима Елизабет Тејлор

Аутор: Славко Трошељсубота, 07.01.2012. у 21:58
Глума, породични посао – одрастао у салону Југословенског драмског позоришта Фото Приватна архива

Позоришна представа „Буба у уху”, редитеља Љубише Ристића, једна је од оних која, достиже све рекорде дужине играња. У Југословенском драмском се, без прекида, игра од 7. јуна 1971. и увек је распродата!

Једну од водећих улога игра и Тони Лауренчић (62). У представи је од 1972. уместо покојног Слободана Ђурића, а после тога је заменио Милана Гутовића. У јануару ће се играти два пута: 13. и 23.

Тони је имао значајну улогу и у „Националној класи”, једном од чувених филмова редитеља Горана Марковића, као и у „Браћи по матери”, „Балканским правилима”, „Сутјесци”, „Овчару”, па у ТВ серији „Наше мало мисто”...

У „Националној класи” је био и глумац и возач, јер и у стварном је возио ауто-трке.

Сада је, уз глуму, и креативни директор „Идеја плас комуникејшн”, маркетинг агенције. Ову породичну фирму је основао Тонијев брат. У браку сa Снежаном има ћерку Леу (11).

Ко Вас је увео у живот?

Одрастао сам у салону Југословенског драмског, позоришта у коме је мој отац, Јозо Лауренчић, био један од оснивача, а и глумац. Био је познат по улози Помета у представи „Дундо Мароје”, а и као професор на Академији. Студенти мог оца су били Љуба Тадић и Бора Тодоровић. Мајка Вера је била преводилац у позоришту. Дружили смо се са истакнутим уметницима. Мени се, по свему, највише допадао чувени Љубиша Јовановић који је имао прелепу жену Соњу Хлебш.

Кад сте постали јавна личност?

Студент Академије за глуму био сам у 17. години, а годину касније већ сам почео да радим. У мојој класи су били Воја Брајовић, Бора Стјепановић, Влада Јевтовић, Марко Николић... Београдско драмско нам је понудило стипендије, али управник Југословенског драмског Бојан Ступица, понудио нам је пет хиљада више и остали смо код њега.

Шта Вам је донела глума?

Нове пријатеље и прилику да се стекну искуства и познанства које човек, у нормалним околностима, никад не може да има. У току снимања филма „Сутјеска” упознао сам Ричарда Бартона и Елизабет Тејлор. Он је играо Тита, а она је била гост. Била је ту и позната грчка глумица Ирена Папас. Оно што ме посебно изненадило је велика трема Бартона пред снимање. Елизабет је имала тако сугестивне очи да, кад ме погледа, као да ме обасја нека чаробна светлост. То сад звучи као мит, али она је стварно имала магијску харизму.

А какви су били кад не раде?

Волели су, као забаву, највише алкохол. Посебно Бартон. Држали су се мало издвојено, али су у контактима били врло пријатељски расположени. Ја сам био уз Неду Арнерић и Радета Марковића. Били смо група уз коју су били „рањеници”. С Бартоном нисам имао директне сцене. То се снимало девет месеци. И нико није знао ни питао колико то све кошта.

Шта Вам је дало позориште...

Шансу да будем уз велике уметнике. Имао сам срећу да радим са најбољим глумцима, а и посебним редитељима оне и ове земље: Матом Милошевићем, Мирославом Беловићем, Дејаном Мијачем, Видом Огњеновић, Егоном Савином... То сам доживео као привилегију.

... а шта спорт, ауто-трке?

Спорт сам увек волео. С братом сам имао „фијат 850 абарт”. Возили смо неколико релија у Југославији, и у Румунији. А били смо тотални аматери. Нисмо чак добро знали правила вожње. Али, имали смо резултате. На једној трци смо, како се то каже, „имали пласман” за учешће на посебним тркама, а ја уопште нисам имао дозволу за вожњу. Додуше, био сам сувозач брату, али возио сам и ја. Организатори трка тражили су само личне карте или пасош, а не и дозволу...

Где Вам је место у џет-сет друштву?

Нисам баш љубитељ издвајања у неку посебну групу. Познајем много важних људи из Београда и широм Србије, али не користим то ни у послу, а посебно не у приватним односима. Много ме више радује дружење с искреним пријатељима. Али, понекад сам принуђен да будем и у, условно речено, џет-сет друштву и тада гледам да, после свих обавеза, одем кући или на пиво с кумом Војом Брајовићем.

Да ли сте близу власти?

Нисам. Додуше, познавао сам и познајем многе из власти, али људи на власти ме никад нису посебно занимали. Кад се ради о политици у жижи мог интересовања је социјална правда. И волео бих да то имамо бар у оквиру могућег, али и то је врло тешко. Такав мој став је, у послу којим се бавим, велика мана, али не морам да се мењам. Имам свој вентил. То је глума. Она ме научила да будем искрен и да имам дисциплину, а то ми даје самоконтролу. Спорт ме научио да изгубљена трка није изгубљено такмичење.

Кад Вам је било најтеже?

Мислим да се у животу најтеже доживљавају губици најмилијих, оних без којих нам живот постаје тежи. Мени је најтеже било пре три године кад ми је умирала мајка. Увек је тешко кад дођете у неке године и кад схватите да је више рођака и пријатеља отишло него што их је остало. Ипак, генерално гледано, задовољан сам. Окружен сам младима и у агенцији и у позоришту, па и у кући. Оженио сам се у 51. години доста млађом женом.

Која жена нема цену?

У овом тренутку за мене је то само моја Леа, кћеркица. А имам једно искуство на ту тему. Кад правим рекламне спотове позивам пред камеру лепе девојке и тада камера открива лепоту на свој начин. На пример: прелепа жена често на монитору делује празно, из ње ништа не исијава. А потом позовете пред камеру жену коју, можда, не бисте ни приметили у некој гужви, а из ње, на снимку, избија енергија, сјај ока, благост и умиљатост лица...


Коментари1
5530f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

profa57 ДИМА
Имам срећу да познајем тако дивног човека, оца сјајне девојчице, глумца. Жао ми је што га нема више у јавности. Тони је ЧОВЕК.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља