недеља, 31.07.2016. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:52

Због система такмичења без првака државе 1934.

субота, 07.01.2012. у 22:00
Београдска Југославија 1924, први шампион државе из Србије: тренер Блаха, Марковић, Ђурић, Јовановић, Лубурић, Петковић, Секулић, Немеш, Ивковић (стоје), Начевић, Махек и Петровић Фотодокументација „Политике”

Ево по ком систему се играло код нас за првака државе од првог шампионата, па до данас.

1923.

У такозваном ужем првенству државе у првом шампионату учествовали су само прваци подсавеза, којих је у целој Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца било шест (Београдски, Загребачки, Љубљански, Сплитски, Сарајевски и Суботички). Играло се на испадање и то само једна утакмица.

1924-1926.

Играло се на исти начин, али је повећан број учесника, пошто је основан Осјечки подсавез.

1927.

Првак је први пут добијеним кроз лигашко такмичење у коме је шест екипа играло по једноструком бод-систему. То право су стекли победници Београдског и Загребачког подсавеза, а другопласирани из тих подсавеза су играли квалификације с првацима осталих подсавеза.

1928.

И даље по једноструком бод-систему лига са шест тимова. Прво место у Београдском,  Загребачком и Сплитском подсавезу је водило директно у лигу, а за преостала три места су се борили другопласирани из Београдског и Загребачког подсавеза с победницима Сарајевског, Суботичког, Љубљанског и Осјечког.

1929.

Први пут је играна лига по двоструком бод-систему, а њених пет учесника је прошло кроз елиминације.

1930.

Све исто изузев броја учесника. Лига је повећана на шест клубова.

1931.

Опет лига, опет шест учесника, али су они овог пута добијени на основу учинка у групама, које су давале различит број „лигаша“ (из прве су ишле три екипе, из друге две, а из треће само једна).

1932.

Повратак на двоструки куп-систем, али са осам учесника. То право су добила по два најбоља тима из четири групе.

1933.

Такозвана национална лига с 11 клубова, које је одредила Скупштина савеза. Три последња је требало да испадну, а да уместо њих уђу два тима која прођу квалификације по куп-систему.

1934.

Првенство није одиграно. Због економске кризе и повећања такси које су клубови морали да плаћају није одиграно такозвано уже државно првенство. У току године је по наредби министра за физичко васпитање руководство савеза поднело оставку („Египатска афера”), одигране су елиминације по групама, али је после промена у влади по убиству краља, опет дошло до смена на челу савеза и враћања на питање по ком систему такмичења да се игра, па изгубљено време више није могло да се надокнади.

1935.

Постигнут је договор да поново буде национална лига и то онако како је првобитно било предвиђено за претходну годину: двоструки бод-систем с 10 клубова.

1936.

Повратак на куп-систем са по две утакмице. Учествовали су прваци подсавеза (поред ранијих седам основани су још и Нишки, Новосадски, Крагујевачки, Скопски, Цетињски, Великобечкеречки и Бањалучки). Због неслагања с таквим системом нису играли прваци Загребачког и Сплитског подсавеза.

1936/37 – 1937/38.

На ванредној Скупштини 1936. победиле су присталице лиге са 296:263 у гласовима. Имала је опет 10 клубова, али се више није играла у истој календарској години, него је почињала у јесен, а завршавала се на пролеће.

1938/39.

Лига повећана на 12 клубова.

1940.

Због промена у земљи (основана Бановина Хрватска) дошло је и до промена у фудбалској организацији. Укинут је Југословенски ногометни савез (ЈНС), основани су национални савези (српски, хрватски и словеначки), који су чинили Врховни ногометни савез Краљевине Југославије. О прваку је кроз лигу с двоструким бод-системом одлучивало шест клубова: по три најбоља из Српске и Хрватско-словеначке лиге. Клубови су бирали у којој ће лиги да играју, па су тако два клуба из Сарајева отишли на различите стране (Славија у Српску лигу, а САШК у Хрватско-словеначку).

1941.

Пред сам почетак ужег државног првенства избио рат.

1941-1944.

За време Другог светског рата првенство је играно само у НДХ. У Србији је Српски лоптачки савез, као национална фудбалска организација, покушао да организује шампионат у коме би се најпре играло у Северној и Јужној групи, а онда „уже” државно првенство, али није успео у томе.

1945.

У Београду је одигран турнир на коме су уместо клубова учествовале репрезентације република, покрајине Војводине и Југословенске армије.

1946/47.

После рата је напуштена идеја да се кроз куп-систем дође до клупског првака државе, тим пре што је 1947. основан и Куп Југославије. Да би се ушло у Прву лигу морале су да се прођу двостепене квалификационе лиге. Сви који су се пријавили најпре су учествовали у градским лигама, а најуспешнији одатле у првенству република, које су давале прволигаше (неки клубови су, по одређеном кључу у зависности од пласмана у републичкој лиги, морали у додатне квалификације по куп-систему). Једини који је имао обезбеђено место у Првој лиги био је Партизан као војни клуб. Лига је почела са 12 клубова, али је проширена на 14, јер су у њу из политичких разлога укључени Понцијана из Трста и Кварнер (касније Ријека), као представник Истре.

1947/48 – 1948/49.

Лига смањена на 10 клубова.

1950.

У лиги остало 10 клубова, али се играла у истој календарској години.

1951.

Лига повећана на 12 клубова.

1952.

Због враћања на систем јесен-пролеће првенство је одиграно по скраћеном систему у првој половини године и било је подељено у два дела. У првом су клубови разврстани по снази у две групе од по шест тимова. Први и други су потом сачињавали групу у којој се играло за пласман од првог до четвртог места, трећи и четврти су се борили за коначни пласман од петог до осмог места, а по два последња клуба су била у групи у којој су две најбоље екипе остајале у лиги, а преостале две су испадале (од деветог до 12. места).

1952/53.

Почетак лиге (12 клубова) у јесен, крај на пролеће.

1953/54 – 1957/58.

Лига повећана на 14 клубова.

1958/59 – 1961/62.

Лига смањена на 12 клубова.

1962/63 – 1963/64.

Поново 14 клубова.

1964/65.

Због земљотреса у Скопљу Вардар остављен у лиги, иако је по пласману требало да испадне, јер није имао нормалне услове за такмичење, па је лига имала 15 екипа.

1965/66 – 1967/68.

Да не би био непаран број клубова Прва лига повећана на 16.

1968/69 – 1989/90.

Прва лига с 18 тимова.

1990/91.

Број прволигаша повећан на 19, јер је касно донесена коначна одлука о исходу прекинуте утакмице Сарајево – Динамо, па да не би било оштећених остали су и Сарајлије и мостарски Вележ.

1991/92.

Опет 18 тимова, али без клубова из Хрватске и Словеније. Последња сезона с екипама из Босне и Херцеговине и Македоније.

1992/93.

Лига од клубова из Србије и Црне Горе проширена на 19 екипа да би у њој играо и бањалучки Борац.

1993/94 – 1995/96.

Двадесет клубова подељено у две групе с тим што су на крају полусезоне четири најслабија из А испадала у Б, одакле је улазило исто толико. У други део сезоне су преношени бодови добијени на основу пласмана у јесењем делу.

1996/97 – 1997/98.

Прва лига смањена на 12 клубова, али се играло по трокружном бод-систему.

1998/99.

Повратак на лигу с 18 клубова и двокружним бод-системом. Првенство прекинуто после 24. кола (НАТО бомбардовао земљу), а табела која је била у том тренутку проглашена за коначну.

1999/2000.

Да због бомбардовања нико не би био оштећен из Прве лиге није било испадања, а у њу су ушле четири екипе из Друге лиге (две групе). Пошто због више силе Приштина није могла да игра у Првој лиги је био 21 тим.

2000/01 – 2002/03.

Прва лига смањена на 18 екипа.

2003/04 – 2005/06.

Прва лига смањена на 16 екипа.

2006/07.

Због осамостаљивања Црне Горе у лиги су остали само клубови из Србије. Уведен је нов систем: 12 тимова је играло по двокружном бод-систему, а онда су подељени – првих шест је играло по две утакмице свако са сваким за пласман од првог до шестог места, а остали по истом систему за пласман од седмог до 12.

2007/08 – 2008/09.

Остало 12 прволигаша, али се играло по трокружном бод-систему.

од 2009/10.

Лига са 16 екипа и двокружним бод-системом.

-----------------------------------------------------------

Код нас Друга лига основана 1947.

С циљем побољшања квалитета клубова који се не такмиче у Првој лиги, а бољи су од оних у републичком рангу, Друга лига је основана у јулу 1947. Није играна само 1952, због преласка на систем јесен-пролеће, и од 1955/56. до 1957/58. када су игране такозване зонске лиге. Била је и јединствена, и по групама (две, четири, па и три). Године 1950. је постојала чак и Трећа лига.


Коментари1
5716a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

doktor arslanagić
Zanimljivo,konstantne promjene,u nižim ligama još veći haos.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна
„По­ли­ти­ка” пред­ла­же – но­ве фуд­бал­ске ли­ге Ср­би­је

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб
Развој: Tehnicom Solutions

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља