среда, 13.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:18

Морал није модни крик за једну сезону

Аутор: Горан Марковићнедеља, 08.01.2012. у 22:00
Горан Марковић (Фото: А. Васиљевић)

„Доктор Д” назив је најновијег драмског текста редитеља и драмског писца Горана Марковића који се увелико поставља на сцени „Раде Марковић” у Београдском драмском позоришту. Марковић по традицији и режира своје ново драмско штиво. Реч је о ангажованом, савременом комаду у којем је главни јунак двострука личност, а кроз којег аутор покушава да дочара и повезаност људске природе са екстремима које свако од нас носи у себи. У глумачкој подели су: Драган Петровић Пеле, Павле Пекић, Слободан Ћустић, Слободан Бода Нинковић, Срђан Дедић, Саво Радовић и Милица Зарић. Премијера се очекује крајем фебруара.

Горан Марковић је уметникплодне каријере. После студија у Прагу ради документарне филмове, а од 1976. године почиње да снима игране филмове: „Специјално васпитање”, „Национална класа”, Мајстори мајстори”, „Вариола вера”, „Тајванска канаста”, „Већ виђено”, „Сабирни центар”, „Тито и ја”, Урнебесна трагедија”... Режирао је и позоришне комаде „Пазарни дан” А. Поповића, „Београдска трилогија” Б. Србљановић, „Поморанџина кора” М. Пелевић, „Терапија” Ј. Цветановића. Аутор је драмских комада „Пандорина кутија”, „Deliriumtremens”, „Турнеја”, „Говорна мана”, „Вила Сашино” и Фалсификатор”. Професор је режије на Факултету драмских уметности у Београду и члан Европске академије за филмску уметност у Бриселу.

У својим драмама најчешће исмевате појаве које вас боле, као и све нас. Тврдите да је смех облик јаукања. Написали сте нови драмски текст „Доктор Д”. Шта вас је овога пута заболело?

Још увек нисам сигуран у то да ли ће мој нови драмски текст бити комедија. Има у њему ствари које су комичне, али има и јако много опорих тренутака. „Нешто између”, што би рекао Срђан Карановић. Уосталом, таква је већина мојих филмова и комада.

У овом случају реч је о сатири „Доктор Д”. У њој је главни јунак двострука личност. Зашто?

Као што је познато, сви ми имамо своју „сенку” коју више или мање успешно покушавамо да сакријемо. О томе говори генијални роман Роберта Луиса Стивенсона „Необични случај доктора Џекила и мистер Хајда”. У њему доктор Џекил покушава да у себи сузбије своју „сенку”, мистер Хајда, и то му не успева. У мом комаду дешава се супротно: мистер Хајд покушава да постане доктор Џекил и то му такође не успева. Јер, људска природа је најтеже појмљива.

Нови комад сте најавили као прилично изненађење. Не само у Београду, већ и шире. У чему се оно састоји?

Тема. Болеће. Али, као што смо већ рекли, без бола нема смеха. Ни забаве, ако хоћете. Забава није разбибрига. Да би нешто било забавно мора нас се и те како занимати, тицати нас се. Смејати се можемо само стварима које су нам блиске, а које не можемо, или не смемо да превалимо преко уста.

У својим делима бавите се најчешће друштвено-политичким темама. Зашто не можемо да изађемо из зачараног круга? Ко су, по вама, главни кривци?

Није посао уметности да проналази кривце и осуђује их. Тиме би морало да се бави правосуђе. Позориште се, на најчистији начин, бави истином. Као најбољи детектор лажи, позориште нам открива суштину ствари. На бини се боље него било где другде разликује истина од лажи.

Где смо данас у односу на 5. октобар 2000? Шта се променило?

Изгледа да се менталитет народа исто тако споро мења као и људска природа. Мислим да је погрешно оптуживати само политичаре за оно што нам се никада није догодило, а обећавало је да ће се десити. Као да нисмо били спремни. Уосталом, зар отпор Европи, који јача из дана у дан, не говори о нашем вековном вагању између урбаног и руралног?

Стварност коју живимо остаће упамћена по безосећајности, пљачки, лицемерју, отвореној хипокризији. Како да умиримо своје немире, страхове, зебње?

Један систем вредности, какав да је био, нестао је, а нови није успостављен. Морални вакуум, одсуство било каквог саосећања за друге, за одговорност, за лепоту живљења – царује. Али, ко не плати на мосту… Кад-тад ће многе стићи сазнање да су траћили живот на погрешне ствари.

Носимо ожиљке времена. Када ће и да ли ће нам дунути повољни ветрови?

Довољно сам већ живео да схватим како се у оквиру једног људског живота дешавају успони и падови, чак и они сасвим неочекивани и наоко безразложни. То што данас неко негде живи лагодно не значи да једнога дана неће патити. И обратно. Исувише дуго плаћамо нашу несрећу, толико то већ траје да сам сигуран да ће се једном све преокренути. Једино што и ми сами морамо помоћи у томе. Безнађе никоме није донело добро.

„Успех корумпира човека, неуспех га лечи”, рекли сте да је то ваша животна девиза. Часно држање и поштен живот нису више категорије које занимају било кога. Шта је данас на цени?

Част и поштење можда нису тренутно на цени, али то не значи да више нису важни. Тек када сагледате свој живот у дужем периоду, када се ствари слегну, схватате да остају само оне вредности које имају етичку тежину. Морал није модни крик за једну сезону, то је вертикала која све држи.


Коментари6
69895
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

v v
pitanje za "covjeka-covjeka": koja je to lepota naseg vaspitanja i nase tradicije, koja je to "nasa" specijalnost i posebnost u odnosu na druge, "tudje" tradicije i vaspitanja, ko smo to mi a ko su to oni... mislim da takve podele nisu Bogougodne
da da
Ko nam kaze!
Gregor Samsa
"...da će se jednom sve preokenuti..." Iz vaših usta u Božje uši! (Valda se to tako kaže?)
Maksa Maksimovic
"Bogostrasljivi" - e, da, a kad situacija postane takva kakva je bila u 90-tim, pa kad vise nema tog strasnijeg od onog sto vam se dogadja svaki dan, pred ocima, onda se covek vise niceg ne boji i nema nikakav orijentir. Covek mora da RAZUME da bi uspostavio granice sopstvenih vrednosti. Covek ne sme da dopusti sebi privilegiju oprosta sopstvenih gresaka. Sad cu malo da gresim, pa cu onda malko u crkvu da se pomolim, pa ce onda "visa vlast" da mi sve to lepo oprosti. Svako zivi svoj jedini zivot i za njega je u potpunosti odgovoran.
Bazooka Joe
@covjek, covjek - tacno. Kako naterati (u ovom slucaju) Srbe i sve ostale gradjane Srbije, da se pridrzavaju 10 Bozijih zapovesti, bili oni vernici ili ne? To, sto se neko deklarise kao vernik, ne znaci da se pridrzava 10 Bozijih zapovesti. Ovaj proces (u kome ce se nove gerenarcije uciti moralnom ponasanju) se mora zapoceti kod svoje kuce, od svoga dvorista. Kada mi, kao narod, postanemo moralniji i bolji ljudi, i drugi ce nas tako dozivljavati. Sada nas, na zalost, dozivljavaju onako, kako nas i prikazuju u filmovima. Mi smo srozali sopstveni imidz u svetu i samo je na nama da li cemo da ga popravimo. Ne ubedjivanjem drugih, vec promenama u nama.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља