уторак, 19.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:51

Комбинат који је нестао

Аутор: Ђ. Ђукићнедеља, 08.01.2012. у 22:00

Зрењанин – Велико је питање да ли ће се у даљој будућности веровати да је на овим просторима постојао овакав гигант, јер га није било ни пре, а вероватно се неће појавити више никада. Реч је о ИПК-у „Серво Михаљ”, највећем произвођачу хране у ексју. Том гиганту и једном успешном времену посвећена је књига чије је појављивање привукло велику пажњу Зрењанинаца.

Симбол самоуправног социјализма је на свом врхунцу производио хране колико и Македонија, Црна Гора и Босна и Херцеговина, данас заједно. Како се чуло у интересантној расправи поводом изласка књиге Југославија се распала, након што су посрнули и сви њени комбинати.

У „Серво Михаљу”, најпре су 1953. ушле две велике прерађивачке индустрије: шећерана и Индустрија прерађевина од кукуруза – ИПОК, односно скробара . Након тога 20 година је трајало стварање репроцелина на чему се темељило некадашње пословање наших произвођача хране. Када се заокружио тај циклус Комбинат је обрађивао близу 250 хиљада хектара земље у Новом Бечеју, Новој Црњи, Житишту, Сечњу и Зрењанину, где су се налазиле многобројне фабрике за прераду пољопривредних производа.

„Квалитет, континуитет, квантитет” био је маркетиншки слоган система који је у шећерани у четворомесечној кампањи 1971. произвео хиљаду вагона шећера, а у само једној години, хране која би једва стала у композицију воза дугу од Београда до Бара и назад.

Овде је дошло и до првих иностраних улагања у нашу привреду, Американци у ИПОК, а Немци у „Југоремедију”. Оно чиме се данас поноси „Фриком”, „Житопродукт” из СМ Комбината је имао пре тридесет година. Закони СФРЈ из области рада и привреде најпре су проверавани, односно тестирани овде. Постојала је заједничка финансијска функција која је прерасла у Интерну банку кроз коју је успостављен платни систем за све чланове комбината. Дугорочним уговорима с предузећима из Босне и Херцеговине, Хрватске и Словеније обезбеђиван је новац за инвестиције. Производња је откупљивана и за 15 година унапред, а „Серво Михаљ”се ширио из дана у дан. Без кредита.

Предузеће је имало свој институт и развој је текао на научној основи. Данашња рекордна пољопривредна производња у свету, овде је остваривана још тада. Интензивно је припреман и извоз домаће памети, па је остваривање већ припремљеног пољопривредног комплекса од чак 100 хиљада хектара у Ирану, спречено исламском револуцијом и смењивањем шаха Резе Пахлавија и доласком Хомеинија. Због политичких превирања сличан пројекат је пропао и у Конгу.

Онда је комбинат, уочи ратова код нас, почео да се распада и то је ишло много брже од његовог наглог развоја. Некадашњи руководиоци оцењују да је стагнација почела када је држава укинула интерно финансирање и када је главна реч препуштена банкама. Власничка трансформација, тврде они данас, могла је бити другачија. Самоуправно удруживање у комбинат могло је бити замењено повезивањем акционарског капитала у акционарско друштво, након што би акције биле подељене радницима. То је чак и закон дозвољавао. Некоме је одговарало другачије.

Аутори књиге о историји једне наше привредне епохе су се жалили да је било тешко наћи чак и документацију о производним победама. Све је нестало. Па чак и метална повеља која сведочи о добијању највећег државног признања „Награде АВНОЈ-а”. Она је, наводно, претопљена. Многе хале и фарме су празне. Мада је књига о комбинату изузетан документ, злобници тврде да сада може да представља надгробни споменик.


Коментари11
a2d41
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Slobodan Ratković
Kada se "Babo"vrati u Veliku Kladušu,vidjet ćemo kako se oživljava,skoro zamrli poljoprivredno-prehrambeni kombinat.Vjerujem u njegove sposobnosti,istrajnost i nadasve nesvakidašnji smisao za organizaciju i stvaralaštvo.Njemu i njegovim budućim saradnicima želim dobro zdravlje i uspjeh u podizanju,skoro propalog kombinata iz pepela.S.R.
mn c
koliko ih je takvih????
Ko su krivci
Ljubomora i pohlepa desnicara je unistila ovog giganta.Ljubomorni zbog svoje nesposobnosti da se stvore nesto ovako,pa su odlucili za stari desnicarski recept "da komsiji crkne krava".Sve te pare su otisle na Crkvu,stranke , raznorazne "patriotske" i "domacinske" desnicarske pokrete.Ovaj kombinat je primer koliki su "domacini i patriote" nasi antikomunisti.Samo znaju da uniste ,a nista da stvore.
Jovan Nedimovic
Firma koja je bila za strahopostovanje, ovako nesto je danas nemoguce napraviti...!
посматрач овдашњи
Није све тако црно, Партизан је црно-бели, мала шала. Овај комбинат је могао и може бити и добар пример како се може направити нешто слично, али у новим условима. Београд то покушава са ПКБ-ом. Ако би се организовала индустијска зона, да отвара погоне за прераду, какви су постојали, а сама Србија уложи у пољопривредну производњу на "друштвеној" земљи, ( коју сада дају у аренду ), за две до три године би се прикључили и индивидуални пољопривредници, а извоз за Русију би био право решење.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља