субота, 21.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:26

У којој валути штедети у 2012. години

Иако је можда долар валута којој ове године треба поклонити поверење, не треба занемарити веома ниске каматне стопе које се крећу од око два до четири одсто
Аутор: kamatica.comчетвртак, 12.01.2012. у 22:00

Економска криза и неизвесност привредног опоравка светске, па и домаће економије, за многе грађане отвараједно веома важно питање –  укојој валути штедети ове године и које критеријуме треба узети у обзир при доношењу теодлуке?

Евро,који ове године слави десетогодишњицу, валута је којој су грађани, бар кад је штедња у питању,највише веровали. Чак 94,8 одсто штедње од око 760 милијарди динара,колико се чува у комерцијалним банкама, управо је у валути чланица земаља еврозоне. Ако као критеријум узмемо висину каматне стопе, јасно је да каматне стопе које су банке давале на ову штедњу нису биле високе (око 5–6 процената), у односу на динар где су у појединиммоментимадостизале и 18 одсто.

Евро, долар, франак...

Стабилност евра и висока инфлација динара били су друга два пресудна критеријума који су учинили да се у евро, ипак, има више поверења.

Међутим, европски лидери који утокуцеле протекле године нису успели да нађу лек за дужничку кризу, па самим тим и за кризу евра, поручују нам да ће судбина заједничке валуте чланица еврозоне бити одлучена тек ове године.

Колико ће онда евро бити паметно решење за инвестирање у 2012. години, питање је које постављају и инвеститори широм света. Многи са надом гледају у долар и прогнозирају да ће ове године баш америчка валута бити сигурна лука у којој могу да склоне кризом окрњен капитал.

Штедише у Србији поверење у долар имале су тек незнатно (само 2,6 одсто штедње у Србији је у америчкој валути), а нешто мање и у швајцарски франак (2,1 одсто штедње је деномирано у тој валути). Иако је долар можда валута којој у 2012. треба поклонити поверење, не треба занемарити веома ниске каматне стопе, које се у крећу од око два до четири одсто.

Треба знати и да штедња представља најсигурнији начин очувања вредности новца. Она би требало да гарантује благо увећање вредности у складу са висином инфлације. То значи да се оправданост штедње може утврдити уколико упоредите висину остварене каматне стопе са висином инфлације у земљи у којој је валута у којој штедите матична валута.Свака централна банка у свету усмерава висину каматних стопа на домаћу валуту, тако да она буде виша од инфлације у земљи. Због тога ће орочење у динарима, гледано само кроз каматну стопу, бити исплативо само у Србији, у доларима само у САД, а орочење у еврима само у Европској унији.

Предности и мане штедње у динарима

Динарска штедња, иако је свега два одсто од укупне штедње у Србији у динарима, претходих година, гледано кроз каматне стопе, била је најисплативији и најмање ризичан начин улагања средстава иако је заступљена у врло малом проценту у укупној штедњи становништва. Каматне стопе су се кретале и чак и до 20 одсто на годишњем нивоу.

Народна банка Србије објавила је анализу исплативости штедње у динарима и еврима у последњих десет година. Резултати су показали да је динарска штедња исплативија чак и у дугом року. Изузетак је била 2009. година када је због великих флуктуација (померања, промена) курса штедња у еврима била исплативија.

Предност динарске штедње од осталих валута јесте знатно виша каматна стопа у односу на остале валуте и неопорезива остварена камата. А главни недостатак динарске штедње јестенеизвестан курс динара према евру. Тренутно је на тржишту динарска штедња исплативија од штедње у еврима. Међутим,ризик од промене курса увек постоји. Али,имајући у виду вишу каматну стопу у односу на штедњу у еврима, доларима, фунтама или швајцарским францима и чињеницу да се на остварену камату по основу динарске штедње не плаћа порез, динарска штедња је по свему судећи доста атрактивнија.

Динарска штедња није препоручљива само онима који штеде са сврхом куповине производа и услуга који се плаћају у страној валути, у тачном периоду, због могућих краткорочних депрецијација динара. А за све остале намене, ово би могла бити исплативија опција од девизне штедње, ако се узме у обзир опортунитетни (могућности, фиктивни трошкови  добитак–губитак) трошкови преласка на девизну штедњу (ниже каматне стопе на девизну штедњу, трошкови конверзије и нешто томе слично).

Морате да имате у виду да је ово једина врста штедње код које ћете сигурно имати већу каматну стопу на уложена средства у односу на инфлацију.

Гувернер Народне банке Дејан Шошкић поручује да „сигурну луку” за свој капитал не тражимо у валутама других земаља, већ да се окренемо динару, који је према подацима НБС прошле године био стабилнији од осталих валута. Проблем је, међутим, што нема гаранција да ће тако и остати.У даљем тексту извучене су каматне стопе динара, евра, долара, фунте, швајцарског франка десет највећих банака у Србији.

----------------------------------------------

Осигурана штедња

Један од најбитнијих фактора, а можда и најбитнији, када је о штедњи реч јесте Закон о осигурању банкарских депозита којим држава гарантује свим штедишама пословних банака испату улога у противвредности до 50.000 евра, без обзира на валуту којој су орочени, у случају престанка рада банке. Процењује се да је готово 99 одсто штедиша у пословним банкама овим законом заштићено, јер је мали број штедиша са улозима већим од 50.000 евра у једној пословној банци.


Коментари0
3f858
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља