среда, 20.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:57

Ктиторска резиденција ускоро доступна посетиоцима

Аутор: М. Димитријевићсреда, 11.01.2012. у 22:00
Остаци Ктиторске резиденције манастира Студеница (Фото З. Кршљанин)

Истраживања и ископавања у манастиру Студеница почела су пре скоро шездесет година, одвијала су се испрекидано и углавном су била у вези с рестаураторско-конзерваторским радовима. Обимна археолошка анализа, са циљем да се комплетан комплекс испита, почела је 1989. Посао је због познатих догађаја обустављен 1996. и настављен тек 2010. Прича коначно добија епилог: најкасније до почетка октобра ове године велики подухват биће окончан, посетиоцима су већ доступни остаци Ктиторске резиденције, пронађене током ископавања, док ће широј јавности бити представљена и монографија с резултатима свих истраживања, почев од 1952. године.

Како за „Политику” објашњава др Марко Поповић, руководилац археолошких истраживања у организацији Републичког завода за заштиту споменика културе, током претходне две године разматран је северни део Студеничке порте и резултати су више него занимљиви.

– Испод високих слојева земље и насипа који су се на том простору таложили столећима, откривени су остаци две велике грађевине, камених зидова, понегде високих и до три метра. Прва је тридесет метара дугачка, десет широка, наслоњена је уз обимни бедем манастирског комплекса, а друга је прислоњена уз њу, величине десет пута десет метара. Откриће велике конструкције у почетку је било огромно изненађење, јер она потпуно одступа од уобичајеног облика манастирских здања и конака (који су обично мањи) и налази се на месту где су често биле смештене такозване келије – прича Поповић и наставља:

– Кад су све анализе завршене закључили смо да је реч о Ктиторској резиденцији из периода грађења манастира, односно времена Стефана Немање и његових најближих потомака, који су у њу сваке године долазили, ходочастећи о великим празницима. Већина наших манастира није сачувана у довољној мери да бисмо могли тачно да лоцирамо где се такве резиденције налазе. Овде у Студеници смо то успели. Реч је о најнижем делу резиденције, односно сутерену, у који већ може практично да се ушета. Цела горња двоспратна конструкција била је дрвена, у складу са стамбеном архитектуром средњег века у Србији, где су грађевине биле или целе од дрвета или у комбинацији – пола у камену, а пола у дрвету. Она, очекивано, није очувана.

Како открива Поповић, ову резиденцију користио је, између осталих, и краљ Милутин, који је обновио Студеницу, саградио цркву Светог Јоакима и Ане, подигао конак с југоисточне стране и реконструисао трпезарију. Шта се с грађевином дешавало од средине 14. века, није потпуно познато. Дрвена грађа је пропадала, простор је остао празан и на том простору у 16. веку никао је мали конак, који је 1620. страдао у пожару. Управо је засипање терена, које је уследило, заслужно за очуваност самих зидина.

Поповић додаје да покретног археолошког материјала има мало и да углавном постоје налази из поменутог конака, као што су остаци једног луксузног бронзаног висећег свећњака. Истовремено тече и обнова фресака, којом такође руководи Републички завод за заштиту споменика културе, а завршене су и демонтажа дрвеног иконостаса из прве половине 19. века и реконструкција оригиналног мермерног иконостаса, који се управо монтира. Даља истраживања према истоку, до Параклиса Светог Димитрија, где су откривени прави манастирски конаци, биће завршена крајем септембра. 

----------------------------------------------

Монографија „Маглички замак”

Интимно интересовање нашег саговорника за тврђаву Маглич (двадесет километара јужно од Краљева, у Ибарској долини) која се увек види када се путује ка југу и која представља најтипичнији пример замка у српској средњевековној архитектури, биће преточено у још једну монографију.

– Пре више од тридесет година на том простору обављена су велика археолошка истраживања и Завод за заштиту споменика културе у Краљеву извео је тада и обимне радове на обнови бедема. Нажалост, сви резултати остали су непубликовани. Подухватио сам се посла да ту документацију извучем, пронађем материјал, све обрадим и напишем монографију. Рукопис се припрема за штампу, најкасније до краја марта под називом „Маглички замак” он ће бити и објављен, у издању Археолошког института САНУ.


Коментари1
f825b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vladimir Džinović
Trebalo bi u potpunosti rekonstruisati Ktitorsku rezidenciju! Mislim da postoji dovoljno saznanja o tome kako je izgledala i da obnova može da se izvede. Kada je u pitanju Maglič, stvarno ne razumem zašto se ništa ne radi na njegovoj obnovi i "oživljavanju". To bi bio kulturni i turistički biser Srbije. Postoje sjajni ostaci crkve, nekoliko prostorija, od kojih je jedna prilično velika i, naravno, bedemi, koji su sjajno očuvani. Svi ti objekti bi mogli da se rekonstruišu i pretvore u galerije, letnje bioskope, male ukusne restorane, suvenirnice i sl.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља