уторак, 23.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:32

Важно је бити позер

Аутор: Ана Тасићнедеља, 15.01.2012. у 22:00

Брилијантна друштвена комедија „Важно је звати се Ернест” Оскара Вајлда са циничном тачношћу и несвакидашњом бриткошћу одражава конзервативно викторијанско друштво краја 19. века, бруталну владавину новца, препотентност моћног империјализма, као и ледену хипокризију власти (која је, између осталог, због хомосексуализма Вајлда отерала у тамницу). Полазећи од нешто модификованих класичних комичких образаца – замењених идентитета, мотива браће раздвојене на рођењу итд, убојито сатиричан и интелектуално одважан Вајлд је креирао живописну слику и прилику живота високог енглеског друштва, разнобојну галерију арогантних фолираната.

Редитељ Никола Завишић се определио за сасвим одговарајући стил сценске реализације ове комедије – радикалну стилизацију која тачно и убедљиво истиче суштину Вајлдове оштре критичности према блазираним друштвеним обичајима. Ликови представе на сцену ступају попут манекена, ходају као да су на писти, театрално врцкајући одређеним деловима тела. Ово њихово ексцентрично парадирање је праћено гласном клупском музиком и упадљивим осветљењем што је ефектан начин да се актери доведу у контекст савремене медијске културе.

Сви глумци су са лакоћом, неспутаношћу и видним жаром саградили ту галерију крутих снобова, краљица преафектиране драматичности. Душанка Стојановић Глид прилично еруптивно игра ауторитативну и дијаболичну аждају леди Брекнел, док Анастасиа Мандић ствара лик Гвендолин Ферфакс хладније, отуђеније, чврсто и механички, наглашавајући тако њену одбојну самодовољност. У односу између Џона Вортинга (Ненад Стојменовић) и Алџернона Монкрифа (Милош Ђорђевић) јарко су наглашене хомосексуалне конотације – они често делују као типичан геј пар, размажени су и инфантилни преко свих граница толеранције, бучно се свађају, а затим се нежно мазе. Видна хомосексуализација њиховог односа је, између осталог, начин наглашавања Вајлдове критике институције брака третираног као подручје лажи, чистог бизниса, прорачунатих дилова који апсолутно изузимају љубав.

Сена Ђоровић (Сесили Кардју), Зоран Ћосић (пречасни Канон Чезебл), Соња Кнежевић (госпођица Призма) и Немања Констатиновић (слуга Лејн, батлер Меримен) доследно употпуњују ово друштво егоцентричних позера. Они се на најразличитије начине пренемажу, праве драме гигантских димензија око бесмислица као што су поједени сендвичићи са краставцима, чиме се духовито истиче зјапећа празнина и апсурдност њихових живота. Раскошно стилизовани костими и изглед сцене адекватно прате ликове и радњу (идеја простора Никола Завишић, костимограф Бојана Никитовић). Догађаји се нижу у минималиситички решеном ентеријеру окруженом ефектним плишаним црвеним завесама, а упадљиви детаљи богатог костима имају битан комички смисао (на пример, крпено куче госпођице Призме које она вуче као да је живо или гломазни дамски Алџернонов шешир спреман да га одбрани од свих елементарних непогода). 

Представи се може замерити то што је предугачка за овај жанр (траје нешто мање од два сата). У вези са тиме, она у одређеним тренуцима постаје извођачки самодовољна што производи монотонију. Има непотребних понављања, тапкања у месту на плану садржаја – размахују се варијације театралних исказа ароганције ликова, што у другој половини представе помало кочи развој радње, те је на нивоу динамике контрапродуктивно. Но, ова мана не угрожава много чињеницу да смо гледали успешно, идејно и стилски савремено и извођачки виртуозно сценско тумачење комедије генијалног викторијанског дендија. Завишићева представа није само забавно сведочење о декаденцији ондашњег fin de sieclaвећ је и значајна критичка рефлексија нашег друштва. Пролазак више од сто година од настанка комада и промене у околностима не значе промену суштине: сурови материјални интереси, одсуство принципијелности, као и прећутна институционализованост лицемерја и безочних лажи и даље су неурушиви стубови друштва.


Коментари9
9fd70
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nenad Kostić
Predstava je zabavna i smešna zahvaljujući Vajldovom duhovitom tekstu, zbog uspelog kreveljenja većine glumačkog ansambla u efektnim kostimima, a uprkos rutinskoj režiji i manjku rekvizita. Sa kreativnijom režijom i malo punijom scenom, Vajldova sjajna farsa još jače bi sinula kao satira viktorijanskog morala. Naglasak na biseksualnim inklinacijama dvojice glavnih likova aludira na današnjicu. Preporučujem predstavu!
Samo ja
Zanimljiva zapažanja, stara 4 godine! Možda se nešto promenilo, ali vidim da je predstava veoma posećena, i uvek puna. Toliko o tome da li će trajati!!! Nekoliko najstarijih gledalaca sinoć je izašlo sa predstave. Izvesno je da sukob generacija u pristupu ovom delu i njegovoj izvedbi postoji. Ali i pozorište je, kao i sve ostalo, ipak živa stvar! Sve u svemu, odlična predstava - od režije i kostima, do glumačke postave!
Srdjan
Prenemaganje aktera ostalo je nejasno i bez poente, tako da je citava predstava ostala na nivou jedne predstave pozorista Slavija. Ovako nesto nisam ocekivao od scene Narodnog.
mladi filolog
Prvi pasus kritike uvek je posvecen kratkoj analizi tekstualnog predloska, pa to citaoci ne bi trebalo da zameraju kriticaru. Potpuno je tacan podnaslov kriticarev i moram da pohvalim njen vrlo dobronameran stav prema mladim stvaraocima. Paralela viktorijanska ozbiljnost- danasnji pozeraj jeste uspela,ali se nazalost zadrzala na tome. Ceo jedan nivo Vajldovog teksta je izgubljen- nema satire na racun drustva, nema laznog morala (povrsnost viktorijanskog morala,a ne nemoral je tema ovog teksta), pojam banberizam ostaje nejasan, a vecina jezickih dvosmislenosti ovog teksta je izuzeta. Posto je potpuni prevod nemoguc (mada je dramaturg mogao da ulozi bar neki napor), mogle su dvoznacnosti scenski da se realizuju. Homoseksualnost likova je mozda omaz piscu,ali je neadekvatno nakalemljena buduci da negira motivaciju koja vodi ka zapletu (zaljubljenost glavnih likova u dve devojke). Incestuozno tetkino mazenje izmice jasnom tumacenju.Predstava jeste atraktivna, ali pouka je izostala.
dokle ovako
''''Kraljica preafektirane dramaticnosti ''Dusanka Stojanovic iskljucivo ovako glumi ,misleci valjda da se ''traformise u lik'', o cemu je potanko ispovedala na televiziji.Pozorisna ''elita'' velica ovakav pristup glumi nazalost i truje ukus mlade i jos ne edukovane pozorisne publike.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Критика / Позориштe

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља