понедељак, 25.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:38

Францускиња прикупља књиге за српска села

Аутор: Д. Давидов-Кесарпонедељак, 16.01.2012. у 22:00
Зо­ри­ца Сен­тић

Од детињства није била у нашој земљи. Заборавила је језик, наш начин живота, обичаје... Нешто ју је, ипак, вукло ка коренима на југу Србије, па је 2005. године поново закорачила у родно село њених родитеља, Левосоје код Бујановца. Одушевљена људима и родном грудом, почела је у 50. години да учи српски језик, а прво разочарење доживела је када је схватила да нигде у окружењу не може да купи књигу „Мали принц” и поклони је деци из комшилука. Увидела је да малишани у већини села немају библиотеке, да за многа дела нису чули и да би волели да имају могућност да читају бајке, приче, песме...

То је Зорицу Сентић, песникињу, модну креаторку шешира и вајарку, која живи и ради у француском граду Кану, подстакло да учини нешто корисно за наш народ. Тада је кренула да скупља књиге за српска села како би свако насеље добило библиотеку.

– Најпре сам отишла на скуп сусрета писаца, где сам добила првих сто, двеста књига на дар. Затим сам одлучила да одем на Београдски сајам књига и поставим штанд на којем ће људи добре воље моћи да дарују књиге за сеоске библиотеке. За седам дана 2006. године успела сам да сакупим 5.000 дела. Била сам срећна што сам на 104. годишњицу школе у родном селу предала књиге на поклон. Симболика је велика, јер је мој деда поклонио земљу на којој је у селу школа саграђена. Ја сам само наставила хуману мисију – објаснила је Зорица Сентић, која је и сама написала 10 књига поезије.

Акција прикупљања књига названа је „Дарујмо реч”, а захваљујући ентузијазму ове жене, њених молби издавачким кућама, појединцима, хуманистима и томе што је послала досад неколико милиона мејлова путем Интернета, на хиљаде књига су стигле у заборављена места Србије. Одавно је престала да броји колико их је сакупила и даровала најмлађима... Захваљујући њој, књиге су стигле у Гушевац, Шилово, Барелић, Вртогош, Придворице, Свође...

– Имам вољу и жељу да урадим нешто корисно. Неко мисли да то треба радити дан, два, па престати са активностима. То није могуће. Ја непрестано прикупљам књиге и никада не одустајем, чак и када сам у Француској. Није ме срамота да неке људе зовем више пута и да питам да помогну и дају нам књиге да би деца у селима могла да се едукују. Некада прикупљање тешко иде, када сам послала писмо свим издавачима са истом молбом, само су ми њих двоје изашли у сусрет – нагласила је наша саговорница, која је пре три године добила награду „Васа Пелагић” за добротвора године.

Сентићева каже да је по професији жена, али да жели да буде добар човек, за оне који читају њене књиге – и писац. Српски је научила, и, каже, мало више сада разуме понашање Срба. У Француској стално прича како наш народ није онакав каквим га неки сматрају. Иако је свесна чињенице да у Србији има око пет хиљада села, она каже да ће уложити последњи атом снаге како би поклоњеним књигама вратила смех и знање међу децом у селима. Њен сајт www.darujmorec.com ни у данима празника није мировао, а каже да је значајан како би се будући добротвори упутили у досадашње активности. Дефинитивно је сигурна да за њу, а нада се и за многе наше људе који живе у туђини, важи добра, стара реченица: „Пређемо свет тражећи срећу, а вратимо се кући да је нађемо”.


Коментари17
c35df
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

горан Маринковић
Део сам акције са сином Марком и поносан сам на то, Зорица нас је заразила том лепом идејом ширимо даље тај ланац доброте нека свако село добије библиотеку придружите се :)
sandra jovanovic
Sjajna akcija. I opominjuća ! Dečija mašta prvo,a onda njihova ohrabrena kreativnost kad porastu i obogate je znanjem načiniće Velike Ljude. Mali korak u tom uzbudljivom putovanju su baš ove neophodne, prve knjigice- one koje se nadam da će Gdja Zorica uz pomoć svih nas uspeti da im donese. još jednom, sjajna akcija i dok ovo pišem već pravim spisak prijatelja koje ću pozvati da se uključe. Pravite ga i VI!
Марко Маринковић
Ја сам Марко , имам 14 година и члан сам акције. Сарађивати са Зорицом је право уживање , волео бих да има више одраслих људи као што је она. Сакупљање књига је племенита мисија. Проблем је и у томе што млади коима су доступне књиге не читају , па зато морамо да се потрудимо да обезбедимо књиге онима кој су их жељни. Лепо је познавати Зорицу
Marko Spiric
"Bozji covek"-Zorica Sentic Ko upozna Zoricu Sentic,upoznace bice koje osmehom resava sve probleme,jer za brigu i nemoc ona ne zna sta je. Zorica je optimista,Boziji covek koji zemljom hoda,ima razumevanje i savet za svakog coveka jer ona ne deli ljude po nacionalnosti,veri,boji koze,ucinila je da svet jednako dise,da dobro se dobrim vraca i da za zlo nema mesta. Pored pisanja knjiga,pokrenula je i dobrotvornu akciju "Darujmo rec",da sva sela u Srbiji imaju svoje biblioteke i dokazala da ono sto covek zamisli moze i na lak nacin doci do cilja. Njena je zelja da sva deca budu srecna,da imaju knjige i oni koji nemaju,jer sreca drugih je i njena sreca. Koliko je akcija uzela maha pokazuje i podatak da i deca u Francuskoj gde i ona boravi,rade na prikupljanju knjiga. Zorica kroz pesme i price,na nekoliko jezika objavljenih uspeva da ih nauci i srpskim jezikom. "Velika srca vole,a mala traze da budu voljena",Zorica Sentic pesnikinja koja pise,radi s ljubavlju i lepim recima otvara mnoga vrata. Marko Spiric novinar
Aна Ужице
Францускиња или Српкиња, свеједно, зар не бисмо требали бити поносни на овакве појединце? Досетила се нечег о чему ми Срби у Србији нисмо мислили, о младом Србину у данашњем српском селу. На селу, које је запарложено и заборављено, ком недостају и библиотеке, и амбуланте, и водоводи, и путеви, и домови културе. . Тренутак је, не за расправе које нас удаљавају од суштине новинског чланка, већ да поразмислимо шта можемо учинити да помогнемо, да ли негде у дну кућне библиотеке, у неком забаченом делу тавана имамо дечју књигу, лектиру, коју бисмо могли поклонити, зарад вишег циља, опстанка и лепшег, културно обојеног, духовно богатијег живота српске деце на селу. Подршка госпођи Сентић!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља