петак, 22.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:30

Србија није плодно тло за монархију

Аутор: Биљана Баковићуторак, 17.01.2012. у 22:00

Принц Александар Карађорђевић као да полако губи стрпљење – отворено је оптужио политичаре да су против успостављања уставне парламентарне монархије јер неколико њих, како је рекао, желе да буду председници Србије. Дуже од двадесет година монархистичка идеја је присутна у Србији али никако да се стварно „прими”, па можда и не треба да чуди ако је потомку вожда Карађорђа досадило да чека да јавност у Србији увиди оно што он годинама тврди – да би монархија била добар за имиџ Србије.

То мисли и Велимир Илић, лидер Нове Србије, која се залаже „да Србија поново успостави наследну уставну монархију са династијом Карађорђевића на краљевском трону”. Тако пише у програму НС-а, али се више о томе не говори.

„Стварно сам се трудио, јер ја сам монархиста и мислим да би то било добро за Србију, блок монархистичких земаља у Европи је веома важан, али не вреди – не могу да пропагирам нешто од чега су многи одустали. Многе партије су у почетку биле монархистичке, па сада не помињу монархију. И у Крунском савету је више људи из Г 17 плус него нас монархиста. Нас нико није позивао да будемо ту. Тако да је та идеја упропашћена”, казао је Илић за наш лист.

Зашто се идеја о Србији као монархији никада није „примила”? Годинама нису рађена истраживања на ову тему па се не зна ни тренутно расположење грађана, а доступни подаци говоре да је највећа подршка, око 40 одсто, била у време бомбардовања НАТО-а, али то су биле специфичне околности. У мирнијим временима, за монархију, наводи се, никада није било више од 20 одсто грађана.

Драгомир Ацовић, члан Крунског већа и председавајући Крунског савета, објашњава да се без јаке медијске промоције у Србији не може „продати” ни идеја о повећању плата или пензија или о бесплатном школовању „а камоли о нечем што је много сложеније и структурално компликованије”. При том, додаје, ситуација са медијима у Србији углавном је у вези са функционисањем читавог политичког корпуса који је „поприлично збуњен у погледу било чега осим сопственог очувања на привилегованим позицијама власти и изузетости од било каквог закона и контроле”.

„Једна је ствар шта народ мисли, друга шта је народу потребно, а трећа да ли уопште постоји било каква заинтересованост међу политичарима да они размисле о томе да ли је овај пут на коме се ова држава и овај народ налазе заиста пут на коме би било ко требало да се налази. Ми иза себе немамо никакву убедљиву, јасну историју достигнућа која можемо да припишемо томе што имамо републику. Ако већ немамо ништа што би републику препоручило као пожељни модел државне организације, због чега се онда ми од свега што је Тито створио држимо само тога? Ја на то питање не могу да нађем одговор”, каже Ацовић и додаје да не види „никакве потребе ни здравог резона у томе што се константно вртимо у једном зачараном кругу у коме сва решења почивају на претпоставци да би десет људи који се налазе на политичкој сцени већ 20 година били решење уколико би заменили столице”.

Лидер Нове Србије каже да су грађанима досадили избори за председника републике и да и они мисле да монархистичке државе боље пролазе, да су повезаније, па бисмо као монархија имали бољу сарадњу са Шпанијом, Норвешком, Шведском, Енглеском, али да се негде у спровођењу ове идеје – заказало.

„А можда је и двор требало да буде мало активнији у свему томе и да буде више уз нас монархисте. А на прославама видим више потпуних антимонархиста него нас монархиста. Мени је јако жао и волео бих да се и породица Карађорђевић више активира, а наравно, ми монархисти да им дамо подршку, да агитујемо, пропагирамо. Сматрам да је монархистичко уређење право за Србију, јер је Србија навикла да се везује за једног човека, за домаћина (за Тита, Милошевића, Тадића). Али нисмо добили подршку. Та идеја је некако постајала све блеђа и тања и број људи се смањивао. Нарочито међу младима није заживела што нам је био велики проблем”, казао је Велимир Илић и додао да још има наде за монархију али ако се буде више радило на пропаганди и маркетингу.

Да ли је краљевска породица могла да учини више, односно да ли и она има „заслуге” за то што већину грађана до сада није убедила да је управо она право решење за Србију? Ацовић каже да је то могуће и прихвата да постоји и тај аспект. Али...

„Говорим само нешто друго – ако ситуација у земљи не ваља, онда ваљда прво одговорност сносе они који њоме управљају, а не они који се препоручују”, казао је он.

За то што монархистичка идеја није нашла плодно тле у Србији политички аналитичар Бранко Радун налази разлоге у чињеницама да смо имали дуг претходни период без монархије („одвикли смо се”) и антимонархистичку и антитрадиционалистичку пропаганду у време титоизма. Поред тога, и данас је добар део елите у Србији антимонархистички настројен, чак је и против тога да Александар буде монарх, иако је он све само не српски националиста и конзервативац, казао је Радун.

„С друге стране, личности које су промовисале ту идеју, Вук Драшковић и принц Александар, више су штете нанели тој идеји него неки антимонархисти. Противречна и конфликтна личност није добра за промовисање неке идеје а и када је био на врхунцу популарности Драшковић је имао много ’негативних поена’. А принц Александар и његово окружење као да се нису уклопили, као да не живе овде. Није ствар само у језику (то је само симптом, показатељ), али он не кореспондира са народом, јавношћу, садашњом Србијом. Видело се то и на Видовдан на Газиместану. Он није као покојни принц Томислав који је имао изражен ’српски ген’. Да је Томислав, рецимо, био ’кандидат’ за српског монарха, и да је био неко други уместо Вука Драшковића, та идеја би била знатно популарнија”, оценио je Радун.

Према његовим речима, заговорници монархиjе имају и погрешан приступ са тезом „ово још нисте пробали”. И као да не разумеју српски однос према монархији него желе копију енглеске монархије – што није привлачно јер није аутентично. Уз све то, увођење монархије не би променило суштинске односе, партије би владале а монарх би био само украс.


Коментари132
e7cc2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Боба .
Србија треба да се врати себи и својој традицији повратком монархије али напоредо са повратком праве народне скупштине у којој се бирају народни прваци а не партије. Наравно да то не одговара данашњој партократској елити којој Принц Александар одрастао ван Србије и Вук Драшковић исто тако одрастао ван Србије чине све да огаде и саму идеју монархије и то нажалост веома успешно. Зато треба увести регентски савет са Принцезом Јелисаветом Карађорђевић на челу све док се по краљевском уставу не роди и васпита српски краљ или краљица у Србији. Тако би и овце биле на броју а и вукови сити сем оног једног незаситог.
Ни по бабу ни по стричевима
Смешно ми је када читам како би увођењем "парламентарне монархије" стали раме уз раме са В. Британијом, Холандијом, Шпанијом, Норвешком, Данском и сл. Ваљда се покушава са сугестијом да бисмо боље живели, били богатији... Као да су поменуте државе богате зато што су монархије. Као да ВБ није више векова израбљивала пола света, као да Шпанија и Холандија нису чиниле исто. Иза њихове владавине су у неким далеким пределима остале пустоши, како у материјалном, тако и у културном а понегде и хуманом смислу. Данска је такође имала своје колоније и још увек је Гренланд у извесном смислу под њеном влашћу. Норвешка живи од експлоатације природних богатстава чије јој је откриће и донело просперитет. Све у свему, њихово богатство није условљено монархизмом самим по себи, као што богатство Француске или Немачке није условљено тиме што нису монархије. Нити ћемо као монархија бити у рангу Велике Британије, нити ћемо као република бити у рангу Немачке. Ми смо то што смо.
Samo da DODAM...
...Ko to rece : "Srbija se (tako lako ) UKROTIT NE MOZE ?? = Suvise je razloga "za" i jos vise "protiv" !!!
Живан Лајшић
Престоланаследник Александар је неуморно допринео за сарадњу и јединство међу демократским политичким странкама, у процесу као и преображају наше отџбине у једно истинско демократско друштво и за све грађане , без обзира на њихово политичко убеђење ,вероисповест и етничко порекло. Десет година је прошло од демократски промена у Србији, и демократски процес још таба уместу , политичке странке без идеологије и историског наслеђа, влада опструкција и свађа у скупштини уместо парламентарне распараве, неки политичари подржавају тоталиризам , морамо променути устав , забранити да председник републике и владе буде од исте политичке странке и уставом загарантовати да шеф државе буде краљ Србије. Живела краљевина Србије.
citalac stalni
Kako jedan citalac rece: Neka Alaksander nauci prvo jezik. Ili ce mozda biti uveden engleski kao sluzbeni?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља