субота, 19.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:55

Обнова Спиртине куће – земунски Скадар на Бојани

Аутор: Б. Васиљевићнедеља, 22.01.2012. у 22:00
(Фото Д. Ћирков)

Обнова Завичајног музеја у Земуну, познатијег као Спиртина кућа, која је почела још 2002. године, требало би, према најавама из општине Земун, да буде настављена на пролеће. Првобитним планом било је предвиђено да радови у музеју буду завршени за 65 дана, али се обнова претворила у својеврсни земунски Скадар на Бојани.

– У последњих годину и по дана инсталирали смо видео надзор, противпровалну и противпожарну заштиту. Ове радове финансирала је општина Земун, по пројекту који је урадио Музеј града Београда. Највећи проблем је замена ручно израђеног и слаганог интарзираног паркета, постављеног 1855. године. Потребно је урадити нови паркет јер се оригинални, који је читав век и по био заштитни знак Спиртине куће, расушио и пропао. Да невоља буде већа, претходно реновирање није најсрећније урађено – каже Милосав Стаменов, члан већа општине Земун.

У просторијама са паркетом уграђени су радијатори, што није било примерено овом амбијенту.

Паркет је набављен у Белгији, а такав постоји на само неколико места у Европи.

 – Интарзирани паркет израђен је од осам врста дрвета, а циљ нам је да нови буде верна копија. Наравно, технике израде су напредовале. Некада су дрвени жлебови ручно рађени, а онда су у њих уклапани делови паркета различитих врста и на тај начин су прављене шаре – објашњава Даница Јововић-Продановић, директор Музеја града Београда.

Према речима Стаменова, паркет ће се радити према пројекту Завода за заштиту споменика културе, а његову израду финансираће општина.

– Средства су предвиђена буџетом и надам се да ће бити довољна. Оригинални паркет ће бити конзервиран и изложен у једној од просторија као музејски експонат – истиче Стаменов.

До сада су конзервиране оригиналне тапете и осликани зидови ходника који води у кућу. Када се заврше грађевински радови, на реду је осмишљавање сталне поставке и израда намештаја.

– За паркет је потребно око осам милиона динара, док су за сталну поставку и израду мобилијара бити потребно и више. Мислим да ове године, имајући у виду обим буџета, поставка не може бити реализована – истиче Даница Јововић-Продановић.

----------------------------------------------

Здање из 1855. године

Спирте су позната фамилија цинцарског порекла која се у Земун доселила крајем 18. века. У готово свим пословима у којима су се до средине 19. века опробали били су међу најуспешнијима.

– Богатство је члановима породице обезбедило висок друштвени статус, што је на симболичан начин потврђено добијањем племићког звањаи грба 1856. године. Кућа у Главној улици урађена је по пројекту бечког архитекте Ферстла, а изградњу је финансирао Димитрије Спирта. Кућа је завршена 1855. године, али у њој Димитрије није дуго живео. Преселио се у Панчево где је 1885. године и умро. Сахрањен је у порти манастира Војловица. Последњи власник из породице Спирта био је Ђорђе, који је кућу преписао својој жени Софији. Она је умрла 1916. године у Швајцарској – објашњава Гордана Кораћ, музејски саветник.

----------------------------------------------

Од читавог иметка остала – кристална чаша

Кућа је била раскошно зидана у готском стилу. Фасада је од камена, а на зидовима широког лучног улаза у кућу осликани су мотиви из грчке митологије. Степенице које воде у предсобље биле су од глачаног црвеног мермера.Кућа је до данашњих дана претрпела многе измене. Крајем 19. века у њој је био хотел „Гарни”. Претпоставља се да је за време Првог светског рата кућа служила за војне потребе. По окончању сукоба, кућу је 1919. и 1920. године користио Завод за слепе и глуве српске ратне инвалиде. Савезничко бомбардовање 1944. године кућу је знатно оштетило, али је после рата обновљена. Од свег богатства породице Спирта, до данас је претекла само једна чаша од розе кристала, коју је користила Софија, супруга Ђорђа, последњег изданка велике породице.

Сто десет година пошто је подигнута, 1965. године, ово здање је проглашено спомеником културе. У то време тражена је подесна локација за Народни музеј Земуна, основан 1955. године, а избор је пао на овај објекат у земунској Главној улици.


Коментари1
d773c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milorad Mrdjan
Vlasti ovaj spomenik kulture i muzej posmatraju samo kao dobar posao. Zadnja rupa na svirali im je to sto sto je ovo zdanje muzej. Sudbina muzeja u Beogradu je poznata vec 10 godina, vecina ih je zatvorena. Sto manje kulture i obrazovanja, vlasti su srecnije jer sa takvim narodima se lako manipulise. Doslo se dotle da u zemunu samo nekoliko stotina ljudi zna da postoji muzej.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља