петак, 07.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 25.01.2012. у 22:00 Мишa Ђурковић

Оружани протест

Ових дана се навршава прва годишњица почетка такозваног арапског пролећа. У међувремену је на различите начине промењена власт у Тунису, Египту и Либији. Немири још трају у неколико земаља на арабијском полуострву, а и у земљама где је „пролеће” већ наступило власт још не делује консолидовано.

Мишљења о томе шта се заправо десило значајно су подељена. За један део светске јавности, посебно на западу, ради се о једном од најсветлијих догађаја у историји, о некој врсти арапске перестројке и пада арапског берлинског зида који ће и овим ауторитарним земљама донети демократију, секуларизацију, универзална људска права и либералне институције.

Други сумњичаво врте главом посматрајући како новооткривена демократизација омогућава јаче и снажније испољавање исламизма и снага које траже ретрадиционализацију ових друштава. Међу такве спада и израелска власт која је и даље веома скептична према изведеним променама. Постоји и трећа група која у свему види пре свега прсте и интересе највећих западних земаља и њихових корпорација, вечно гладних нафте и ратних профита.

Оно што их све обједињује јесте осећај да је цео процес далеко од краја. Неки се његовом ширењу истински радују надајући се демократизацији читавог Блиског истока док се неки опет боје да све то може да доведе до несагледивих последица. Процес се како сад изгледа заглавио у Сирији.

Немири у овој важној арапској земљи трају још од марта прошле године. Почело је протестима у једном малом граду да би се након дезертирања једног број официра и војника слично као и у Либији појавили организовани наоружани „протестанти”. Избили су немири у низу места где је заправо отпочела оружана побуна. Слично као и у Либији, створен је опозициони политички комитет (основа за прелазну владу) који се налази у изгнанству, а Сирији су уведене санкције. Опет као у Либији западне земље, чија се логистичка, морална и свака друга подршка протестима јасно види, наступају из позадине препуштајући вођење операција и притисака својим савезницима из окружења. То су Арапска лига, састављена од низа такође ауторитарних држава са не баш завидним стањем људских права и Турска која је главна логистичка база и за сиријску опозицију и за све врсте притисака који се Сирији упућују. Пре свега овога доста се спекулисало о односима САД и нове турске политичке елите, али дешавања око Сирије потврдила су да у највећем броју случајева Турска и даље наступа као одани амерички савезник. Ово се по свему судећи односи и на њену политику на Балкану.

До сада, међутим, сав овај напор није дао опипљивих и видљивих резултата. По тешко проверљивим информацијама које стижу са терена председник Асад користи сва средства да сузбије побуну. Тврди се да је од почетка побуне погинуло више хиљада опозиционара. Влада и армија као најважнији унутрашњи фактори делују доста хомогено и сигурно. Иако несумњиво постоји и димензија сукоба између шиитске мањине којој припада Асад и сунитске већине, чини се да побуњеници не уживају неки велики легитимитет, мада се западни медији изразито труде да увећају број погинулих и да прикажу како народ подржава протесте.

Један од основних разлога због којих се Асад и даље држи чврсто јесте заинтересованост неких великих играча да се у Сирији заустави „опролећивање”. Ту је наравно шиитски Иран из чије перспективе обарање режима у Сирији делује као кључна припремна фаза за напад на Техеран. Из позадине дешавања са солидним интересовањем прати и Кина коју наравно занима доток нафте са Блиског истока, али и могућност да се пролеће прелије и код ње. Стога су чувене друштвене мреже и Јутјуб тамо забрањени.

Најважније је чини се што се Русија врло озбиљно укључила у дешавања у Сирији. За разлику од Либије, када је врло равнодушно гледала како запад смењује режим, овде, где су под удар дошли њени стратешки интереси, Москва је показала доста одлучности. Русија, не заборавимо, има своју базу у луци Тартус у овој арапској земљи, коју је недавно са симболички веома јаком поруком посетио носач авиона „Адмирал Кузњецов”. Од почетка сукоба Дамаск је посетило неколико веома високих руских званичника, а званичне изјаве посебно министра спољних послова су веома одлучне и упозоравајуће. Пре неки дан је експлицитно рекао да дешавања на Блиском истоку могу да доведу до новог великог рата. Москва је уз позадинску асистенцију Кине блокирала сваку помисао на резолуцију Савета безбедности којом би се омогућила „хуманитарна” војна интервенција западних земаља.

Русија наравно има и додатни интерес повезан са својом унутрашњом стабилношћу. Као што видимо арапско пролеће неки глобални актери покушавају да претворе у руску зиму спречавајући да Путин поново преузме председничка овлашћења. У сваком случају чини се да је Сирија прва станица на којој се у сукобу ниског интензитета сударају интереси највећих глобалних играча и да ће од исхода ове драме зависити правац кретања светске политике у наредном периоду.

Коментари2
f0bac
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ivan K
,,По тешко проверљивим информацијама које стижу са терена председник Асад користи сва средства да сузбије побуну. " Informacije sa terena govore uprovo suprotno - narod je besan i protestuje jer je Asad suzdrzan u koristenju sredstava na raspoolaganju. Potrazite Webster Tarpley , voltairenet.org ,,Тврди се да је од почетка побуне погинуло више хиљада опозиционара. " Ко то тврди?! Погинуло је више хиљада цивила од стране опозиционара.
Mirjana Podkrajac
Nema komentara!!!Bice da su "citaoci" neinformisani ili su "bezali od informacija i analiza kao i zakljucaka" sta je donelo "arapsko prolece"!BHL je napisao debelu knjigu o ratu u Libiji ciji je bio posrednik, eto stvorio sebi temu za pisanje!!!Sta se desava u Libiji ?Medije "mrsavo pisu" nemaju pristup sa lica mesta CNN,BBC AL JAZIRA?Mucki cute!!!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља