Специјално за „Политику”
Осло – Док Андерс Беринг Брејвик, оптужен за бомбашки напад на седиште норвешке владе у Ослу и покољ на острву Утоја, када је погинуло 77 људи, а на десетине рањено, чека да судски процес почне 16. априла, његов лик и (не)дело добиће и сценски епилог. Највећи злочин у послератној историји Норвешке ускоро ће бити постављен као позоришна монодрама у једном малом данском позоришту у Копенхагену.
Терористички напад на норвешку администрацију 22. јула прошле године, у коме је страдало осморо службеника, и масакр на острву Утоја, где је убио 69 махом присталица подмлатка владајуће Радничке партије, као и обелодањени Брејвиков манифест, послужили су као инспирација данским уметницима да на позоришни репертоар поставе комад о трагедији у Норвешкој који ће се звати „Манифест 2083”.
Сценарио позоришне представе, чија је премијера заказана за 23. август, заправо представља Брејвиков сценарио о терору, његове политичке мисли, идеологију, преточене у документ на 1.500 страница, назван „Манифест 2083 – Европска декларација о независности”.
У некој врсти дневних забележака, Брејвик је на енглеском језику детаљно описао припреме за бомбашку акцију, егзекуцију на острву Утоја као и идеолошке мотиве за злочин. У манифесту он назива себе витезом темпларом највишег реда и чланом масонске ложе, светим ратником, жртвеним мучеником који се годинама припремао за рат и одбрану традиционалне хришћанске цивилизације од насртаја и најезде мултикултурног и вишенационалног уређења у свету, мултикултуралног марксизма и исламизације.
Пројекат су замислили редитељ и управник „Кафе-театра” Кристијан Лолике и глумац Улаф Хејгард, који сматрају да се морају анализирати, истражити и расветлити идеје убице баш зато да се злочин сличних размера не би поновио.
„То што је Брејвик починио, ужасна је трагедија. Начин на који је извршио злочин је окрутан. Међутим, идеје које стоје у позадини тог догађаја, његовог недела, нису јединствене. Оне су израз једне идеолошке перспективе, политичког становишта и оне се могу поново догодити”, каже Лолике упозоравајући да је „извођење Брејвика на даске које живот значе” заправо покушај уметника да тим чином спрече репризу трагедије.
И Хејгард, који ће играти Брејвика, објашњава да „човек мора да продре у Брејвикове мисли, идеје, уђе у његов ум како би се разумео, а самим тим и спречио неки нови злочин”.
„Дуго смо се ломили, били у недоумици да ли да поставимо комад, одустајали. Редитељ и ја говорили смо више пута да то не иде, да је то потресно, ужасно, да није добро да се изведе у позоришту. Нисам спреман и не могу да разумем шта се догодило на острву Утоја. Ова представа је један покушај да се трагедија разуме, расветли, да се продре у Брејвикове мисли”, каже Хејгард. „Ако то овим комадом успемо бар и у једном милиграму, онда ће представа имати смисла, онда је она одбрањива а пројекат конструктиван.”
На најаву драматизације Брејвиковог „манифеста о терору” оштро су реаговали многи дански политичари, називајући позоришни пројекат „неукусним” и указујући на недостатак поштовања према жртвама. На другој страни, норвешка јавност и медији на све гледају као на копање по још свежим ранама.
„Тај гест, чин, толико је увредљив за жртве и њихове фамилије да човек остане без речи. Представа ће бити посебно оптерећење, баласт за преживеле и родбину погинулих јер ће тећи паралелно са судским процесом убици Андерсу Брејвику”, каже Рајнар Ејкеланд, један од чланова удружења „22. јул”, додајући да нема бољег начина за ширење опасних Брејвикових идеја од саме представе.
Пер Бак Соренсен, отац једне од 77 жртава, тврди да дански уметници покушавају да зарађују на туђој трагедији и несрећи.
Норвешки културни посленици оштро су протестовали тврдећи да дански уметници нису разумели размере националне трагедије. Ерик Улфсби, директор Норвешког позоришта у Ослу тврди да је циљ убице био да пропагира своје идеје, и то је урадио убивши 77 људи.
„Брејвик сада привлачи пажњу својим манифестом и они који драматизују његове идеје заправо играју онако како Брејвик свира”, огорчен је Улфсби.
Ово није први пут да неко од уметника „копа по норвешким ранама”. Прошле јесени, само неколико месеци након злочина, Американац Витале Версаче и Шкотланђанин Дејвид Грејг најавили су снимање филма о покољу на острву Утоја.
