Једина скијашка стаза у Београду, која се пружа преко северне стране Кошутњака надомак клуба „Александар”, биће отворена овог викенда јер су прве пахуље довољно прекриле терен оивичен белим боровима. Топови за оснежавање неуморно раде, а у клубу „Александар” који је од општине Чукарица још пре две деценије добио на коришћење ово парче земље уверавају да је за нову сезону, која стартује сутра, све спремно. Имају опрему, такозвани табак за снег, а од пре три године и систем за вештачко оснежавање терена.

– Довољне су нам ноћ, највише две, да бисмо утабали снег, али он пре тога треба да падне. Очекујемо да ће и ова сезона бити успешна као што је било годину дана раније када је на стази било могуће скијати малтене три месеца – прижељкује Ђорђе Станимировић, власник клуба „Александар”.

Низ падину дугачку 300 метара на надморској висини од 274 метра, Београђани су се својевремено спуштали 365 дана у години. Већ 13 година то није могуће јер је вештачка тепих подлога, постављена пре 20 година, у међувремену пропала, али зимско спуштање на санкама, скијама или популарној „дасци” није прекинуто ниједне године.

– Нову подлогу нисмо ставили јер нико није био заинтересован да скија ван сезоне. А када смо те ’92. године почели да склапамо необични сиви тепих, од брижних суграђана из Новог Београда, који су из својих зграда могли да виде стазу, стизале су поруке упозорења да неко покушава да бетонира Кошутњак – присећа се Станимировић.   

И дан-данас на терену је могуће уочити остатке вештачке подлоге, која је страдала како због лошег квалитета материјала од којег је „скројена”, тако и због бомбардовања 1999. године и војника који су у подножју стазе копали ровове.

– Размишљамо да у години јубилеја терен поново прекријемо на овај начин, али нам је за то потребна помоћ града или државе јер је опремање изузетно скупо – истиче Станимировић, додајући да ће 20 година скијања у Београду бити обележено 10. марта.

У ски оази у Кошутњаку коју подједнако посећују и клинци и озбиљнији скијаши и страни гости главног града, од пре три године оспособљене су две жичаре – стара жица на канап и тањир за пењање са друге стране скијалишта. Дневни ски пас стаје 300 динара, а пред рекреативцима се пружају три скијашка путељка. Један део стазе је прилично стрм, други не толико захтеван и трећи намењен бордерима.

– Једина њена мањкавост је што није дугачка. То ипак не одвраћа заљубљенике у овај спорт јер се на стази у току сата може наћи и до 180 скијаша. У клубу имамо и школу скијања за почетнике, а могуће је и изнајмити ски опрему по стандардним ценама – наводи власник клуба „Александар”.

Стазу за скијање има још само неколико градова у Србији – Нова Варош, Зајечар, Пирот...