петак, 13.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:45

Нови Магазин у недељу 29. јануара

Аутор: Магазинпетак, 27.01.2012. у 10:39

ПОД ЛУПОМ: ЖИВОТ МЛАДИХ СА ПОСЕБНИМ ПОТРЕБАМА

Невидљиви међу нама

Стручњаци се слажу да аутистичну децу ваља увести међу вршњаке, истаћи њихове најбоље особине и таленте, а то потврђује и Ксенија Мирковић, редитељка представе „Петар Пан” у којој глуми тринаест малишана ометених у развоју са својом браћом и сестрама

Прошлог понедељка у Србији је почела велика медијска кампања „Бољи смо заједно” која има за циљ да се деци са сметњама у развоју омогући да имају исти третман у друштву као њихови здрави вршњаци – и заједно са њима. Акцију спроводи Министарство рада и социјалне политике уз подршку Делегације ЕУ у Србији.

– Права инклузија није „бацити” ту децу међу вршњаке, без надзора обученог педагога и посебног програма, и очекивати да се некако уклопе, већ истаћи њихове најбоље особине и таленте, учинити их видљивијим у друштву – каже Ксенија Мирковић, аутор представе „Петар Пан”, у којој је недавно у београдском позоришту „Бошко Буха”, током Фестивала позоришних представа за децу „Фестић”, наступила необична глумачка дружина: тринаесторо деце са сметњама у развоју и петоро њихове браће и сестара, ученици редовних основних школа, као и школе „Антон Скала” за образовање деце са сметњама у развоју.

Међу малим извођачима су и Доротеа Вранешевић („Индијанка”), деветогодишње близнакиње Љубица и Даница („Звончица” и „Венди”), Томислав и Никола Ранковић (браћа „Мајкл“ и „Џон”) и Александар Милосављевић („изгубљени дечак”), чији родитељи нам причају како се њихова деца сналазе на представи, али и иначе међу вршњацима.

– Уколико се према детету са аутизмом односимо кроз оно што не може, тада и његовој породици упућујемо деморалишуће поруке – објашњава др Ненад Рудић, психијатар, шеф Дневне болнице за децу Клинике за децуи омладину у Институту за ментално здравље Србије.

– Инклузија се пре свега односи насве оно што подстиче дете да учествује у животу породице и заједнице. Са једне стране се то постиже кроз одговарајуће здравствене (терапијске и рехабилитационе) мере, а са друге, укључивањем детета у окружење, односно у захтеве средине. А крајњи исход зависи од начина реаговања и адаптације на тешкоће у развоју детета, нивоа знања, вештина, личних фактора, питања вредновања, очекивања и могућности породица и средине –  истиче др Рудић.

Пише Александра Мијалковић

------------------------------------------------------------

Песмом руше баријере

Чланови хора „Исон” окупе се два пута недељно, донесу фасцикле и ноте и помно прате савете Миодрага Близанца, диригента. Снагу војника и радост детета поседују када удружени стану у хорске колоне пред публиком и искрено запевају. Деца са инвалидитетом и сметњама у развоју. Нема шансе – рећи ће многи. Вероватно многа оваква деца и немају шансе јер је не добијају, али ови клинци имају. Због тога су и једини хор у Европи ове врсте. „Исон” чине деца са инвалидитетом и сметњама у развоју из школе „Милан Петровић” и других школа у Новом Саду. Основани су 21. новембра 2004. године као пратећи октет за потпору школској светосавској представи. Хор сада има 50 сталних чланова.

Пише Љ. Петровић

------------------------------------------------------------

НЕ САМО О ПОСЛУ: Дуња Фигенвалд-Пулетић

Дама са манирима

И данас је памте као једно од најпопуларнијих телевизијских лица, иако је већ деценију нема на малом екрану. Била је спикерка, водитељка, уредница и глумица, а данас је пре свега одана мајка троје деце и бака четворо унучића

Све што је радила, довела је до савршенства и заокружила. Била је спикер, али и одговорни уредник целокупног забавног програма у Телевизији Београд. Власница је пет „Оскара популарности” које је додељивала ТВ ревија, а које је требало освојити у конкуренцији шест република и две покрајине бивше Југославије. Исказала се и као глумица – снимила је три филма.

Дуњин отац је био пореклом из Алзаса, мајка Италијанка, зато је добро говорила француски, италијански и енглески, што је било пресудно да је ангажују да води чувене „Игре без граница”. У Београду је готово 45 година, мењала је презиме, могло би се рећи и посао јер је из Информативног програма РТС , прешла у Културно-забавни програм, али град који ју је освојио својим шармом није остављала. Гледаоци су је волели, од њих је добила и највише похвале, али и награду „Гордана Бонети” (шест пута), „Златни јастук” (заједно са Арсеном Дедићем) и друга признања, а најдраже јој је, каже, билокад је добила статус водитеља уметника после земљотреса у Румунији.

– Одржавана је модна ревија Александра Јоксимовића у хотелу „Југославија”. Заљуљала се позорница, зграда тог лепог хотела, манекени су застали на сцени а публика кренула да устаје са седишта! Седела сам у фотељи на сцени водећи програм и после тренутка одузетости позвала госте да седну и да пустимо сви заједно сеизмологе да обаве свој посао како бисмо сазнали о колико јаком земљотресу је реч! – присећа се једна од најбољих водитељки са ових простора.

Пише Славица Берић

--------------------------------------------------------------

БЕЛЕШКЕ С ПУТА: МЕЛБУРН

Неко на тенис, неко у казино

Мегаполис познат по турниру током којег приходује око 200 милиона долара, прочуо се и по коцкарници Краун. Ипак, многи не знају зашто се овде са трибина највише навија за Кипранина Багдатиса

Да нема тениса, Мелбурн би био само један од светских мегалополиса; захваљујући тенису, он је један од најпознатијих. Град који нема глобално препознатљив симбол – типа Ајфелове куле, Биг Бена или Колосеума – све то је надокнадио организовањем једног од највећих спортских догађаја на планети.

Аустралијски опен не само да је граду сазиданом на југу континента са погледом на Антарктик поклонио вечну славу, него му доноси огроман приход – чак неких 150-200 милиона долара за само две недеље. Метропола која у својој историји има и златну грозницу – у 19. веку, када је био један од најпросперитетнијих градова на свету – сада се хвали тениском грозницом.

У те две недеље друге половине јануара, буквално су очи целог света упрте у њега. Мелбурн важи за културну престоницу ове велике земље, али највише људи се ипак сјати када се бели караван заустави на овој станици. У држави која може да се похвали неким од највећих шампиона овог спорта, те две недеље као да се живи за тенис.

Пише Војин Величковић

-------------------------------------------------------------

Породични лекар

На менију – шарени тањир

Када се једном формирају навике да се свакодневно конзумирају све намирнице у потребној количини, оне остају заштита организма читавог живота од болести и умора

Детињство и пубертет су периоди када би исхрана требало да буде нарочито разноврсна и разнолика и посебно прилагођена расту и развоју. То су за запослене родитеље посебно тешка времена, јер се баш тада деца васпитавају да прихвате здраве навике у исхрани. Једном стечене оне остају читавог живота и важан су чинилац у превенцији болести. Међутим, рекламе за посластице и специјалитете и киосци брзе хране, раде нешто супротно. Развијају потребу за масним и слатким намирницама, удовољавају укусу, а не и потребама организма.

– Педијатри годинама упозоравају на опасности од гојазности, али упркос саветима све је више гојазне деце због изобиља слаткиша и пецива на сваком ћошку. Оно на чему инсистирамо је да исхрана буде комплетна у складу са потребама детета, јер се адекватном исхраном постиже добро здравље, квалитетан и дуг живот. Отуда се не можемо сложити да се због укуса додају шећер и масноћа. Инсистирамо на природним слаткишима какво је воће, које дете већ од шест месеци, па све до 18 година, мора имати свакодневно на трпези – сазнајемо од проф. Недељка Радловића, педијатра у Универзитетској дечијој клиници у Тиршовој.

Пише Вера Бошковић

------------------------------------------------------------

ЗАНИМЉИВА СРБИЈА: село Плочник чека туристе

Оживљавају неолитско насеље

У месту које било центар за прераду бакра саграђене су куће попут оних од пре 7.500 година. Ту ће вредне женске руке ткати на разбоју, а у малим радионицама радиће ковачи и мајстори за кућне алатке...

Од пре три године, Прозор, село на око 20 километара од Прокупља, све више помињу историчари и археолози целога света. Још 1927. године, приликом изградње железничке пруге, откривени су предмети које је археолог Миодраг Грбић описао као остатке из неолита, познате као винчанска култура. Сада су та истраживања крунисана доказима који потврђују претпоставке да се овде, најраније у Европи, обрађивао бакар.

– Ми археолози смо рекли своје. На реду су туризмолози, који треба да се уједине и организују, како би свету приказивали да нисмо „од јуче” и да су дубоки корени европске цивилизације потекли баш с ових простора – казује Јулка Кузмановић-Цветковић, археолог и директор Народног музеја „Топлице”.

Већ то да је Плочник практично колевка модерне металургије Европе, довољан је разлог да ово место постане туристичка мека. Млади архитекта Милан Радовановић већ је пројектовао зграду музеја у Плочнику. Он нам је објаснио да ће ту бити велика хала с галеријом где ће се излагати нађени премети, а затим ресторан за посетиоце, простор за рад стручњака и музејски депо.

Пише Драган Борисављевић

---------------------------------------------------------

ХОБИ

Корали усред собе

Игор Мировић се више од једне деценије бави акваристиком. Почео је са слатководним, а данас су његова преокупација корални акваријуми о којима је учио на лицу места у Црвеном мору

– Морски акваријум све више постаје ствар престижа, привилегија богатих који себи могу да приуште тај луксуз или пак заљубљеника који полако корак по корак граде свет као из бајке, тако што прво набаве „живи” камен. А да би „оживио”, тачније да се у њему формирају колоније бактерија и почну да „раде”, мора се сачекати три до четири месеца пре него што се унесу први становници у акваријум, рибе – каже Игор Мировић, један од наших најбољих познавалаца морске акваристике.

Пише С. Берић


Коментари4
d65a5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

borisha ja
bravo igore,
Zaljubljenik u more
Ono cime me je "Magazin" ovoga puta odusevio, je nesvakidasnja prica Igora Mirovica o morskoj akvaristici. Cinjenica da kod nas postoji ovakav pionir u ovoj oblasti, koji rusi svaku famu o nedostiznim i skupim okeanskim svetovima u jednom Srpskom domu, je meni apsolutno fascinantna. Entuzijazam uz pomoc koga on pokusava da nacini "privilegiju bogatih" pristupacnu svima nama, je i vise nego vredan divljenja. Mogao bih ga uporediti sa nasim prvim covekom na mesecu, jer je po meni vaznost ovoga velika. Na napore Igora Mirovica treba gledati i kroz edukativnu prizmu, a ne samo kao na novi estetski pristup u dizajnu enterijera. Zahvaljujuci njemu, nasa deca ce imati priliku da se edukuju, zainteresuju i shvate znacaj morske biologije, prirode u globalu, ekologije i mozda se i sami odluce i otisnu u ovaj carobni svet. Igore hvala Vam u ime svih nas, i najlepse zelje u Vasem buducem radu i napretku.
Toma Stefanovic
Postovani citaoci Razlog mog komentara je tekst u Magazinu od 29.01.2012. Породични лекар На менију – шарени тањир,u kojem su dati saveti za ishranu odojcadi i dece. Naime nekakav Dr.Radlovic usudio se da komentarise unos odredjenih namirnica kod odojcadi i uticaj istih na buduci razvoj i zdravlje istih. Kako je cenjeni Dr. dosao do tih zakljucaka i na koji nacin,zivo me interesuje. Molio bih redakciju da od cenjenog Dr. zatrazi rezultate njegovih ispitivanja,broj beba na kojima je vrsio ispitivanja,mesto gde su ispitivanja vrsena i po cijem ovlascenju je to radio,mislim na ispitivanja. Naravno i najbitnije ,molio bih redakciju da od cenjenog Dr.zatrazi i naucni metod po kojem je vrsio ispitivanja.Obzirom da da je savetovao da se odojcadi ne soli hrana,dali je svoje ispitanike (odojcad) delio u grupe,pa jednu hranio samo solju ,drugoj nije ni davao,a trecu drzao kao kontrolnu. Molim Vas postedite nas saveta nadrilekara,i prekinite da plasite mlade roditeje
Sonja S
Magazin se čita i čuva! Baš tako danas ste nas obradovali sa putopisom na čijim smo se „krilima” vinuli u susret našem NOLETU. Dunja je DAMA od koje bi mladi trebali da uče ne samo zanat već i životnu školu - beskompromisni borac. Naslovna strana je prelepa sve čestitke Milanu Jankoviću, baš kao i priča o morskom akvarijumu...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља