уторак, 26.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:03

У одраслима трепери душа детета

петак, 27.01.2012. у 22:00
Фото лична архива

Учитељски факултет из Београда, у новопокренутој библиотеци „Мали принц”, објавио је, као прву књигу, на готово шесто страна, „Сабране бајке” Гроздане Олујић. У ову књигу ушле су све бајке које је списатељица објавила у својих пет књига бајки: „Седефна ружа и друге бајке” (1979), „Небеска река и друге бајке” (1984), „Камен који је летео” (2002), „Снежни цвет” (2004) и „Јастук који је памтио снове” (2007), укупно 112 бајки. Књигу је приредила Зорана Опачић, велики познавалац стваралаштва Гроздане Олујић, ауторка књиге: „Поетика бајке Гроздане Олујић”, коју је објавила Српска књижевна задруга. Недавно је, у издању Учитељског факултета у Београду, објављен и зборник радова о књижевном делу Гроздане Олујић, под насловом: „Бунтовници и сањари”.

Како се догодило да се романописац, и то веома успешан, окрене бајци? Да ли је то било случајно?

Не случајно, јер ништа није било случајно тих мутних, деведесетих година, оптерећених идеологијама, мржњом, ратовима од којих се једино могло побећи или у сан или у бајку, не само на нашим просторима, већ и у читавом свету. Податак да су најчитаније три књиге 20. века биле: „Мали принц”, „Господар прстенова”, „Хари Потер”, све три бајке, довољно говори сам за себе.

Да ли то значи да сте ви у бајку побегли због политике?

Донекле. Али, и због потребе да се искажу истине о којима се ћутало, да се уђе у неки лепши, смисаонији свет у којем се, по Андрићу, крије „права историја човечанства”, мада бајка није наивна, већ дубоко свесна да постоји мржња, насиље, завист, смрт, али да је од мржње, па и саме смрти, јача љубав, јача самилост, као и да златна јабука не пада јунаку бајке тек тако у крило. Да би до ње, зачараног дворца или принцезе дошао, он мора поштено да се намучи, планине и реке да прегази, открије своју сопствену душу кроз патњу или смех, свеједно, у чему и лежи основна вредност бајке. Исидора Секулић је говорила де је бајка „мала орахова љуска у коју може да се смести роман, трагедија, комедија...” Рођена у праисторији и жива све до данас – бајка то јесте, јер уз све промене које смо доживели, потреба човека за љубављу и надом – није престала да постоји, мада се и сама бајка мењала и, вероватно, ће се мењати и даље.

Елемената бајки било је и у вашим романима. Чврста жанровска подела, очигледно, више не постоји?

Можда. Али, постоји магијски реализам, човеков сан о слободи и срећи, а тога има у мом последњем роману „Гласови у ветру”. У раним романима: „Излет у небо”, „Гласам за љубав”, „Не буди заспале псе”, „Дивље семе”, има елемената поезије, као што их има и у бајкама, али у овим мојим романима бајковитости нема. Она се јавља много касније, у збирци прича „Афричка љубичица” и роману „Гласови у ветру”.

У вашим бајкама, за разлику од традиционалних, човек се одвојио од природе. Како данашња деца прихватају уметничку бајку?

С љубављу, јер је и деци, као и одраслима, потребан свет природе, дрвећа и трава, бубица, веверица, птица... У својим бајкама покушала сам да им тај свет, барем донекле, вратим преко јунака као што су Ведран из бајке „Месечев цвет” или дечак из бајке „Принц облака”. Надам се да ми је успело.

Ваше бајке нису намењене само деци, често су више за одрасле?

Зато што у одраслима, често, трепери душа детета, и обрнуто. Сви ми нешто тражимо, за нечим чезнемо...

У вашим бајкама нема смрти, само се један облик живота претвара у други?

Па и претвара се. Ко зна неће ли, у менама света, једног трена, кад прођу миленијуми, нека бреза постати девојка или звезда. Ко зна шта ће бити када се открије тајанствена „божја честица”. Много тога постоји, а ми нисмо у стању то ни да наслутимо. Ипак, свесни смо да је у свету све повезано. Нешто што је постојало само у бајкама, од летећег ћилима до стварања човека, у бразилској бајци, од честице човекове коже – постало је стварност. Додуше, не увек најсрећнија.

Бајка је, ипак, трагање за срећом?

Човеков живот је, ако пажљивије погледамо, управо трагање за срећом или барем миром којег у 20. веку није било, а нема га ни данас. Остаје, међутим, нада да ће свет у будућности да се мења, јер сан човеков о лепшем, праведнијем свету – неће престати да живи, упркос ужаса Хирошиме, Аушвица, Чернобиља... Царства су настајала и нестајала, а тај сан је надживео и Калигуле, и Нероне, и Хитлере... Зашто не би преживео и данашње, свуда расејане, нове Хитлере?

Једном сте рекли да вам је критика, у вашим делима, открила неке детаље којих нисте били свесни. Какав је ваш однос према књижевној критици?

Углавном позитиван, мада се критици даје све мање простора у нашим медијима. Гасе се часописи, нестају књижаре. А никада нисмо имали бољу, образованију критику, толико младих људи посвећених трагању за вредностима у делима нових аутора, али и оних из прве и друге половине 20 века, који су били скрајнути и прећуткивани због ванлитерарних, најчешће идеолошких разлога. До нас тек сада долазе дела Драгише Васића, Станислава Винавера, Станислава Кракова...

Зоран Радисављевић


Коментари2
00a2d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Svet stripa
Snezni Samit Stripadzija Srbije u organizaciji ljubitelja devete umetnosti Svet stripa 4.2.2012. u Kragujevcu.
citac HU
Tople reci knjizevnice, Grozdane Olujic, o svetu buducnosi i snu coveka da ce opstati. Kao da citam ispovest Denila R. Olivava, ali napisanu zenskom, levom rukom ..., Ursule.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља