уторак, 15.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:25

Дружио сам се са Ангелом Меркел

Аутор: Славко Трошељсубота, 28.01.2012. у 22:00
Звезда је на добром путу: Светислав Пешић

Један од најбољих кошаркашких тренера у Европи Светислав Пешић (62) планира да ове године поведе и Црвену звезду Београд до највећих трофеја и истиче: „Звезда је на добром путу”. Једини је тренер на свету који је освојио златне медаље на свим такмичењима која организује Фиба.

По образовању је дипломирани економиста. Кошарку је играо у Пироту, београдском Партизану и сарајевској Босни с којом је 1979. освојио Куп европских шампиона. Тренирао је Босну, националну селекцију Немачке (прваци Европе 1993), немачке клубове Албу и Келн, руски Динамо, шпанске Ђирону, Барселону (првак Европе) и Валенсију, италијанску Лотоматику, Црвену звезду и сад Црвену звезду Београд. С репрезентацијом Југославије 2001. је освојио Европско првенство у Истанбулу, а годину касније Светско првенство у Индијанаполису.

У браку са Вером, економистом, има сина Марка (35), спортског директора Бајерна из Минхена, и ћерку Ивану (27), а од сина унука Луку (6).

Од када сте у спорту?

Готово од рођења. У почетку сам, као сва деца, играо фудбал на улици, а врло брзо сам стао на гол младе екипе Пирота. Играо сам добро и рукомет, а у стоном тенису сам стигао до пионирског првака Србије. У кошарку ме увео мој, сад покојни, професор Звонимир Минчић. Били смо прваци Србије, а после тога сам дошао у Београд. Александар Николић ме позвао у Звезду, у клуб за који навијам. Због низа околности, проценио сам да ће ми бити боље у Партизану, где сам упознао саиграча и сад великог пријатеља Жарка Зечевића, који је, као и ја, студирао економију. И било ми је лепо до једног дана...

Шта се догодило?

И поред свих саиграча и колега, у Београду сам био сам, па ме је ухватила носталгија. Одлучио сам да се вратим у Пирот. Отац ме је разумео, али мајка није. Рекла је: „Свето, дај ми веш да га оперем. Сутра ујутро се враћаш у Београд”. И вратио сам се у Партизан и на факултет. Мајка ми је то, касније, објаснила: „Прала сам твој веш, а срце ми се цепало. Али, знала сам да је твој једини пут да завршиш започето”. Тада сам дошао до става да – не могу увек да радим оно што волим, већ морам да волим оно што радим. 

Да ли је увек тако било?

Наравно да није. Једном, кад нисам био у првој постави, одбио сам да уђем у игру кад је то тражио тренер који је замењивао Жеравицу, који је на то реаговао тако што ме није уводио у игру до једне утакмице на којој сам заблистао. Међутим, баш у то време је мој пријатељ Богдан Тањевић добио позив да води Босну, па ме позвао да му помогнем као играч. Откупили су ме од Партизана за 10.000 марака. Био је то први трансфер у нашој кошарци. Сарајево, од тада, заузима посебно место на мапи градова у којима сам живео.

Шта Вам се све догодило у Сарајеву?

Тамо сам упознао моју Веру, кошаркашицу Жељезничара, и, као и она, завршио економски факултет и вишу тренерску школу. У Сарајеву су нам се родила деца. Као играч с Босном сам 1979. освојио титулу шампиона Европе. Тамо сам добио шансу да се докажем као тренер, а стекао сам пријатеље и ван кошарке. То су, сад покојни, Даворин Поповић, па Здравко Чолић, Кемал Монтено, Харис Џиновић, фудбалски маг Ивица Осим...

Зашто сте отишли у Немачку?

Било је то 1987. кад се није знало да ли ћу да будем селектор, а Немци су ми понудили да водим њихову репрезентацију. Пре тога сам, 1985, с Југославијом освојио Европско првенство за младе, а две године касније и Светско. У тој екипи, коју сам водио четири године, били су Дивац, Кукоч, Рађа, Ђорђевић... Ипак, определио сам се за извесност, за Немачку. И одвео сам их 1992. на Олимпијске игре у Барселону, а годину касније и до титуле шампиона Европе!

Ко Вам је највише помогао?

Сви они који су били уз мене. Немци су врло пословни, а сем резултата на моју популарност у Немачкој утицао је и тенисер Борис Бекер. Када смо у првом мечу на Олимпијским играма победили домаћине Шпанце, улетео је на терен и подигао ме изнад главе. Та наша слика је обишла свет, а због наше добре игре Немци су, до краја Игара, преносили све утакмице својих кошаркаша што није било планирано.

Да ли сте и ривал Бекеру?

Један сам од људи на планети који имају позитиван скор у игри с њим. Уочи хуманитарног меча Џими Конорс – Борис Бекер био сам специјални гост. Борис ме је позвао на терен да одиграм гем, два... Прихватио сам изазов. Сервирао сам му, случајно, под ноге. Он је вратио лоптицу, али сам је форхендом послао на линију. Он је није стигао! Бацио сам рекет и подигао руке у знак победе. Бекер ми је, изненађен, пришао и честитао, а публика ме бурно поздравила.

Кога још памтите?

Као тренер берлинске Албе, фирме која се бави рециклажом отпада, упознао сам пре петнаестак година министарку екологије Немачке. Била је то Ангела Меркел. У Ростоку је отворила један „Албин” погон за рециклажу. Лепо смо се дружили и као стари пријатељи пожелели једно другом напредак у послу. И догодило се то и њој и мени. 

Колико се дајете породици?

Сви ме обожавају, као и ја њих, али остајем им стално дужан. Посао ме толико окупира да немам довољно времена за најближе. Ипак, они ме разумеју. Сви су били спортисти. Марко је чак један од најбољих играча Немачке.

О чему сањате?

Имам два стална сна. Први је да ћу кад стигнем у Пирот видети родитеље којих више нема, а други је да ћу опет бити играч, први плеј екипе...

Почасни грађанин Пирота и Берлина

Светислав Пешић је рођен у Новом Саду, али је на свој спортски пут пошао из Пирота, чији је почасни грађанин. Исто звање му је доделио и Берлин, јер је као селектор Немачке (шест година) и тренер Албе (осам година) постигао велике резултате. Поред тога, једну годину је водио и Келн.


Коментари3
f0394
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

m m
Bravo g/dine Pesicu. Uspesana karijera i zivot. Sve cestitke.
Prosrpski Hrvat
Ja u ovom ne vidim problem, naprotiv, bas super, sad lijepo posaljete Pesica da kod Merkelove urgira za Srpsku stvar , mislim kad mu je vec drugarica.
Nebojsa Stojanovic
Ne cudi me sto se druzio sa Angelom.Cudilo bi me kad bi sportisti bili rodoljubi i ne bi isli u "NATOvije".To bi bilo nesto novo.Ne gadi im se.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља