уторак, 11.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:13

Србија разговара: Детективи и заштита личних података

Аутор: Катарина Ђорђевић – Данијела Вукосављевићнедеља, 29.01.2012. у 22:00
Горан Ивковић и Родољуб Шабић (Фото Д. Ћирков)

Дуго најављиван и припреман Предлог закона о детективској делатности, који је припремио МУП Србије у сарадњи с познаваоцима ове тематике, упућен је Народној скупштини на усвајање, али се одмах нашао на удару оштре критике Родољуба Шабића, повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, који сматра да одредбе овог закона нарушавају Уставом гарантована права грађана.

Саговорници „Политике” су Родољуб Шабић и Горан Ивковић, члан Одбора за детективску делатност при Привредној комори Србије, који говоре о спорним тачкама овог закона.

Шабић: Ја спадам међу државне функционере који су се залагали да се тај закон што пре донесе, јер није добро што је тај сектор неуређен – детективска активност се налазила у сивој зони и стално је било отворено питање легалности посла. Парадокс целе ситуације је у томе што сам ја тај који сада тражи да се тај закон повуче из скупштинске процедуре.

Ивковић: Ми од почетка 1990-их година немамо никакав закон који уређује приватну делатност безбедности – ни закон о физичком обезбеђењу, ни закон о детективској делатности, иако су све земље у окружењу ту област одавно регулисале. Предлагач овог закона је МУП, а Родољуб Шабић дао је примедбе на прву верзију закона и све његове примедбе уврштене су у тај нацрт закона. Закон о детективској делатности се припрема већ 15-16 година и било је много нацрта овог закона. Средином 2010. године МУП је направио „костур” овог закона, после чега су уследиле бројне јавне расправе. Резултат свега тога је сада пред нама, а предлагач је вољан да сваку добру примедбу уврсти у закон, јер је суштина да имамо квалитетан и применљив закон који није у колизији са осталим законима.

Шабић: Прва и фундаментална примедба повереника је то што је овај закон у контрадикцији са Уставом Србије. Наиме, Устав је у том погледу јасан – обрада података о личности уређује се Законом о заштити података о личности – не другим подзаконским актима, не правилником и не актом кога донесе министар унутрашњих послова. Предложена верзија закона је у неким својим одредбама, нарочито у члану 11 који каже да ће начин прикупљања података о личности да се уреди правилником – противуставна.

Фундаментални принцип Закона о заштити података о личности гласи да неко може да се бави обрадом података о личности по два основа. Један је основ Закон, а други основ је сагласност лица о чијој је обради података реч. Изузетак од овог правила јесте када држава сматра да има право да користи те податке о личности из разлога безбедности, из разлога одбране, образовања... Нацрт закона о детективској делатности уводи и трећи основ, а то је уговор лица с детективом и та одредба је крајње проблематична, јер се руши нешто што је елементарни правни стандард. Дакле, овај закон дозвољава да се обрада података о личности врши без ваше сагласности, а на основу уговора детективске агенције и трећег лица, што је веома проблематично.

Нацртом закона предвиђено је да ће државни органи, правна лица и „други руковаоци“ односно сви који поседују податке о личности бити дужни да ове податке дају детективским агенцијама. Разлози који то омогућују су крајње флуидни, на пример, каже се детектив може прикупљати податке о несталим лицима или лицима који се крију. Али, ако неко некога сексуално узнемирава, ко му даје право да ангажује детектива и открије где се та особа крије. Постоје животне ситуације у којима ви имате потпуно легитимно право да се кријете.

Да поентирамо, законом је предвиђено да ће сви који поседују податке о личности бити дужни да те личне податке грађана открију детективима, а ти „сви“ су, примера ради – ваша банка, кадровска служба вашег предузећа, ваш лекар и Телеком који поседује листинге ваших телефонских разговора. Занимљиво је, међутим, да нема санкција за онога ко то не уради. Која је процедура ако банка одбије да достави те податке детективској агенцији? То може довести до дискриминације детективских агенција – да се некима дају подаци, а другима не.

Политика: Законом је такође предвиђено да детектив може прикупљати податке само од лица која на то добровољно пристану. Да ли то значи да ће предмет детективске истраге бити само оне особе које дају сагласност да буду предмет истраге? Примера ради, ако супруга ангажује детективску агенцију са захтевом да провери верност њеног мужа, да ли ће се од потенцијалног неверног партнера тражити сагласност да буде праћен?

Шабић: То је по мени апсурдно, ако ја желим да се кријем од некога, нећу никоме дати дозволу да ме прати...

Ивковић: Лице које је предмет обраде може бити особа чија се професионална прошлост проверава у некој компанији. У том случају, она даје сагласност да се оно што је написано у њеном си-вију заиста потврди и провери.

Политика: Али, шта ћемо са женом која се крије од насилног бившег мужа и која из разумљивих разлога не жели да открије своју адресу?

Ивковић: Зато закон дефинише које предмете може да преузме детектив. Веома много људи данас ради без агенције. Захваљујући овом закону, детективским послом више неће моћи свако да се бави и неће моћи све да ради!

Политика: Чиме се детективи данас баве?

Ивковић: Веома често пружамо помоћ породици, јер надгледамо шта раде њихова деца, али све више пружамо помоћ и компанијама које желе да провере исправност радних биографија својих радника и потенцијалних кандидата за посао али и саме криминалне радње запослених. Наравно да велики део нашег посла „отпада“ на потенцијално неверне партнере, јер Србе највише занима шта ко ради у спаваћој соби.

Политика: Закон, међутим, каже да више нећете моћи да јурите неверне партнере и проблематичну децу!?

Шабић: Врло је непрецизно дефинисано ко (не) сме да се прати. Где имате основ да пратите мужа прељубника? Да ли овај закон дефинише ко је нестало лице? Не дефинише! Како се утврђује да је неко проузроковао штету? На основу нечије тврдње? Врло су непрецизно дефинисани разлози за обраду података и сврха због које то радите.

Политика: Ко је учествовао у изради овог предлога?

Ивковић: Нацрт је израдио МУП. Затим је отворена јавна расправа у оквиру које су учествовале детективске агенције.

Политика: Господине Шабићу, да ли је приликом израде предлога овог закона, у делу који се односи на обраду и прикупљање личних података, требало да буде консултована ваша канцеларија?

Шабић: Да, требало је. Када је реч о обради података о личности, Србија је следила југословенско наслеђе и ратификовала конвенцију 108 Савета Европе о заштити лица у случајевима аутоматске обраде података и допунски протокол уз ту конвенцију. Ратификација тих докумената подразумева обавезу органа власти да када креирају прописе, који се тичу обраде података о личности затраже мишљење независног државног органа. Тај орган мора бити независан, тако да прича о контроли од стане МУП-а није баш перфектна. То мишљење јесте тражено, али пре годину и по дана. Дакле, не у овом новом предлогу. У међувремену, законски текст је еволуирао, а мишљење повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности није тражено.

Политика: Да ли ће детективи убудуће имати право да сазнају податке којима располаже моја банка, мој факултет, мој лекар, да ли ће моћи да набаве листинг мојих позива и дођу до података о мојој националној и религијској припадности…

Шабић: Не знам. Овај предлог закона на то не даје одговор.

Политика: Недовољно је прецизан?

Шабић: На основу овог предлога може се претендовати на те податке.

Ивковић: Зашто је проблем да неко сазна вашу националну припадност?

Шабић: Зато што је то врло осетљив податак у смислу закона о заштити података. Национална припадност, верско убеђење, политичка припадност, здравствено стање су такозвани нарочито осетљиви подаци по Закону о заштити података о личности. Влада би требало да донесе посебну уредбу којом се уређује начин заштите посебно тих података и како с њима смеју да поступају државни органи. Па вас питам, може ли детектив да се бави обрадом ових података? Не знамо и то је проблем.

Ивковић: Тренутно је недоречено – и може и не може.

Шабић: И то носи ризик. Морамо имати јасне услове под којима је обрада података могућа.

Политика: Велика је вероватноћа да вам особа чије податке треба да прикупите на захтев клијента неће дати сагласност за то. Како ћете да радите?

Шабић: Постоји огроман ризик повреде права. Поред проблема уставности, овај предлог закона пун је збуњујућих формулација које дозвољавају произвољно тумачење на рачун грађана, али и на рачун носилаца детективске активности.

Политика: Детективи би ипак требало да имају нека овлашћења. Да ли је у реду да постоји обавеза давања неких података?

Шабић: Да, али прво морамо да дефинишемо закон, да видимо шта је смисао, сврха и разлог. Овде тога нема. Морамо да знамо ко се крије и зашто се крије. Ми ћемо се лако договорити да постоје легитимни разлози да пратите човека који се крије, али ако се неко крије да не би плаћао досуђену алиментацију, чини ми се логичним да то пребацимо на приватни сектор безбедности. Али шта ако се особа крије зато што је неко сексуално узнемирава?

Ивковић: Обрада података без пристанка је дозвољена да бисмо остварили и заштитили животно важне интересе онога на кога се односи податак. Друго, у сврху извршења обавеза одређених законом, актом донетим у складу са законом или уговором… Треће, у другим случајевима одређеним законом или другим прописом донетим у складу са законом, ради остварења претежно оправданог интереса лица на кога се обрада односи, правног лица за детективску делатност и предузетника за детективску делатност или корисника.

Шабић: Већ смо рекли – не може, то мора да се уреди законом… морамо да знамо и који је то интерес.

Политика: Ако особа није дала сагласност да се прикупљају подаци о њој, коме она детективе може да тужи?

Ивковић: Полицији.

Шабић: И мени.

Ивковић: А у вези с тим да ли је неко сексуални манијак и тражи неку особу, Предлогом закона је предвиђено да, уколико ми то сазнамо и схватимо да смо доведени у заблуду јер нисмо знали због чега је нека особа тражена – имамо обавезу да то пријавимо полицији и тужиоцу.

Шабић: А ако не сазнате? Ако је он неког платио да тражи ту особу? Хајде да разговарамо отворено. То мора бити предмет уређен законом.

Политика: У делу Предлога наведено је да детективи не могу да обављају послове државних органа и да примењују оперативне методе које они примењују. Такође, забрањена је употреба средстава и уређаја за тајна електронска и видео и аудио снимања лица. Шта то значи: које методе можете, а које не можете да примените?

Ивковић: Можете да приметите да приликом уласка у било који објекат који је покривен видео-надзором постоји јавно истакнуто обавештење да је објекат под видео-надзором. Иста је прича и овде. Наш рад је ограничен у том домену да се у неке просторије не сме постављати опрема специјалне намене у ту сврху.

Политика: Судије и полиција ће моћи да имају увид у сва сазнања детектива и да их користе?

Ивковић: Ако у току рада дођемо до неких података о кривичном делу у обавези смо да то пријавимо надлежнима и све што смо прикупили до тада у вези с тим да им предочимо.

Шабић: То није спорно. То може да уради сваки грађанин који сазна за кривично дело.

Ивковић: Разлика је у томе што сада суд прихвата фотографију детектива као доказ, што раније није био случај.

Шабић: Питање употребе прислушних и видео средстава за снимање је контроверзно. Помислити да детектив у 21. веку неће користити средства снимања – ко у то верује? Ја бих пре то дозволио, али под јасно утврђеним и прецизним условима и сврхом.

Политика: Ви ћете истрајати на повлачењу Предлога?

Шабић: То је била моја обавеза, јер ово су фундаменталне примедбе. Ја не могу да се бавим својим послом ако не укажем на овакве ствари. Одговорно друштво ову област мора да уреди на потпуно јасан и прецизан начин.

Политика: Да ли сте ви, господине Ивковићу, испред струке спремни да предложите да се Предлог повуче?

Ивковић: Наше струковно удружење које једним делом учествовало и у изради овог нацрта интензивно учествује и ради на усавршавању свега овога. Све што утиче на побољшање овог материјала је добро дошло.


Коментари10
f1673
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ма код нас не занју да се доносе
закони , не знају ни да их промене ако виде да нешто не ваља а не знају ни да их примењују , а не ваља ни народ који и ако има закона неће да их се држе или проналазе све и сва где могу да их ескивирају, главну кривицу видим у судству, само да судство проради већ једном, пола би проблема држава решила, али праведно судство
Misa Milas
Грађани су у овој држави у погледу заштите личних података сведени на рају. Личне карте, пасоше, уговоре и сл. тражи и копира ко стигне и када стигне. Банке, полиција, Градско стамбено, Бус-плус итд. На пример, Градско стамбено тражи копије уговора о откупу или закупу стана за све станаре у згради ради техничког одржавања зграде, иако у уговору изузев површине стана нема ни једног другог техничког податка. Логично би било да тражи пројектну, техничку документацију од инвеститора или извођача! Изузев тога, Стамбено склапа уговор са Скупштином станара, као правним лицем, а не са сваким станаром понаособ. Жалили смо се градској управи, међутим, она нас игнорише. Бахата бирократија коју народ плаћа ингориђе народ!!! Ништа ново у земњи Србији. Прочитајте књигу Арчибалда Рајса: "Срби почујте" - у Србији се власт не мења на боље!!! То је наша тзв. политичка елита, а ми смо обична обесправљена раја.
Јнковић М.
Г.Шабић заслужује подршку за то што се сасвим оправдано супротставља оваквом накарадном прдлогу закона.Тужно је једино то што готово усамљен.
Да али господин шабић
се не буни против закона већ против злоупотребе, они уведу личну карту са онима знаком он се буни против злоупотребе, они уведу бус плус, он се буни против злоупотребе, и тако редом. Ја не зна против чега се он уствари буни, па наравно да не сме да буде злопупотребе ако је нормална држава и ради судство
Гавро Максимовић
Читао сам нацрт овог Закона. Није добар. Биће злоупотреба. Да би се то предупредило неопходно га је дорадити. Прикупљање података је изузетно осетљив сектор активности било којих служби. То треба да раде искључиво високо професинални и морални људи. Због тога је потребно да свака детективски агенција има обавезно једног запосленог са лиценцом, а који поред положеног стручног испита треба да има на тим пословима искуство. Такво лице би служило да својим потписом, одобрењем и одговорношћу верификује ту активност агенције. Дакле, стручно лице преузима одговорност зе настанак те евентуалне злоупотребе. Такође то високо стручно лице имало би и обавезу да својим потписом спречи реализацију радње за коју процени да би имала за последицу нарушавања уставних права и слобода грађана.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља