„Службени гласник”, у библиотеци „Књижевне науке” (колекција „Портрети”), објавио је књигу „Радован Поповић – биограф српске књижевности”, коју је приредио Миодраг Раичевић. У књизи су три разговора с Радованом Поповићем: „Чаробни брег над Дубом” (с Витомиром Павловићем), „Новинарска књижевност и књижевно новинарство” (с Петром Арбутином) и „Ковач племенитих речи” (с Раденком Станићем), а ту је и селективна библиографија, као и надахнути поговор Гојка Тешића.
Радован Поповић (1938), дугогодишњи новинар и уредник „Политике”, књижевник и публициста, наш је најзначајнији биограф српских писаца. Аутор је књига о Иви Андрићу, Исидори Секулић, Милошу Црњанском, Јовану Дучићу, Вељку Петровићу, Растку Петровићу, Меши Селимовићу, Бранку Ћопићу, Сретену Марићу, Мирославу Крлежи, Васку Попи, Мирославу Антићу, Добрици Ћосићу, Милораду Павићу, Бранку Миљковићу, Тодору Манојловићу, Љубиши Јоцићу, Александру Поповићу, Светиславу Б. Цвијановићу... Приредио је књиге (споменице) о Милану Ђоковићу, Гвоздену Јовановићу, Радету Ранчићу, Живораду Стојковићу, Љубивоју Ршумовићу...
Радован Поповић, истиче Гојко Тешић, представља симбол српске биографистике, чија су блистава остварења посвећена најзначајнијим великанима српске књижевне уметности прошлог века. Биографије су у европском контексту веома важне стваралачке чињенице, а у српској култури Радован Поповић је јединствен, чудесни маг, усамљеник из чије непресушне радионице истичу нарочите драгоцености посебног реда, вредности и значења. Најсвеобухватније и најтачније је рећи: Радован Поповић је најзначајнији, највећи, најпознатији, најсвестранији биограф српске књижевности.
По својој имагинативности и истрајности могло би се рећи да је једини у српској књижевности који на том, нимало једноставном, а свакако и бескрајно важном послу – истрајава деценијама, и дан-данас. Тешић указује на његово огромно знање и енергију коју манифестује трагајући за најситнијим детаљима које потом, као драгуљар, склапа у биографију сваког јунака којим се бави. Поповићев избор је диктиран свеобухватном опчињеношћу ствараоцем о којем гради најмонументалнији и вишеструко значајан споменик. Прецизније речено, пише о писцима и ствараоцима који су својим делом и животом, у свим сегментима, обележили епоху и време у којем су деловали и стварали.
Све књиге Радована Поповића, наглашава Тешић, књиге су дубоке оданости, посвећености, привржености, опчињености, фасцинације, чак и пристрасности. Речју, то су књиге ризнице, драгуљи, источници нових знања. Реч је о једној чудесној библиотеци коју је створио Радован Поповић – посвећеник, страсник, заљубљеник, један од најзначајнијих посленика српске културе који је својим делом издашно обогатио њене ризнице.
