уторак, 13.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:05

Коларац за музикалне душе

уторак, 31.01.2012. у 21:58
Текст у „Политици“ из пера познатог композитора Милоја Милојевића, 1932.

Пред нама је изузетан концертни викенд на Коларцу, и то у славу ове куће која је одувек била веома важна адреса на културној мапи Београда. У суботу, 4. фебруара, навршиће се 80 година од отварања његове Велике дворане, што је сасвим добар разлог за један гала концерт – нашег, и париског, младог виолинисте Немање Радуловића. Прослава ће се наставити и у недељу, када је матине резервисано за „Звезде у успону”, а вече за још једног познатог виолинисту – виртуоза Робија Лакатоша.

Вероватно је све то и за нас добар разлог да мало прелиставамо историју Коларчеве задужбине која се не своди само на причу о најстаријем и најугледнијем београдском концерт холу. Тачно је, међутим, да је та историја започела са музиком. Први догађај који се десио у Великој дворани, када је тог 4. фебруара 1932. године прва на Коларцу отворила врата публици, био је концерт Београдске филхармоније, предвођене диригентом Стеваном Христићем. За ту свечану прилику они су, са солисткињом, оперском првакињом Ксенијом Роговски-Христић изводили један, назовимо га, словенски програм, дела Вићеслава Новака, Стевана Христића, Крешимира Барановића,  Римског-Корсакова и Милоја Милојевића.

Последњи наведени на овој листи композитора написао је за наш лист опширан, стручан извештај са важног догађаја, већи и од оних највећих који се данас објављују на страницама типа „синоћ у (Бео)граду”. Владао је тада неки други ритам времена, без моћне конкуренције електронских медија, па се ондашњим новинама, па тако и „Политици”, није баш нарочито журило. Одредница „Прексиноћ у Београду” једино би пристајала тим текстовима о отварању овог новог храма културе за који наш „извештач” др Милојевић каже да „иде у ред најлепших концертних дворана на свету”. Својој „Песми ветра с мора”, коју је отпевала поменута примадона, он посвећује тек неколико обавезних редака. Да је баш не прећути. Али и да му се, ваљда, не спочитава оно што данас обично зовемо сукоб интереса.

Милојевићевом колеги Кости Манојловићу, композитору који је о истом догађају извештавао читаоце „Времена”, то је био нешто лакши посао: његова музика на том концерту није извођена па је његово перо размахало своја критичарска крила. У оваквим високостручним текстовима, који су били прилика да се каже понешто и о стању оркестра, али и о укупној ситуацији на овој музичкој сцени града, силно је хваљен архитекта и професор универзитета Петар Бајаловић. При том је истицана и доста важна чињеница да је аутор пројекта велики заљубљеник у музику, јер овде се „градила” и акустика високог нивоа.

У штампи је било и оних пратећих текстова и текстића који бележе како је у салу, какву Београд никад није имао, нагрнуло „1200 музикалних душа”, међу њима и они из дипломатског кора, и да су сви били усхићени изгледом дворане, блиставим ентеријером са доминантним браон тоном кавкаског ораха... Али, има ли у животу ишта што је без мане...? Тако се и у  „критикама” ове врсте скреће пажња и на неке велике мале проблеме.

Оно најгоре десило се после концерта: на гардероби, која је на самом излазу, дошло је до неописиве гужве. Док су се једни гурали да стигну до својих капута, други којима је то пошло за руком нису успевали да се у тој општој гунгули пробију до излаза... Кажу да су они најнеуспешнији чекали на капуте и по 40 минута. Судећи по новинским извештајима, на концерту мора да је било и много пушача. А пошто се цигарета могла запалити само у сутерену, тамо је било толико народа да су се људи у том простору једва кретали. Велике аплаузе и силне честитке су, ето, мало поквариле ове слике „комешања, мувања, стајања, гужвања ствари...” те прве вечери у кући коју је народу поклонио Илија Милосављевић Коларац, 54 године након своје смрти.

М. Шеховић

-----------------------------------------------------------

Под сјајем звезда...

И мало о Коларцу (оном музичком) у бројевима. За ових осам деценија ту се десило више од 15.000 концерата, са више од 10.000 солиста, 2.500 различитих ансамбала и оркестара, 1.200 диригената...

Из тог мора бројева и имена извлачимо само нека – посебно она старија, да се то не заборави – која су била на подијуму Коларца: Сергеј Прокофјев, Бенџамин Бритн, Кшиштоф Пендерецки, Артур Рубинштајн, Свјатослав Рихтер, Давид и Игор Ојстрах, Јехуди Мењухин, Мстислав Ростропович, Андре Навара, Андреас Сеговија, Херберт фон Карајан, Зубин Мехта, Клаудио Абадо, Берлинска филхармонија... али и Ив Монтан, Жилијет Греко, Дизи Гилеспи, Квинси Џонс и многи, многи други.


Коментари5
712a8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Miloš Tadić
Da li mi možemo sebi priuštiti novu koncertnu dvoranu? Ako lobirate za novu dvoranu to je u redu i za svaku pohvalu. Idite na koncerte i sale su nam poluprazne. Svake godine imamo desetak konecata koji su tesni za Kolarac. Budimo razumni, za tih desetak koncerata umetničke muzike imamo Dom sidnikata. To je odličan prostor, uložimo novac u Dom sindikata...i neće nam biti tesno....
Војислав Ковачевић
Дворана Коларчеве задужбине је сјајно, беспрекорно, одиграла своју улогу у распону од 80 година (узгред, није тачно да су седишта још из 1932. године; првобитне столице биле су дрвене и удобније од садашњих !). Београд треба да изгради нову концертну дворану, не зато што је ова садашња претесна, већ зато што дворана мора да буде у сразмери са становништвом (два милиона према триста хиљада тридесетих година!) и да, како Београдској филхармонији тако и гостујућим оркестрима пружи одговарајућу позорницу за сусрете са београдским слушаоцима. У оној мери колико се позвани посвете развоју музичке културе и придобијању нових слушалаца, толико ће и посета концертима да расте.
nikolija jakic
Kakva nova koncertna dvorana? Znate li da neke beogradske opstine nemaju jos kanalizaciju?? a znate li koliko je cesto Kolarac poluprazan a tako dobrih koncerata ima? Neka nam Grad malo "glacne" Kolarac i bice nam super!!
maja k
@Igore K (a mogla bih da se kladim da vam prezime pocinje na jedno drugo slovo...) Kolarac je nasa najakusticnija i najbolja koncertna dvorana. Redovno idem i na koncerte "Velikani muzicke scene" i na matinee i na predavanja i za upravu, eto, za razliku od vas imam samo reci hvale. Bojim se da vas komentar dolazi iz centra za spinovanje navodne neophodnosti izgradnje neke nove koncertne dvorane u Beogradu? Ako je to, nemojte ko Boga vas molim. Niti smo toliko naivni niti nam u ovoj bedi i nemastini treba nova koncertna dvorana, ko god da da je finansira! S postovanjem, Maja
Igor R.
Istorija Kolarca se treba postovati....ali sala je definitivno prevazidjena,sto velicinom,sto uslovima i za orkestar,i za publiku. A i uprava nije uradila nista da "olaksa" i izvodjacima i publici....zimi je hladno,leti je vruce,klima kao da ne postoji.Sedista za publiku su originalna iz 1932.i krajnje su neudobna,i preblizu.Tada su ljudi bili nizi,a danas nema mesta za kolena,i prava je tortura sedeti na balkonu 2 sata...tako,dok Beograd ne dobije pravu koncertnu salu sa vecom scenom,barem 1500 mesta,i boljom akustikom,Kolarcu treba jedno renoviranje....ali ocigledno u upravi Kolarca to nikoga ne zanima,jer verovatno ni ne idu na koncerte,pa nisu ni svesni problema gledalaca,a i izvodjaca.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља