петак, 15.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:39

Да ли Лексикографски завод прети „Српској енциклопедији”

Аутор: Зоран Радисављевићчетвртак, 02.02.2012. у 22:00
Драган Станић (песник Иван Негришорац)

У свечаној сали САНУ, у присуству патријарха српског господина Иринеја и великог броја академика, представљене су прве две књиге првог тома „Српске енциклопедије”, које обухватају слова А и Б (Беог – Буш). Током ове године биће завршен други том, који ће обухватити одреднице слова В. „Српска енциклопедија” имаће десет томова (18 књига), око 13.000 страна и 40.000 одредница. Читав посао требало би да буде завршен око 2020. године.

На представљању „Српске енциклопедије” академик Никола Хајдин, подсетио је да је Скупштина Србије Закон о „Српској енциклопедији” усвојила пре седам година. Послови израде поверени су Српској академији наука и уметности и Матици српској, а послови издавања Заводу за уџбенике из Београда. Посебну пажњу изазвало је излагање Драгана Станића (песник Иван Негришорац), председника Уређивачког одбора.

Већ у првим двема књигама првог тома, изашлим 2010. и 2011. године  (прва књига обухвата 1929, а друга 1797 одредница), објективном оцењивачу могао би се, па и морао, наметнути утисак о драгоценој садржајности и обухватности ове енциклопедије, истакао је Станић и додао да је после распада заједничке државе, тај жанр српске енциклопедистике, жанр националне енциклопедије општег типа, остао потпуно неостварен. Захваљујући највишим научним установама Српској академији наука и уметности и Матици српској, те издавачу Заводу за уџбенике, сада смо у прилици да такав енциклопедијски жанр испишемо, а да српски народ најзад добије о себи објективно и поуздано, добро селектовано и свеобухватно, научно утемељено и ваљано написано сведочење о историјским збивањима.

 „Српска енциклопедија”, сматра Станић, некима смета што је српска, што је национално дефинисана и концептуално чврсто утемељена. Такви оспораваоци би можда волели да се ради општа енциклопедија, али за тако нешто нема јаких разлога. Штавише, таквих енциклопедија има широм света, оне су веома добре и једноставније их је превести него изнова писати. Нигде, међутим, нема добре и довољно обухватне „Српске енциклопедије”, па је она отуда постављена као приоритетан циљ.

Има такође оних којима смета што „Српска енциклопедија” обухвата целину српског етничког и културолошког простора. Такви оспораваоци би више волели да, примера ради, енциклопедија буде у строго републичким оквирима и да концептуализује знање превасходно о Србији, а не о целини српскога народа.

Уколико неко помисли да су овакве политичке идеје искључиво ствар прошлости, сматра Станић, грдно се вара. Пре две године председник Војвођанске академије наука и уметности, објављујући у медијима како та установа ради на пројекту „Војвођанске енциклопедије”, сугерисао је да би било добро да „Српска енциклопедија” уопште не укључи оне одреднице које ће ући у азбучник „Војвођанске енциклопедије”. У корену овакве енциклопедистичке идеје налази се једна политичка идеја, идеја о федерализацији Србије, што се може схватити као превасходно прелазни период ка даљем процесу раскрајања нашег државног простора.

Неким оспораваоцима смета то што српска држава у овом пројекту препознаје општи, јавни интерес, који треба подржати. Ови приговарачи би били веома задовољни да држава престане да финансира израду „Српске енциклопедије”, али при том са великим задовољством истичу своју жељу да преузму „Српску енциклопедију”, укључујући и само финансирање тога пројекта. При том, такве установе и појединци, окупљени око јавног предузећа „Службени гласник”, не обезбеђују никакве гаранције да су у стању да ваљано обаве сложене ециклопедистичке послове. Отуда данас, каже Станић, треба јасно и гласно рећи: услов свих услова да „Српска енциклопедија” буде ваљано изведена јесте да САНУ и Матица српска и даље брину о овом пројекту.

На крају свог излагања Станић је поменуо и могући меркантилни приступ овој проблематици. Има, наиме, оних који сматрају да у свим овим енциклопедијским пословима и у формирању Лексикографског завода као јавног предузећа треба, пре свега, обезбедити пуки бизнис – исказив новчаним износима. Њих ће и те како занимати да се такво јавно предузеће, Лексикографски завод, може у једном тренутку приватизовати или изложити на међународној пијаци.

Слободан Гавриловић, директор и главни и одговорни уредник „Службеног гласника”, није желео да коментарише ставове Драгана Станића и с њим улази у полемику.


Коментари17
f48f5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bonn Berlin
@ Zoran R. ali zato Nemci imaju Nemacku zeleznicu, Nemacku Lufthansu, Nemacku skupstinu, Nemacku vojsku, Francuzi isto tako, Italijani isto tako, Holandjani,Spanci,etc.
Srba S.
@razumem x; Ne morate biti vernik, ali ne poznavanje istorije i uloge crkve u održanju srpstva i nacije u najtežim vremenima pod turcima i drugima potpuno obezvrednjuje vaš komentar. Znam da je jedno vreme sva naša istorija bila spakovana u sedam ofanziva, ali to ne opravdava obrazovanog čoveka da ne zna svoju istoriju.
Hrvoje Hrvatin
Pogrješno je mišljenje da su enciklopedije zastarjele. Wikipedija i sl. su odlične referencije, no prava enciklopedija- n.pr. općeg tipa- ima o nekom važnijem predmetu i 20 stranica, što ove internetske ne će nikada. Zatim, wikipedija nije jedina- Britannica koja s e tsavlja na svemrežu je klasična enciklopedija, jedino u ovom formatu. Drugo- za detaljnije proučavanje nekoga predmeta nužan je knjižni format, jer računalo, pa ni e-čitači (Kindle i sl.) nisu baš spretni, a ni ne daj uzadovoljstvo čitanja. I treće- nacionalne enciklopedije se šalju po svijetu u knjižnice i tamo čuvaju kao pohraništa znanja. Iz motrišta kulture koja je tu enciklopediju radila. Zar mislite da Englezi imaju isto mišljenje o Hegelu kao Nijemci, ili da će napisati jednako profiliran tekst ?
Djordje Konjikovic
Pozdravljam poduhvat ali smatram da ga treba pozuriti i skratiti, obzirom da cemo kroz nekih 5 godina skoro svi koristiti KRSTARICU, WIKIPEDIJU, GOOGLE . . . gde cemo do podataka i i informacija dolaziti i brze i lakse
razumem x
Niste razumeli onog prvog, covek lepo pita dokle ce popovi da krase svaku manifestaciju, cak i onu koja je cisto naucna? Kakve to veze ima sa patriotizmom? Pa nisu samo bogomoljci patriote? Ili jesu? Ako ne ljjubis popu ruku, ne volis Srbiju? Alo, osvestite se.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља