петак, 15.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:39

Пјер је говорио за свакога

Аутор: Слободан Кљакићнедеља, 05.02.2012. у 22:00

У темељима модерне српске и југословенске политичке карикатуре, као дело које из себе и даље исијава изванредну снагу критичког духа и виртуозност уметничког израза, стоје радови Пјера Крижанића (1890, Глина – 1962, Београд), од чије смрти јепротекло пола века(умро је 31. јануара).

„Прави народни карикатуриста готово фолклорног даха и маха“, како је за Пјера написао Станислав Винавер у листу „Република“ 26. јануара 1954. године, врло рано је свој раскошни таленат уткао у дневну, ангажовану политичку карикатуру, објављујући своје бритке радове у загребачком сатиричном листу „Коприва“ већ у годинама пре Првог светског рата.

Крштеног као Петар, уредници су га, стрепећи од цензуре и могућих прогона, пошто је немилосрдно ударао на политику Аустро-Угарске, потписивали псудонимом Пјер. Постаће то и остати име по коме су Крижанића препознавали, слободно се може рећи, милиони читалаца, међу њима и диктатори који у деценији пре Другог светског рата нису могли да сакрију свој бес због Пјерових убитачних коментара на свој рачун.

Поставши 1918. главни карикатуриста загребачке „Коприве“, Пјер се после четири године преселио у Београд и извесно време радио у „Новом листу“. Убрзо је прешао у „Политику“, на позив тадашњег директора листа др Слободана Рибникара. Прву карикатуру у „Политици“ је објавио 3. октобра 1923. године.

У наредне три деценије, Пјер је на свом цртачком анатомском столу неуморно, са задивиљујућом проницљивошћу и беспримерном енергијом, низао хиљаде карикатура, бритко коментаришући потезе личности и проблеме који су на домаћој и на међународној политичкој сцени привлачили највећу пажњу.

И онда када су биле, а догађало се то често, осенчене симболичким и алегоријским тоном, Пјерове карикатуре и коментари нису тражили од читаоца да „главом много мућка“, како је приметио у поменутом тексту Станислав Винавер.

„Ти Пјерови предратни политичари“, писао је он, „нити су богзна како умни, ни виспрени, а нити боже знај колико глупи. То су просечни професионални неначелни лажови, лаже и паралаже из народних прича, гатки и згода; шерети, трчилаже, пришипетље, скутоноше, прости као пасуљ. Они подваљују народу јер им је то занат који су испекли. Тешке главурде, големе брадурине, масне мантије, а поред врховних главара, картеша и мешетара, који се да још лакше одгонетнути. Сваки паметан зачас их докучи... Широкој публици допадало се необично код Пјера, поред разумљива густа цртежа и крепке и језгровите легенде – што се код њега све може прокљувити, без по муке“, с разлогом је тврдио Винавер.

„Прокљувили“ су га и Мусолини и Хитлер, због чега су се жалили нашим допломатским представницима у Риму и Берлину, пошто им Пјеров изоштрени објектив никако није годио.

Образовани уметник, Пјер ипак није завршио Уметничку школу (академију) у Загребу. Осумњичен да је припадао једној атентаторској групи, протеран је из овог града, а школу је морао да напусти. Пре тога је ишао на специјализације у Беч и у Будимпешту.

Можда је баш на неком од тих путовања извесно време провео и у фрушкогорском манастиру Гргетег, у коме је 1962. пронађена икона „Тајна вечера“ на чијој се полеђини Пјер потписао као аутор. Како је и када икона настала (виљиво је њено датовање,,190...”) остало је непознаница, пошто је ово дело откривено после Пјерове смрти.

Остало је за њим на хиљаде карикатура и портрета, велики број изванредних критичких текстова о изложбама и ликовним ствараоцима, које су очито настале из пера одличног познаваоца уметности и њене историје.

Упоредо с доласком у „Политику“, Пјер је већ 1923. објавио прву мапу својих карикатура „Наше муке“, а потом „Куку Тодоре“ (1927) и „Против фашизма“ (1949).

Свој доследни антифашизам, тако снажно изражен између 1930. и 1941. Пјер је потврђивао и касније. Тако је, на пример, 1948. године графички обликовао књигу академика Виктора Новака „Магнум кримен“, о усташким геноцидним злочинима у НДХ и одговорности Ватикана и Католичке цркве за те злочине.

На ту сарадњу вероватно није утицала само чињеница да су Виктор Новак и Пјер Крижанић били пријатељи, већ и то што су били масони. Уосталом, припадност слободним зидарима је, по свему судећи, играла одређену улогу и приликом његовог доласка у „Политику“.

Три године после Пјерове смрти, Нолит је објавио 1965. збирку карикатура под насловом „Пјер“, а пре две године, „Службени гласник“ је објавио монографију „Петар Крижанић Пјер“, чији је аутор Радован Бојичић.

Упркос томе што се још од 1967. додељује и годишња награда за карикатуру „Пјер“, може се рећи да српска култура још увек није одужила свој дуг великом карикатуристи, ствараоцу и ангажованом интелектуалцу какав је био Петар Пјер Крижанић.


Коментари6
f0b15
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Laza Kostic
Ovo je karikaturista kome nije trebala Legija casti.
lacroix lacroix
je suis français et j'adore les caricatures de dusan petricic. avec la traduction de google jessaie de lire votre journal. mais les les dessins sont plus parlant. y a t il un livre ou on edite ces caricatures du journal politika . merci beaucoup. amitiers de france
lacroix lacroix
je suis français et j'adore les caricatures de dusan petricic. avec la traduction de google jessaie de lire votre journal. mais les les dessins sont plus parlant. y a t il un livre ou on edite ces caricatures du journal politika . merci beaucoup. amitiers de france
Tek da Vas ZAMOLIM
...da objavite GDE je moguce kupiti TAKVO Nolitovo izdanje, ovih fantasticnih karikatura koji u nekoliko poteza = kazu sve !!!
Miodrag Arandjelovic
"...диктатори који у деценији пре Другог светског рата нису могли да сакрију свој бес због Пјерових убитачних коментара на свој рачун. Ваљда: на њихов рачун.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља