среда, 11.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:05

Стећци су светска културна баштина

Аутор: Боро Марићпонедељак, 06.02.2012. у 22:00
Не­кро­по­ла у Ра­ди­мљи код Сто­ца

Од нашег сталног дописника

Бањалука – Да су стећци вредни културноисторијски споменици Босне потврђује и намера Министарства цивилних послова БиХ да их, заједно са Србијом и Црном Гором, кандидује за стављање на Унескову листу светске културне баштине. Ово је био повод за разговор са професорком историје уметности на Универзитету у Бањалуци и чланицом Комисије за очување националних споменика БиХ др Љиљаном Шево.

Због чега се стећци кандидују на листу Унескове културне баштине?

Зато што неспорно испуњавају критеријуме потребне за упис на листу светске културне баштине и тако би квалитетно били представљени широкој јавности, не само стручној. Зато што би могли, уз испуњење других услова, допринети много већој туристичкој посети, уз све користи које она доноси. Зато што ће, бар у смислу законске регулативе – детаљни планови управљања, строге мере заштите које захтева Комитет за светску баштину Унеска – бити боље заштићени.

Из ког периода датирају стећци и шта значи реч стећак?

Термин стећак је новијег датума и не поклапа се са изворним народним терминима за специфичне средњовековне надгробне споменике настајале од краја 12. до првих деценија 16. века. Широм простора на којем се наилази на стећке – а то су данашња Босна и Херцеговина, део западне Србије, Црне Горе и југоисточни делови Хрватске – мештани ова средњовековна гробља називају локалним називима: мраморови, мраморје, каменови, белези...


Љиљана Шево

Стећак је изведеница од народног облика „стојећак” – камен који стоји над нечијим гробом. Раширеност овог термина је последица чињенице да су прва систематска истраживања урађена у време Аустроугарске владавине и да су се проучаваоци овдашњих старина определили за назив стећак и да су га потоњи истраживачи преузимали све до најновијих публикација.

Шта су њихове културно-историјске карактеристике?

Дуго коришћену, често у ненаучне сврхе, тврдњу да су стећци надгробници босанских богумила, наука је у другој половини 20. века   побила. На основу сачуваних имена покојника над чијим гробовима стоје стећци њихова појава се не може доводити у искључиву везу са неком од три цркве присутне на простору средњовековне Босне и Хума – православном, католичком и црквом босанском. Према сачуваним писаним подацима, многи од оних који почивају под стећцима били су православни. То нам више говори и о малим гробним црквама чији се трагови још виде на многобројним некрополама. Натпис на једном мрамору у Граховчићима код Травника сведочи да је покојник исповедао западно хришћанство, а већи број натписа на стећцима који помињу епитет „крстјанин”, или титулу „гост” наводи на закључак да су под њима сахрањени припадници цркве босанске.

Какви су украси на стећцима и колико их има ћириличне натписе?

Више од 5.600 стећака је украшено. Украсни мотиви могу да се поделе у бордуре, архитектонске мотиве, симболичне и астралне знаке (спирала, полумесец, розета, крст), хералдичке и вегетабилне мотиве, оружје (штит, мач и лук са стрелом), зооморфне мотиве (јелен, коњ, пас, лав, змија, медвед, птице, фантастичне животиње), људске ликове (стилизовани, са ореолом, коњаници, стојеће фигуре са подигнутом десном руком) и вишефигуралне сцене (лов, коло и витешко надметање, турнир). Стећака са натписима има око 380, а натписи су ћирилични.

Који су стећци најзначајнији?

Зависи да ли вреднујемо историјске, стилске, иконографске или епиграфске одлике. Због изузетне украшености неки истраживачи сматрају да је стећак из Згошће (сада у дворишту Земаљског музеја у Сарајеву) надгробни белег бана Стјепана II Котроманића. Археолошка и антрополошка истраживања урађена у лето 2010. године у Згошћи код Какња можда ће помоћи у доношењу поузданијих закључака у погледу идентитета покојника.

Најбогатије су украшени стећци у средњовековном Хуму, данашњој Херцеговини. Кад је реч о некрополама, најпознатија је она у Радимљи код Стоца. Али треба споменути и велика средњовековна гробља у Гвозну код Калиновика, Бјелосалићима код Сокоца, Калуфима код Невесиња, Убоском код Љубиња, Буратима код Рогатице, Врбици код Фоче, као и живописне призоре мањих планинских гробља, попут оних у Лукомиру на Прењу или на Блидињу.

Колико има укупно стећака, а колико у БиХ, Србији, Црној Гори и Хрватској?

Незахвално је бавити се бројевима, али говори се о неких 69.000, размештених у 3.100 локалитета. Има и појединачно постављених надгробника. Према неким евиденцијама око 60.000 их је у БиХ, мање од 4.500 у Хрватској, нешто више од 2.000 у Србији и око 3.000 у Црној Гори. Сваки зимски мраз, свака градња бунара или пробијање новог сеоског пута односи на десетине стећака. На некрополама које су пре пола века бројале на стотине надгробника данас је видљиво неколико десетина. Питање очувања овог дела културно-историјског наслеђа представља нерешив проблем.


Коментари9
05ee9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Војин
Одличан текст.
Bane Marić
Koristim priliku da g-đu Ševo pitam sledeće: dali su stećci prikazani u filmu ,,Bitka na Neretvi,, samo scenografija ili oni stvarno postoje i gde? Rado bih otišao da ih pogledam. Hvala.
Jelena Radovanović BG
@Hrvoje Hrvatin@ Ovo kako H.H. dijareično priča poznato priču srbofobičnosti, govori da takvi anonimusi nikad ništa svojim imenom ne potpisuju. To je estradna prostitucija iskompleksiranih. Do crne rupe H (a).H (a) dodje i osta živ. Mnogo bi bilo bolje da nešto konkretno uradi pod svojim imenom a ne da se krije pred javnošću kao glista pod stenom. Oduvek sam verovala u častan obraz.
Hrvoje Hrvatin
**Hrvati nam oteše sve: ojkaču, bećarac, gluvo kolo... Unesko im priznao za njihovo a nije tako. I naše je, srpsko. ** Ma da, i srpska renesansa, i srpski barok, i srpski Dubrovnik, i Srbin Bošković, i srpska latinica, i srpsko pomorje, i srpski majstror Radovan (jer se i Karadžić zove Radovan), i srpski Mars i srpska Alfa Centauri i- srpska crna rupa.
nenad bl
Зашто ме мајко роди, јер овдје има више лажног сунчевог злата но снова, више вјетра но добрих ријечи, више празнине но љубави, више лажи но истине, више узимања него давања. Јер, дани овдје нису испуњени временом већ мором, ноћи нису здјеле пуне слатких снова, већ бурад пуна горчине. (Запис са стећка у Радимљи из 1167. године)

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља