петак, 22.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:30

Нови Магазин у недељу 12. фебруара

Аутор: Магазинчетвртак, 09.02.2012. у 11:40

ПОД ЛУПОМ

У потрази за послом

И докторима наука се догађа да не знају да сроче добру радну биографију, али је свакако погрешно си-ви тражити у књижари

Миланка Стевановић

− Си-ви се увек пише за потребе радног места за које се конкурише. Радно искуство се помиње од последњег ка оним претходним. Исто тако добије и савет шта никако не треба да пише у си-вију, попут рецимо година, брачног стања, верске, политичке и сексуалне припадности. И никада лични број – објашњава Миланка Стевановић, вођа Клуба за активно тражење посла (под окриљем Националне службе за запошљавање) на Звездари.

Радна биографија је, каже, маркетиншка алатка која треба да изрекламира некога и наведе послодавца да га позове на разговор. Позив на разговор је педесет посто добијеног посла, јер смо си-вијем успели да отворимо врата одређене фирме. Зато је тај папир врло важан.

А зашто је важно чланство у Клубу?

– Не можемо мењати тржиште рада, али можемо мењати себе и прилагођавати се приликама, а као незапослени али не и беспослени, имамо највише времена да порадимо на себи – сматра наша саговорница.

Женске заблуде

Жене често погреше истичући да су „одскора срећно разведене“, да желе да покажу да су еманциповане, да су доступне за сваку врсту договора. На жалост, претпоставке да ће те напомене да јој иду у прилог су потпуно погрешне − сигурна је Миланка Стевановић.

Некоме ће ове напомене зазвучати једино као заинтересованост за „ангажман“ после радног времена.

Интервју је битан

Не мора бити купљена нова одећа, важно је да изглед буде уредан. Гардероба за интервју је у принципу службанија од оне коју носе већ запослени у тој фирми. За мушкарце − може одело и кравата, али то не важи за аутомеханичара који опет не би смео да се опусти и пође у тренерци код послодавца. Боље кошуља и фармерице или панталоне.

Жене и девојке би требало да бирају пастелне боје одеће, никако велики деколте, ешарпе, много накита, огромни шешир, велике ташне, нападан парфем. Ништа претерано, јер то може бити фактор за елиминацију.

У рукама фасцикла, оловка, у фасцикли увек копије си-вија ако некоме од чланова комисије затреба.

Пише Рајна Поповић

---------------------------------------------------------------------------------

НЕ САМО О ПОСЛУ: БИГ ЛАЛЕ

Трик као улазница за ноћни клуб

Наш познати мађионичар чини чуда са чаробним штапићем, али вешто барата и маказама, а прави је чудотворац и са варјачом

– Триковима сам почео да се бавим у дванаестој години. До петнаесте сам већ био чувен у основној школи „Љубиша Урошевић“, у месту Рибаре, крај Јагодине. Међутим, на крају осмог разреда, тата каже „Ајде сине на занат“. За мађионичарство није хтео да чује. И, где ћу? У „Јухор“ за прерађивача меса. Гле чуда, и ту сам се показао као најбољи, тако да сам као њихов стипендиста отишао у Петрињу, у Хрватску, да усавршавам занат у погонима „Гавриловића”. После четири године стекао сам звање технолога прераде меса. То ми је основно занимање – почиње да набраја наш саговорник, Лазар Антић, алиас Биг Лале, познати српски мађионичар и илузиониста који вешто барата и маказама, па каже:

– Увек сам волео да се умешам у кухињу. Пошто сам цео живот провео хранећи се у ресторанима хотела, где сам радио као аниматор у њиховим кабареима и ноћним клубовима, већ други дан бих упознао куваре. Кад им стигне „брдо” меса, не могу да мирујем. Професионална деформација, узимам нож, пап, пап, пап и све истранжирам. После ме и сами зову да помажем. Од њих сам „крао“ тајне кулинарског заната. Најбоље спремам јела од меса и рибе.

Пише Дана Станковић

-------------------------------------------------------------------------- 

БЕЛЕШКЕ С ПУТА: СВЕТОСАВСКИ БАЛ У ПАРИЗУ

Бајка на Сени

Тродневна прослава завршена је наједном од најлуксузнијих туристичких бродова на Сени, чувеном „Бато Мушу” уз носталгичне ноте групе „Легенде”

Светосавки бал на Сени

Град светлости, уметности, љубави и моде, који живи двадесет четири сата. И сваки дан је на свој начин незабораван. Али, за Србе у Паризу један је очаравајући. То је Савиндан! Тродневна манифестација „Дани Светосавља” у Паризу, одржана је у организацији Скупштине дијаспоре Срба у Паризу и асоцијације „Балкан омнибус”. Пре шест година, први пут у историји светосавских балова, запловило се Сеном. И ове године традиција је настављена

– Све што је најлепше у Паризу, углавном је уз реку или је са ње видљиво. Ајфелова кула, одакле се креће на сваких сат времена пршти као прскалица под блеском декоративне расвете. Духовност нашег празника била је појачана и сјајем прелепих зграда, дворова, мостова, поред којих смо пролазили. Све је изгледало као да смо у бајци. Брод се кретао лагано, има само једну платформу, налик сплаву, сав је у стаклу, па се стиче осећај да пловиш по самој површини воде. Сусрели смо и много других бродова који су то вече пловили Сеном – преноси нам утиске аутор „српских евергрин” песама, Зоран Дашић, вођа групе „Легенде” која је такође наступала на свечаности.

Пише Д. Станковић

---------------------------------------------------------------------------------- 

КАКО СЕ ПРАВЕ ЛИЦИДЕРСКИ КОЛАЧИЋИ

Мајстор за слатка срца

Старo умеће израде медењака, који се украшавају и као израз љубави дарују, Ђорђе Петровић није имао од кога да наследи и научи, већ је до добро чуване тајне рецептуре морао да дође сам

Ђорђе Петровић у радионици

За лицидерска срца важи правило да се праве с љубављу, а поклањају с разлогом. Традиција даривања лицидерског колача, једне врсте медењака који може да буде и облика потковице, куће или цвета, али увек с поруком љубави, није карактеристична само за Србију, мада је дубоко укорењена у обичаје нашег народа. А тајни састојак рецептуре за његово прављење љубоморно се чува у породицама од којих се поједине и више од сто година баве овим занатом преносећи га с колена на колено. Управо зато нам је била интересантна прича Ђорђа Петровића из Врњачке Бање, који је потакнут успоменом из детињства пожелео да се бави израдом лицидерских срца.

Пише Славица Берић

------------------------------------------------------------------------------------------ 

ЗАНИМЉИВА СРБИЈА

Како су Власотинчани украли петла Светом Сави

У лепу варош на Власини свраћали су краљ Петар Први Карађорђевић, Живојин Мишић, Феликс Каниц, Мита Ракић, а према предању и оснивач Хиландара

Богојављење 2012. у Власостинцу

Сценаристи многих телевизијских серија и филмова налазили инспирацију у овдашњим догодовштинама, обичајима, животу, изворном хумору карактеристичном за лепу варош на Власини. Одавде су поникла и нека позната глумачка имена, као што су Предраг – Пепи Смиљковић (Тика Шпиц), Богољуб Митић (Бата Ђоша), Ђорђе Цакић (Џомба), Слободан – Лале Давинић (Глигорије у „Белој лађи“). Синиша Павић и његова супруга Љиљана, рођена Власотинчанка, овде налазе неисцрпне теме за хумористичке ТВ серије. А Владимир Ћоровић у књизи „Свети Сава у народном предању”пише:

„Кад је Свети Сава ишао по овим крајевима и учио народ, сврне и у Власотинце. Он је носио уза се петла који му је певао те казивао које је кад време. У Власотинцима му неко украде тог петла. Светац се наљути и прокуне да у том месту петлови певају и дању и ноћу. Кажу да петли много певају и данас у Власотинцима”.

У књизи „Власотинце које волим“, коју је издало Друштво за очување културног наслеђа и традиционалних вредности власотиначког краја „Лоза”, сабрана су многа предања и анегдоте о овом граду, а приређивач је овдашњи културни посленик Србољуб Такић.

Пише Милан Момчиловић


Коментари1
9bedc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bojana Durman
Bilo bi jako lepo kada bi ste u delu ,,Ne samo o poslu" uradili jedan intervju sa nasim poznatim bardom narodne muzike Predragom Cunetom Gojkovicem. Posto ste vi najbolji magazin, onda se zasluzuje i takav intervju sa najboljim pevacem! Hvala unapred!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Мозаик /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља