четвртак, 14.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:43

Антологија песме, а не песника

петак, 10.02.2012. у 22:00
Богдан Поповић

Поводом стогодишњице од објављивања првог издања (1911, Загреб), Српска књижевна задруга објавила је 24. издање чувене „Антологије новије српске лирике” Богдана Поповића (1863–1944). Антологију чине три доба: прво – после 1840; друго – после 1880; треће – после 1900. О антологији је говорио Слободан Ракитић, а стихове Јована Јовановића Змаја, Ђуре Јакшића, Алексе Шантића, Милана Ракића и Симе Пандуровића казивао Срба Милин.

У предговору за прво издање Богдан Поповић објашњава да је антологија састављена, од почетка до краја, у циљу и по мерилима „чисто естетичким”. Без обзира на оно што би у новијој српској лирици било занимљиво за књижевног или културног историчара, Поповић је бирао песме по њиховој – лепоти. Оно што је карактеристично за неко доба ушло је у ову збирку само онда ако је у исто време било и лепо. Поповићева намера била је да тачно да оно што наслов његове књиге казује: збирку цвећа новије српске лирике.

Антологија Богдана Поповића, заједно са „Српским књижевним гласником”, покренутим на самом почетку 20. века, 1901. године, подсећа Слободан Ракитић, наговестила је нови будући век и српске историје и српске књижевности. Она је, на известан начин, комплементарна „Српском књижевном гласнику” који је означио нови почетак српског песништва и утицао на формирање духовне културе и књижевног укуса у српском народу, не само у Србији, него у свим српским земљама. Његов покретач и први уредник био је управо Богдан Поповић, француски ђак.

Резултат нових књижевних стремљења, карактеристичних за „Српски књижевни гласник”, јесте управо „Антологија новије српске лирике” коју је сачинио Богдан Поповић. И у „Гласнику” и у Антологији осећа се снажан утицај модерних европских песника, француских (код Јована Дучића и Милана Ракића), руских (код Војислава Илића), енглеских (код Светислава Стефановића), немачких (код Алексе Шантића), мађарских (код Ј. Ј. Змаја). Поповић је пошао од схватања да нема апсолутно добрих песника, већ првенствено има добрих песама. Ово схватање не треба узети буквално. Зато се за његову Антологију и каже да је антологија песме, а не песника.

Свака антологија подразумева лични став приређивача. Питамо Ракитића ко су били, међу српским песницима, миљеници Богдана Поповића?

– Тачно, сваки антологичар има свог песника. У Поповићевој антологији почасно место, са највише песама, добио је Јован Дучић, па се често каже да је ова антологија – Дучићева антологија. Како Поповић ништа није мењао у својој антологији, песме настале после 1911. године – остале су изван ње. Када ово кажем мислим, пре свега, на Јована Дучића, који је своје најбоље песме написао после 1911. Међутим, управо се његова рана лирика уклапа у песничку естетику Богдана Поповића. По броју песама, после Дучића следе: Војислав Илић, Милан Ракић и Алекса Шантић, а за њима наши велики романтичари: Бранко Радичевић, Ј. Ј. Змај и Ђура Јакшић. Сима Милутиновић Сарајлија и Петар Петровић Његош нису се уклапали у Поповићево схватање лирске поезије – истиче Ракитић.

Период од почетка 20. века до балканских ратова, наглашава Ракитић, сматра се „златним добом српске књижевности”. Антологија Богдана Поповића највиши је израз тог доба, израз књижевног укуса епохе и европеизације српског песништва. Богдан Поповић је, као и Јован Скерлић у својој „Историји нове српске књижевности”, поставио нове стандарде тадашње књижевности, али и српске духовне културе уопште.

Управо зато „Антологија новије српске лирике” Богдана Поповића опстаје више од једног века.

З. Радисављевић


Коментари0
af141
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља