уторак, 19.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:43

Култ Светог Саве код римокатолика

субота, 11.02.2012. у 22:00
Насловна страна другог издања Качићићеве књиге из 1759. године

Духовни ауторитет Светог Саве Српског у далматинском приобаљу, од почетка шеснаестог па до краја осамнаестог века, био је изнад католичко-православних разлика међу тамошњим словенским живљем. Лик Растка Немањића није надахњивао само сењске ускоке који су своју утврду звали кулом Светог Саве већ и значајне католичке прелате и канонике, историописце и књижевнике.

Своје истраживање ове интригантне историографске грађе објавио је, у последњем, светосавском броју „Православља“ Радован Пилиповић, млади теолог и црквени историчар,чији је предмет интересовања одавно скрајнути простор „тромеђе“: Далмације, Лике и западне Босне.

У поменутим, глувим столећима кад је словенски етнички елемент у Далмацији био стешњен и гажен у троуглу укрштених империјалних интереса (османлијског, млетачког и аустријског) Савина величина је била светионик укупне народне самосвести.

Осврти на Савину духовно-историјску фигуру налазе се у делима дубровачког монаха и историчара М. Орбина, Сплићанина Ј. Кавањина који је свој епос „Богатство и убогост“ написао на штокавском наречју, затим код дубровачког књижевника А. Сасина, па код пераштанског писца и барског надбискупа А. Змајевића и других.

За ову тему један од најинтересантнијих аутора је Шибенчанин Иван Томко Мрнавић, титуларни бискуп босански, који је написао Савино житије под насловом „Живот Светог Саве епископа: сина Симеона Стефана краља Рашке“. Ово дело објављено је у Риму 1640. године, а у њему Мрнавић наглашава да је Сава „пресјајни изданак који је у тринаестом веку, светитељским начином живота, прославио своје краљевско порекло“.

Године 1789. макарски каноник др Иван Јосип Павловић Лучић поново, у Венецији, штампа Мрнавићеву биографију Светог Саве, с портретима српског првојерарха у бакрорезу и грбовљем Немањића и службом Светом Сави која је прилагођена католичкој литургији. Као приређивач књиге, Павловић Лучић тврди да његова породица потиче „од великих Немањића“! Сам Мрнавић, нешто мање смион од Лучића, своју генеалогију изводи од династије Мрњавчевића, а на основу тог свог уверења сам је себи додао друго презиме –Мрнавић.

За учене католичке свештенике, као и за народног епског песника, привлачност преткосовских српских династија била је магнетска. Славни одсјај у времену ропства под туђим крунама. А и Мрнавић и Лучић поносно истичу да су „српског племена“.

Пилиповић истиче то етничко утемељење Савиног култа односно „српску етничку припадност римокатолика између реке Цетине и реке Бојане“ који су „по инерцији (народном памћењу) славили великог сина духовне сцене“. При том, треба имати у виду да је Растко обележио северни део овог дела јадранског поморја, најпре као принц–владар, а после као први архиепископ аутокефалне српске цркве.

Тек пре пола века откривен је доказ да је најмлађи Немањин син заиста владао Хумом (тада: обала и залеђе од Дубровника па на север до реке Цетине), што се чита из једне Немањине повеље граду Сплиту, а, можда баш због тога, архиепископ Сава је прву српску епархију основао у Хуму, са седиштем у Стону.

Још средином осамнаестог века папски канцелисти, тврди Пилиповић, за пасторални простор данашње БиХ користили су израз „Краљевство Босне и војводство Светог Саве“, а Расткова владавина Хумом и његова слава били су згодан разлог каснијем владару исте земље, Стефану Вукчићу Косачи, да се прогласи „херцегом од Светог Саве“.

Године 1756. макарски фрањевац Андрија Качић Миошић објављује у Венецији „Разговор угодни народа словинскога“, највећи далматински бестселер свих времена који је, до данас, доживео више од седамдесет издања.Књига се састоји од историјских хроника „Словина“ (јужних Славена) и епских десетерачких песама на икавици које је фра Качић покупио од гуслара па дотеривао или сам компоновао. Његов десетерац, наравно, није заобишао Немањиће и Марка Краљевића.

Једна од песама посвећена је „ружи изабраној“ и „војводи пустињака“ односно „калуђеру Сави“ који потиче „од колина Немањић Стипана, словинскога краља и цесара“ и који је „круна, дика, поштење и слава, словинскога пука и народа“. Тако је фра Качић промовисао српски епски десетерац неколико деценија пре штампања Фортисове „Хасанагинице“ и пола века пре настанка првих Вукових „Песмарица“.

Ни Качић није одолео родословним конструкцијама. За Мрњавчевиће, па тако и за Краљевића Марка, тврди да су пореклом из околине Имотског, а на основу етимолошке сличности једног имотског села (Мрњавци) са овом династијом. А потомци Немањића су, каже Качић, сињски Вучковићи, некад сердарско-свештеничка а данас позната алкарска породица.

Самом фра Качићу нису биле потребне овакве пројекције: омишки кнез Ђура Качић био је зет краља Владислава Немањића.

Милан Четник


Коментари8
cd175
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

c c
Pre nekih 10-tak godina čuo sam u Zagrebu u nekoj TV emisiji da su istoričari iz Beograda detaljno proučili skoro ceo Dubrovački arhiv. Ako je to tačno , što se ne jave sa saznanjima iz tog arhiva, makar ona koja se odnose na našu istoriju. Pročitao sam delo Orbina tiskano u Hrvatskoj, ali mi nekako original i napomene prevodioca ne uklapaju. Imam šetiri istorije Srba, od Vuka do danas, ali neznam koja je najverodostojnija. Nisamj istoričar ,ali volim da znam istinu, kao što je znam za svoju porodicu.
Коста Гојковић
Папске архиве пуне су фалсификоване преписке која и све друге Немањиће лажно приказује као верне синове римског папе, укључујући и апсолутно недоказиву, на исти начин пропагандистички исфабриковану аксиому о наводном крунисању Стефана Првовенчаног папском круном.
Пераштанин Србуљ
Све је ово тачно и лијепо уочено, али зашто је аутор п р е ћ у т а о да је бискуп Мрнавић, и сам Србин превјеричког педигреа, савременик св. Василија Острошког, био једна од ударних песница агресивног "римокатоличког прозелитизма" у српским земљама 17. в.? Зашто је прећутао да је Мрнавић Светог Сабу и Шимуна (тј. Саву и Симеона) тенденциозно прогласио синовима "св. оца папе и Римске цркве", сугеришући фактички да је св. Сава аутокефалију Српске цркве тобоже и добио од римског папе и латинског патријарха у окупираном Цариграду, а не од прогнаног византијског православног патријарха у Никеји. Зашто је прећутао и то да је овај милитантни прозелита у својим млађим данима био зачетник праксе насилног утурања римокатоличких олтара у српске православне цркве широм Приморја и намјерно провокативног истовременог служења мисе са православном литургијом под сводовима једне исте цркве (православне) у доба венецијанске и касније аустрогарске окупације српске Далмације?
посматрач овдашњи
@mihajlo cvijetic Двоглави бели орао је много старији од Немањића, а један познати историчар, поставља једно просто питање, где је била престоница Срба, пре Немањића. Да ли ви знате одговор на ово питање, јер га многи професори историје не знају?
mihajlo cvijetic
Kada sam kao vodja delegacije trebao da dam odgovor na pitanje radoznalih predstavnika mocnoga zapada: Sta predstavlja dvoglavi orao na mome amblemu? Objasnio sam da su to dva orla jedan gleda na zapad a drugi na istok i njihovim ulaskom u osu umetnicki je to obradjeno, a to je na osnovu ucenja Svetog Save "Mi smo istok na zapadu i zapad na istoku". Potpumo su razumeli moje objasnjenje. Sastavni dio kulture svakog coveka ovih prostora mora da ima osnovna saznanja koja gradi i razvija "Postenje" iz kojeg izrasta sve ostalo. Ucenje Svetog Save i saznanja o Svetom Savi razvijaju postenje.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља