понедељак, 17.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:15

Жири пишчевих пријатеља

Аутор: Мирослав Тодоровићнедеља, 12.02.2012. у 22:00

Угледне награде УКС „Милан Ракић” (,,Политика”, 30. новeмбра 2011.) одрекао се песник Милош Јанковић. Стиховима је објаснио своје разлоге: ,,Постоје награде које служе да награђено ојаде и награде дате да награђеног огаде, награде додељене зато да заваде и оне примљене из чисте досаде ”.

„Политика” 20. септeмбра 2008. у тексту „О наградама овде и сада” пише о српском парадоксу да је земља са највише књижевних награда, по броју становника у Европи. Парадокс увећава и чињеница да је највише неписмених, да су тиражи књига све скромнији. Да се издавачке куће гасе... ,,Не смемо заборавити”, пише Драгиша Калезић, ,,да награде додељује групица људи, а човек не мора донети праведну одлуку. Може, наравно, а не мора... Има ту сијасет ванкњижевних чинилаца о којима се, готово по правилу, ћути. А ни сви кандидати, разуме се, нису једнако спретни, нити упућени у технологију награђивања, у њену пајташко-мафијашку позадину... Остаје нам да и даље верујемо да је боље награду заслужити а не добити је, но обрнуто”.

Некада су се награде додељивале по кључу, по републикама, покрајинама. По реду. Шта се променило? Сада су се удружили, умрежили, па „ја теби, ти мени”. Углавном, све се дешава у престоници.

Јер у Србији изван Београда ништа не постоји, осим провинцијске егзотике, и пустих села. Јужно од Јагодине нема ниједног достојног националног признања, нема га међу два милиона житеља. А, какав је то уметник ако живи и ствара изван центра?

„... Литерарна вредност дела је важна, али није у првом плану. Похвална рецензија, похвална реклама, поново прави читаоца будалом јер он не зна да је та рецензија добро плаћена. Они који могу да плате свој занос, моћи ће и да купе и награде, приказе, писање и наступе на ТВ”, пише Вјачеслав Купријанов у Летопису Матице српске. Нико да се јави, да оспори његове тврдње.

„Крајње неукусно, награде се деле углавном међусобно, врте се у круг исти чланови жирија и ти исти добитници, хвалећи се међусобно крајње неукусно и некултурно, служећи се при том најбеднијим софистицираним апологетским методама, размењујући међусобно награде, које проглашавају, врло безобразно за престижне и националне. Успешни су једино у замешатељству, мешетарењу , „ваћарењу” неупућених спонзора, организатора”. (Власта Младеновић, Бдење, 2007)

„Политика”, 9. фебруара 2008. из пера проф. Цветковића доноси: „Годишње се објави више од хиљаду књижевних дела! Нико од читалаца није у могућности да све то пропрати па чекамо извештај жирија. Али, како смо толико пута били изненађени, не можемо да се не упитамо: делују ли у тим жиријима пишчеви „драгоцени” пријатељи, или делује књижевни клан, или корупцијски Моби Дик, или писац лично? Да ли је и овога пута нека „семољ – дијалекатска кажа проглашена за роман године , што је сасвим могуће у књижевности у којој нема Скерлића... Шта све писац мора да поради да би ушао у игру за награду, о томе је пре неколико година један од награђиваних дао упутство у нашем најстаријем књижевном часопису. И, наравно, то упутство и у његовом случају се апсолутно потврдило – подобијао је све, до последње, награде... Нисам позван да судим шта се дешава у нашем књижевном животу, нека суде они позвани и одговорни. Није могуће да међу њима нема оних који не виде шта се све чини у нашој тако озбиљно угроженој књижевности. Зашто ћуте? Не знају? Не могу? Али, доћи ће нови Скерлић који ће моћи, који ће зауставити ову књижевну страдију! Чекамо га.”

А потписник ових редова, далеко од београдске књижевне пијаце, на свом Парнасу, у Трешњевици не хајући за књижевне марифетлуке зна да је само писање награда, божје послање и вазда има на уму речи проповедникове: Што је било то ће бити, што се чинило то ће се чинити, и нема ништа ново под сунцем.

Књижевник, живи у Нишу и Трешњевици


Коментари10
83b27
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Стојан Богдановић
НАГРАДЕ, И ТО КЊИЖЕВНЕ Неке приче, које се ових дана појављују по новинама, нису ми баш јасне, а писали су их или изговорили озбиљни људи, песници. Кажу да се награде деле по родбинској линији или по клановској. Е, о томе. Рођаци, почев од оних блиских, до најдаљих, могу да дарују илити да награђују своје рођаке, кад год им се то учини да је згодно и да је сврсисходно. Али овде је реч, у тим новинама, о друштвеним, о јавним признањима и јавним наградама. Сада, ти рођаци се служе подвалама, па својим парама награђују јавно своје рођаке. То значи да су ти рођаци постали друштвено признати! Да ли значи? А о наградама које додељују кланови, па клан, по мом мишљењу, прво треба добро дефинисати. Када читамо историју књижевности, онда редовно срећемо овакве тврдње, тај и тај песник, сликар, или шта већ, био је у тој и тој групи, која је издала декларацију, манифест, предочила програм,... па су се још и организовали да издају часопис у коме су протурали своје идеје. Не видим да је то лоше. Је
Vasilije d. Varinac
Поштујем свачије мишљење, али - мислим да је М.Тодоровић на њему својствен, поетски начин, описао вишегодишњу праксу да се књижевне награде додељују унутар кланова. Сви, који иоле прате књижевно-критичарску сцену Србије знају који су то кланови, ко којем и зашто припада. Каква је то награда када се добитник зна неколико месеци пре него што жири, ма какав био, објави одлуку о добитнику. Имам и једну замерку у погледу примера којим се послужио у уводу текста јер се још у априлу-мају прошле године знало да је Милош Јанковић добитник награде Милан Ракић. То што је наведени песник вратио награду ја не бих огласио моралним чином, напротив... Уосталом, свако добронамеран може да попише све његове награде у 2011.години и анализом чланова жирија који су му награде додељивали, добиће врло индикативан податак. Господина Сашу Јеленковића врло ценим као песника са интегритетом, али не разумем на који начин се препознао у Тодоровићевом тексту.
мирослав тодоровић
И Драган Великић у тексту „Кланови и кухиње“(Политика, 15. 04. 2005.) истиче: „Кланови и кухиње су константа сваке књижевне сцене. Склапају се савези , „мале Антанте“ фаворизују сопствене пулене, промовишу моделе који за неко време представљају литерарни канон. Смењују се генерације, увећавају листе објављених дела на клапнама едиција. Јер, увек су исти почеци, тројке из шума прерасту у одреде, комесари арбитрирају, чувају леђа један другоме. Развијају се стратегије, технике незамерања горњи и доњи притисак, у баруштинама ветар само за кратко помери острва жабокречине...Нико нема шта да пита, јер мало ко шта зна“....А, ви хоћете правду. „По правду ћете се на небо попети“, поручује песникиња М. Булатовић.
jovan mitrović
Danas, ako si prosečan pisac – moraš se obavezno baviti politikom i zatražiti da, ako politička opcija kojoj pripadaš pobedi, uprohode tvoj lik u budžetske strukture Mesne zajadnice, Mesne kancelarije, Opštinske, Gradske, Pokrajinske ili Republičke institucije koje su spojive i dobro uprezane kulturnom politikom jer samo i jedino tako možeš biti Veliki pisac svojoj majci i kućnom savetu a sve uz blagoslov države Srbije. Možda dosegneš i kakvu nagradu poput NIN-ove (pod uslovom da nisi uspeo da se ubaciš u pomenute institucije već si bio u EMBAHADAMA) pa čak budeš i svečanik na otvaranju kakvih manifestacija ili Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu ili počasnik prilikom donošenja odluka o Nacionalnim penzijama. Primera radi, učitelj – stariji i odnegovan nakon revolucije od rudarsko-topioničarskog radnika u prosvetara i opštedobrobitnika koje je izveo mnoge generacije i pomogao im da švate nešvatljivo u vreme crvenog jednoumlja. PISAC IZ BGD ZNA SE KO
Saša Jelenković
Ove optuzbe da sam nagrade 'zaradio' nekakvom razmenom, tako sto sam kao urednik pomenute edicije nagradjivao pisce iz prestonice mogu da opovrgnem samo jednom cinjenicom - nikada nisam bio u ziriju edicije Istok - Zapad. Niti je neko od laureata nagrade koja se dodeljivala u zajecarskoj biblioteci bio u ziriju koji mi je dodeli nagrade "Vasko Popa'' i "Disova' nagrada. Ja se potpisujem uvek punim imenom i prezimenom, pa bih zamolio da se i gospodin Znalac takodje potpise imenom i prezimenom. Ako ga ima.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља