понедељак, 10.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:28

Деценија националног празника Србије

Аутор: Бојан Билбијауторак, 14.02.2012. у 22:00

Дан државности, који је као национални празник Републике Србије установљен пре што више од деценијe, 2001. године, слави се 15. фебруара у знак сећања на два велика догађаја за српски народ – почетак Првог српског устанка 1804. под вождом Карађорђем и усвајање првог Устава 1835. познатог као Сретењски Устав у време владавине Милоша Обреновића. .„Сретење тако спаја једну борбену и једну политички еманципаторску традицију. То је добра подударност, јер су се поклопила два почетка – ратничка борбе за слободу Срба од Турака и почетак модерне европске демократије”, нагласио је у изјави Танјугу историчар Предраг Марковић.

Пре осам година, 2004, национални празник се поклопио са 200-годишњицом Првог српског устанка и тада је обележен на двоструки начин, као национални празник и као велики двовековни јубилеј. Дан државности је први пут обележен пре тачно 10 година, 15. фебруара 2002, након доношења Закона о државним и другим празницима.

– Од свих празника током календарске године само је један национални. Нема никакве сумње да је Србија почела да стиче, односно да обнавља државност, управо Првим српским устанком. Зато има историјске логике, што је наука и оправдала, да 15. фебруар буде национални празник – казао је за „Политику” историчар Дејан Ристић, вршилац дужности управника Народне библиотеке Србије и члан Организационог одбора Владе Републике Србије за обележавање Сретења – Дана државности Србије.

– Пре свега, 15. фебруара 1804, у Орашцу код Аранђеловца донета је одлука о започињању организованог оружаног отпора отоманској власти. То је почетак Првог српског устанка под вођством Карађорђа Петровића. И, са друге стране, 15. фебруара 1835, у Крагујевцу је Народна скупштина донела први устав у историји Србије, Устав Кнежевине Србије како му је званичан назив, односно Сретењски устав, како га ми називамо. Аутор Сретењског устава из 1835. је чувени Димитрије Давидовић. То је био не само први уставни акт у нашој историји, већ је био један од најдемократскијих и најлибералнијих устава тог времена, рађен по угледу на сличне правне акте Белгије и Француске – подсетио је Ристић.

Од пада средњовековне српске државе под отоманску власт средином 15. века, падом Смедерева 1459, Срби су у неколико наврата пружали отпор освајачу.

– Никада се нисмо мирили са окупацијом и пружали смо више или мање активан отпор. Али прави услови стекли су се тек 1804, када је након сече кнезова и великог терора дахија у Београдском пашалуку кулминирало незадовољство српског хришћанског становништва. Тада избија један у низу устанака, који ми данас називамо Први српски устанак, и он је уродио плодом. Представља почетак борбе за осамостаљење земље, које је успешно завршено тек 1878, на Берлинском конгресу. До тада вазалној Кнежевини Србији признат је статус самосталне, независне државе – додао је овај историчар.

Тог 15. фебруара 1804, односно 3. фебруара по јулијанском календару (с обзиром на то да је Србија прихватила грегоријански календар након уједињења 1918. године), група угледних Срба се окупила у Орашцу, на црквени празник Сретење Господње. Они су тајно, након збора, донели одлуку о почетку устанка, за свог вођу изабрали Карађорђа Петровића. Скуп је одржан у Марићевића јарузи у Орашцу, на скровитом месту, далеко од очију становништва, а посебно дахија. Тада је донета одлука да се крене у оружану борбу за аутономију, која ће касније прерасти у борбу за ослобођење Срба од отоманске доминације.

Устав Кнежевине Србије прогласила је Народна скупштина, такође на Сретење, 15. фебруара 1835. у тадашњој престоници Крагујевцу. То је намерно урађено како би се повезала та симболика са Првим српским устанком.

– Сретењски устав је један од најдемократскијих устава свог времена. Рађен је по угледу на белгијске и француске уставне законе и повеље тог времена. Био је веома либералан и савремен и Србију је увео у ред држава које имају свој устав. Устав је ступио на снагу, али је био у функцији само неколико недеља, након чега га је кнез Милош суспендовао, сматрајући да је сувише либералан и да не одговара његовој визији владавине – казао је Дејан Ристић.

------------------------------------------------------------------  

Од ове године два нерадна дана

Од ове године Дан државности слави се два дана, зато што је уобичајено да се национални празник обележава неколико дана. Тиме му се даје на додатном значају и он се издваја од других државних празника у току календарске године, који се обележавају један дан. Зато је Народна скупштина, крајем прошле године изменама и допунама Закона о државним и другим празницима, прихватила иницијативу наших грађана и читавог низа институција да се национални празник обележава два нерадна дана.


Коментари19
8a4f0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Gojko Bura
Sve nedaće u poslednja dva veka, nam se dešavaju ponovo. Ako su tada dizali ustanke, kako bi se oslobodili osmanlijske vlasti ... Ovo danas je ponovno ropstvo, koje nas bacaju naši pro zapadni političari, koji moraju da ispune dogovorena na štetu države, a i naroda. Zato se tradicija kuju imamo, iz koje se uči kako se treba boriti za svoju državu, to više ne važi. Takva hrabrost je za brimer svakome, iz koje su i nastali ordeni za zasluge ... Ako je vreme onda je vreme da se ponovo setimo naše prošlosti koja nam je brisana u prošlom veku, kao što se povremeno čini i danas. Medjutim, svaka čast i poštovanje svim onim koji stvarno zaslužuju Karadjrđevu zvezdu ...
Mile Stojić
Stalno zamagljujemo istorijske činjenice: nije ustanak počeo protiv osmanlijskog carstva nego protiv dahija koje su se od osmanskog carstva odmetnule. (Velika razlika, a mnogo kaže).
Tovic Dragomir
Političari koji ne učestvuju u proslavi uspeha svoga naroda,a žele da vladaju tim narodom,su PORAŽENI političari...
Данијел - Бања Лука
Нека нам је са срећом Дан државности! Молим се Богу да нам само бистар ум подари да нелутамо у овом времену!
Stevo Stevic
Nesto se ne secam kako zavrsi vodja Prvog srpskog ustanka, nakon sto ju u borbi sa Turcima, ubio rodjenog brata i oca!!!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља