петак, 16.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:24

Отаџбина се пише великим словом

уторак, 14.02.2012. у 22:00
Фото Томислав Јањић

Драган Лакићевић (1954), песник, приповедач, романсијер, изузетан познавалац народне књижевности, главни уредник Српске књижевне задруге, добитник је награде за родољубиво песништво „Одзиви Филипу Вишњићу”, коју, 17. пут, додељује Задужбинско друштво „Први српски устанак” из Орашца. Задужбинско друштво објавило је књигу родољубиве поезије Драгана Лакићевића „Породичне поеме”. Реч је о књизи изабраних песама из збирки: „Породични албум” (1997) и „Породични азбучник” (2002), којима су придодате уводна и закључна песма. Награда ће бити уручена данас,  у Марићевића јарузи, у устаничком Орашцу.

Награду сте добили за родољубиву поезију. Шта је данас родољубива песма?

Песма се не пише да би била родољубива, или љубавна. У песми преовлада нека љубав… Родољубље је осећање шире од школског одређења врсте лирских песама: љубав према отаџбини. И појам отаџбине шири је и сложенији него што се на први поглед узима. Песничким правописом, Отаџбина се пише великим словом: властита именица. Она је род – ужи и шири: завичај, родитељи, земља. Језик, историја и традиција, културна баштина. Има своју моралну димензију, државне и митске границе. Род српских песника одредио је још Алекса Шантић: „И свуда гдје је српска душа која,/ тамо је мени отаџбина моја”. Родољубива песма са родом живи: слави и плаче – његовим језиком проговара из његове дубине. Гете вели да је отаџбина „где ми душа радо борави”. И српска поезија је моја отаџбина.

Шта вам значи име Филипа Вишњића? Како сте се ви њему „одазвали”?

За Филипа Вишњића сазнао сам пре поласка у школу. Он је врста кућне, националне иконе, као Свети Сава, кнез Лазар, Његош, Вук… Он није само видовити певач Карађорђеве буне. Он је метафизички тумач слободе, визионар народне душе, усмени филозоф српског постојања и универзалне мисли: „Из клина ће проникнути трава... Србија се умирит не може…” По историјским и митским димензијама борбе коју опева, он стоји напоредо с Његошем: „Борби нашој краја бити неће”. Нису случајно највећи ликовни уметници тражили лик слепог певача. Хомеров Демодок Одисеју пева о његовим давним подвизима, наш Филип Ђорђу Петровићу пева о његовим сувременим подвизима… У Филиповој песми о смрти Марка Краљевића, јунак оставља три ћемера блага: да га сахране, да се граде цркве и: „Трећи ћемер кљасту и слијепу,/ нек слијепи по свијету иду,/ нек пјевају и помињу Марка”. Филип сматра да су њега јунаци обдарили о обавезали да пева о њиховом подвигу.

Вашу књигу отвара песма „Гром Светог Саве”, а затвара песма „Сретење, свиће снег”. У првој је најава устанка, завршна почиње стиховима: „Кад над Србију падне тама/ И не диже се годинама”. Када ће у Србији да сване?

Таму која се помиње у овој песми помињали су песници многих времена: „Бјеше небо тама притиснула…” Она је исто вишезначна и може да буде више у људима него над српским земљама. Тама је мања кад се подигне дух, ојача живот, јави се радост наде. Све то најбоље постиже слобода, званична и незванична, која се исто слути: споља и изнутра. Таму сам видео превасходно уочи устанка у Орашцу, али се њене манифестације појављују и у наше доба. Чим блесне нешто племенито, свиће. И кад снег украси земљу, видимо је другим очима, као да је на небу.Родољубље се исказује и кроз љубав према завичају, вуку, храсту, поезији, српском слову, крсту, месецу изнад Србије?

Свака реч српског језика је родољубива. Сетимо ли се како ју је изговарао отац, или употребио Иво Андрић, или римовао Милан Ракић, она нас посебно узбуди. Схватимо да смо састављени од те грађе – припадамо грађевинама које су тим речима обликоване. Окружују нас светиње – „симболи и сигнали”. Зато с једнаким страхом и поносом улазимо у Милешеву или у Морачу и у архитектуру „Сеоба”, „Лелејске горе”, „Проклете авлије”. Из те осетљивости настале су и моје поеме: врста исповедне поетике у форми породичне хронике са сликама из стварних и реминисцентних албума. У лицима породичних снимака покушавао сам да откријем не само неки њихов заум, него и неко своје осећање у њима, њихово у себи. У том сродству препознајем укупно сродство националних вредности. Заједнички именитељ тог родољубља јесте песма „Слово љубве” коју је, у форми обраћања свом брату, испевао београдски господар и витез, син светога кнеза Лазара.

Патриотизам се исказује и кроз образовање, стицање знања, вредан и предани рад, припадање српској књижевности?

О патриотизму исто треба суздржано говорити – не што живимо у времену прокламованог непатриотизма, него што су скромност и пристојност део патриотизма. Патриотизам је врста религије… Патриотизам предосетимо у многим доживљајима и на сваком кораку. Свако добро дело је патриотско. Кад помислимо како је огроман дар што смо рођени или одрасли овде, а најбољи друг  тамо… Што сваки дан пролазимо Обалом Немањића на Рибници, или чезнемо да видимо Хиландар, Острог, Обилића пољану, Врачар-поље, Чегар, острво Видо, Змијање, Бранковину… Сазвежђе Косова и Метохије… Целу наша менталну географију обележили су људи: гробља, куће, њиве, успомене, речи.

У вашим поемама Косово има важно место. Хоћемо ли Косово и Метохију сачувати макар у (родољубивој) поезији?

О Косову и Метохији одговарамо сами себи више него другима. То је најосетљивије питање нашег постојања. Од косовског опредељења ми смо то што јесмо, а на делу је притисак против тог опредељења у нама. Ако одустанемо од оног завета, добићемо награду! „Косовско Еванђеље” – вели Свети Јустин Ћелијски – „јесте Светосавско Еванђеље продужено кроз векове”. Косово није само у песмама, мапама, уставу, литургији, књигама, катастру… Није само у души,  инату, поносу. Косово је друго име судбине. Има нас – ако имамо Косово. Ко га нема, он је нешто друго – личи на оне пингвине што су открили да се може пловити и на другој санти леда…

Зоран Радисављевић


Коментари7
bfa75
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Вера Перић
Достојни награда које су им додењене. Знам да могу и за Песника и за Новинара радосно да поновим: Аксиос! Аксиос!
goran petrovic
Kakvi su vam ovo komentari, dali znate nesto o Orascu i nagradi, ovakvu sujetu skorije nisam video. Nagrada se dodeljuje ja mislim vise od 16 godina i dodeljuje se na Dan drzavnosti.
Ćirić Niš
Ime nagrade je trapavo: ''Odzivi...''. Zato i nije priznata u medijima i državi koja ne zna kad joj ne dan državnosti. Tako hitno uradjen intervju nije vidjen na našim prostorima. Slažem se sa Slađanom da ima i drugih pisaca sa vecim delom koji zaslužuju intervju.
Вера Перић
Сличан се сличном радује! Много чини за углед "Културe" у "Политици" новинар Зоран Радисављевић. Много чини за углед награде "Одзиви Филипу Вишњићу" добитник Драган Лакићевић. Честитам им признања.
Sladjana Topic BG
Ovu nagradu niko ne beleži. Šta je to? Pesnika niko ne pominje u Arandjelovcu. Na svečanosti za Dan Srbije njega nije bilo. Možda zato što priča ovako. Nije to ništa novo ali je zabrinjavajuće. I jedno i drugo. Čini mi se da je potpisnik intervjua dobitnik nagrade SKZ gde je pesnik glavni. Tante za mante. Kukuriku.... Svi to vidimo. Nije baš fer prema drugima koji nikad nemaju intervju u ovom listu a odlični su pisci i pesnici. Volela bih da nisam u pravu.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља