Чим се испрати и последњи посетилац из Музеја краљице Софије у Мадриду, у једно од најпознатијих дела Пабла Пикаса поглед упиру свемогуће очи кустоса будућности! Користећи најсавременију технологију – инфрацрвене и ултраљубичасте зраке – и уз помоћ камера, робот назван Паблито снима и ствара до танчина прецизне фотографије које досежу до 25 микрона(25-хиљадити део километра). Ове виртуелне слике у 3Д технологији омогућиће кустосима и рестаураторима да одреде стање „Гернике”, једне од највише проучаваних слика у историји модерне уметности.
Мурал настао 1937, свету премијерно приказан на међународној изложби у Паризу, у оквиру Шпанског павиљона, приказује импресију мајстора кубизма о трагици рата, кроз сцене бомбардовања града Гернике.
У оквиру пројекта „Путовање у средиште Гернике”, а поводом обележавања 75 година од настанка дела, ангажован је робот да детаљно испита стање чувене слике. У ноћној тишини празног музеја, ово метално чудо тихо кружи, 360 степени около дела, на посебним шинама димензија 3,5x7,8 метара, нарочито инсталираним за ову намену.
– Ово није прва, али свакако јесте најпрецизнија анализа стања уметнине и револуционарни метод – каже професорка Тереса Еспехо, са универзитета Гранада, и додаје:
– Икс-зраци ће омогућити да видимо „унутрашњост” слике, да испитамо стање платна, наносе боја, а моћи ће да се уоче и основне скице које је вукао Пикасо.
Робот ће вредно радити све до лета, а онда следи анализа.Од када је 1981. коначно враћена кући, односно у Шпанију, „Герника” је била дијагностикована у неколико наврата: најпре 1998. а затим десет година касније. Традиционалним методама уочено је чак 130 оштећења: пукотине, набори, мрље... На лоше стање у коме се ово дело налази утицале су сталне селидбе, као и напад спрејем за графите 1973. у музеју Мома у Њујорку, када је један демонстрант против рата у Вијетнаму оскрнавио дело.
У међувремену, док се не добију коначни резултати анализе слике, воде се расправе где је права адреса слике. Супротстављене стране сматрају да је за „Гернику” најбоље да остане у музеју у Мадриду и да се више не сели. Има и оних који су за наставакпутовања овог дела по свету. Такође се води и полемика да ли је Мадрид права адреса боравка слике, јер је траже Баскијци, за музеје у Билбау, као мотив бомбардовања баскијског града Гернике. Од бомби које је ваздухопловна јединица „Конрад” нацистичке Немачке, која је била на страни генерала Франка у Шпанском грађанском рату, изручила на цивиле 26. априла 1937.страдало је више хиљада становника.
А. Ц.
-----------------------------------------------------------
У Шпанију тек после Франкове смрти, по Пикасовој жељи
Дело је настало 1937, а од 1939. било је у Њујорку по жељи аутора. Почетком педесетих година обилазила је галерије широм САД, била је изложена и у Бразилу, поново је прелазила океан, да би је видели и Европљани. Прву рестаурацију имала је у њујоршком Мома музеју 1957. Дело је враћено на Пиринејско полуострво 1981, шест година после Франкове смрти (1975), тек када је окончан диктаторски режим генерала, чиме је испуњена последња Пикасова жеља.
