недеља, 20.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:16

Константин Велики – непобедиви хришћански цар

Аутор: Ј. Стевановићчетвртак, 16.02.2012. у 22:00
Римски коњаници, мозаик из виле Касалеу, Пјаца Армерина, Сицилија

Извори углавном истичу улогу Константина Великог у хришћанству прећуткујући његове успехе на бојном пољу. Војничка страна његове личности је у другом плану, а не би требало, пошто он за 30 година ратовања није изгубио ниједну битку и ниједан рат, каже Никола Керавица, аутор недавно објављене књиге „Непобедиви Константин”.

У књизи, у издању „Еволуте”, Керавица покушава да осветли управо војничку непобедивост првог хришћанског римског императора.

– О Константину Великом углавном су писали ранохришћански аутори који су подвлачили његов значај за религију, па се и касније највише пажње обраћало на тај аспект његовог живота – објашњава наш саговорник.

Професор Радивој Радић, византолог, написао је у поговору „Непобедивог Константина” да ратни подвизи овог императора „сврставају раме уз раме с највећим војсковођама античког света – Александром Великим, Ханибалом, Пиром, Цезаром”.

Керавица се слаже са овом оценом.

– Мало је војсковођа у антици који имају тако блиставу каријеру.Његов рођак Јулијан, који је касније такође постао римски цар, говорио је о Константну као о најбољем војсковођи, равноправном са другим великанима. И војници су га изузетно волели.

Историја га, међутим, пре свега памти по Миланском едикту којим је 313. године у Риму загарантовао слободу вероисповести прогањаним хришћанима или по чињеници да је престоницу изместио на Босфор, оснивајући Константинопољ.

Као и Диоклецијан пре њега, реформисао је војску и управу. Аутор представља римску војску 3. века, њено наоружање, опрему и тактику. Описује војне походе Константина Великог од почетка његове војне каријере, преко похода на варварска племена уз северне границе, победа у грађанским ратовима, до последњег похода 337. године, када је умро.

Иако је на први поглед ова епоха толико далека и страна модерном добу, Керавица каже да би модеран читалац могао да пронађе доста сличности између свог и Константиновог времена.

– И за тај период, као и за данашњицу, карактеристична је криза: у економији, у држави, унутрашњи и спољни ратови, беда, и превласт једне моћне империје.

Осим тога, Рим се тада много мењао, а Константин је био главни реформатор. Зато и јесте прозван великим.

–Људи су у њему видели неког ко ће већ посустали Рим извући из кризе, и он то и јесте учинио. Царство ће, наравно, пропасти сто година касније, али је најгора криза заустављена прво за време Диоклецијана, а онда и Константина.

Због свега тога, Константину Великом као војном заповеднику и није преостајало ништа друго него да, закључује Керавица, остане у сенци, али не других војсковођа, већ својих дела и заслуга.

----------------------------------------------

Златници за војску

Први римски император који је прихватио хришћанство био је и први који је сковао златни новац.

– Он је увео златни новац солидус. Од имена овог новца потиче реч солидан, као и енглеска реч за војника (soldier) јер су војници добијали плату у солидусима – објашњава Никола Керавица.


Коментари17
35a98
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Stanislav Kalenic Opozicionar E pa izvini Djile sto nisam podrepas
Ej bre Djile, Ti voli koga ti hoces, a pusti mene da ja volim koga ja hocu. Moj otace je camio u zatvoru dosta dugo zbog tog istog Hromog Dabe. Jel ja tebi treba da dokazujem svoju muskost, da prkosim Hitleru u sred Berlina 1942ge? Jes ti jeo bunike?
Djile Drndic
Stanislave Kalenicu: Eto u ovom clanku o nekom rimskom imperatoru, ti si nasao za shodno da na neki nacin upletes Tita, tj. tvoju bezgranicnu mrznju prema njemu (samo zato sto je bio Hrvat, da je bio Srbin hvalio bi ga do neba, kao i cara Dusana). I da mu dajes pogrdne nadimke, da iskalis tu svoju nemocnu mrznju, sto se nisi usudio, junace, dok je isti bio ziv. I da lupetas lazi o tome sta su te ucili u skoli. Ako ti smatras Dacane, Ilire, itd., (o kojima su nas ucili, kao i o rimskim gradovima/utvrdjenjima na ovim podrucjima) za "vukove i medvede" onda to vise govori o tebi nego o njemu. I, uzgred takvo vidjenje tih naroda i takva arogantnost i nepostovanje prema drugima i jeste jedan od razloga zasto isti ne zele nista da imaju s nama, npr. na Kosovu.
Немања Константиновић
Понтифекс максимус је дан данас титула римсога папе - тако да таква титула сама по себи Константина не сврстава ни међу хришћане ни међу римске староверце.
trgovina i nista vise
Potpuno mogu da prihvatim da je Konstantin bio rodjen u Britaniji ako je vec izjednacio vere. Koliko vidim po bivsim britanskim kolonijama, religija im je sporedna stvar, vazna je trgovina i pare. Ako su to u Britaniji shvatili pre 2000 godina, onda svaka cast.
S S
A i nema razloga da Vatikan Britaniji cini nekakve ustupke smestajuci Konstantinovo rodjenje na njihova ostrva; Britanci, osim Iraca, su svi protestanti, koji su sa Rimom raskrstili jos u XVI veku, malo kasnije od Srba. I dokle ce vise ljudi da zamisljaju kako rimski papa ne radi nista po ceo dan nego smislja kako da unisti Srbe!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља