понедељак, 30.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 17.02.2012. у 10:14 Културни додатак

У новом Културном додатку у суботу 18. фебруара читајте:

ОКРУГЛИ СТО 5. ФЕСТИВАЛА НАУКЕ: ГЕНИ И НАЦИЈА

Постоји ли српски национални ген?

Оливер Стојковић: Жене у Етиопији које примају „нолвадекс”, имају трипут веће шансе да на њих тај лек за рак дојке делује позитивно него жене из Шведске

Иван Умељић: Српски идентитет је мешавина грађанског и етничког национализма, зависно од периода, а Срби као нација су се формирали у 19. веку

Биљана Стојковић: Једна заједница на одређеном подручју формирала се од разних генетичких варијанти које су се затекле ту, у том тренутку, и преузеле одређени културни идентитет. Зато немамо генетику нације

Вуле Журић: Можда се код нас може пронаћи неки ген који би доказао причу о два Србина и три странке?

На Западном Балкану се често објављују и погрешно интерпретирају истраживања о хаплогрупама која указују на „порекло“ појединих савремених народа. Шта је етничко у генетичком смислу, а шта у културном? Постоји ли „ген“ за националност? Како генетика зна из ког смо извора прву воду пили!?

О свему овоме било је речи недавно, на једном од округлих столова 5. Фестивала науке, одржаном у СКЦ Београда, уз медијско партнерство нашег листа. У разговору су учествовали еволуциониста Биљана Стојковић са Биолошког факултета у Београду, књижевник Вуле Журић, генетичар Оливер Стојковић из Института за судску медицину у Београду и филозоф Иван Умељића модераторка је била Милица Момчиловић.

-------------------------------------------

АВЕНИЈА АМЕРИКА

Мемоари дебеле девојке

Како „самиздати“ анонимних аутора, уз помоћ Твитера и Фејсбука, постају бестелери

Милан Мишић

------------------------------------------

Kолумна МЕЂУЧИН

Трагични јунак Угричић

Иван Меденица

-------------------------------------------------

МАРИБОР, ЕВРОПСКА ПРЕСТОНИЦА КУЛТУРЕ 2012

Понекад је фебруар целе године

Кроз триста пројеката „Кључеви града”, отварају се различите историје, мариборских Јевреја, али и Немаца, као оне тамне странице, град се тематизира као културно дело („Пређите преко овог моста и на другој страни Драве видећете инсталацију са шумовима реке”), откључавају врата старог језгра средњовековног града...

Мухарем Шеховић

------------------------------------------

ЗАПИС

У дигиталном хаосу

Хо­ћу да по­бег­нем из тог ди­ги­тал­ног ра­ја, од тех­но­ти­ра­ни­је, од елек­трон­ске фре­не­зи­је, не­где да­ле­ко, са на­рам­ком књи­га, без те­ле­фо­на и лап­то­па, јер гу­бим кре­а­тив­не со­ко­ве и моћ кон­цен­тра­ци­је за оно што је бит­но. Не же­лим да из­гу­бим пе­сму ко­ју но­сим у се­би. Ако из­гу­бим ту пе­сму, из­гу­би­ћу се­бе, пише  Маја Херман Секулић у својој новој књизи

Ратко Божовић

------------------------------------

ПРИЧЕ ИЗ ФИЛХАРМОНИЈЕ

Краљ Мехта и његова обрва

Пендерецки нас је оборио с ногу речима: „На вашу жалост, ја сам још увек жив. Мораћете да одсвирате све онако како сам написао!“, Лајовиц је држао оригиналне Бетовенове партитуре у рукама и могао да види неке ознаке које нису ушле ни у једно штампано издање, Танг би волео да је наша реакција много бржа, искуства су музичара Тијане Милошевић и Александра Латковића са маестрима дириговања с којима су радили у Београду

Мирјана Сретеновић

-----------------------------------------

ИНТЕРВЈУ: ДИНКО ТУЦАКОВИЋ

Др Реј и ђаволи поново међу нама

Браца Слепчевић ми је рекао да се дружио с Рејом у Београду, Шијан – да је Реј ишао у Атеље 212 код Миће Поповића. У најбољим биографијама Реја постоји једна, две реченице о Београду. Он је то потиснуо у заборав. Био је бисексуалац, наркофил и алкохоличар. Денис Хопер, који је играо у Рејевом „Бунтовнику без разлога”, причао ми је да је почетком седамдесетих година прошлог века одвео Реја на свој ранч, да би га излечио – каже наш саговорник

Иван Аранђеловић

Коментари4
d9e93
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Alt Schwabing
pola Srbin, 3 partije
Neu Perlach
@Novosađanin NS | 17/02/2012 16:13 Tako kao Vi moze da razmislja obrazovan covek. Doziveo sam ko zna koliko puta u zivotu da svi zadrti nacionalisti odbacuju i samu pomisao, mogucnost da nisu cistokrvni (sledi naziv bilo koje nacije). SVI SU ONI CISTOKRVNI, barem se takvim smatraju i spremni su raspravljati toljagama...
Novosađanin NS
Uopšte ne vidim razlog da se neko potrese čak i ako nepobitno sazna da je među njegovim precima bilo Turaka ili američkih Indijanaca ili Mongola. Ljudi obično imaju predstavu o svojim precima najviše tri ili četiri generacije unazad i na njihovo duhovno formiranje veći uticaj ima okruženje nego genetika. Matematički je dokazano da za bilo koja dva čoveka na svetu, jednog iz Bolivije, a drugog iz Poljske na primer, veća je verovatnoća da su unazad 800 godina imali zajedničkog pretka nego da nisu.
Neu Perlach
Постоји ли српски национални ген? Moguce je da postoji neki sklop hromozoma karakteristican za Srbe. I za Italijane - njihova muzikalnost nije nikako slucajna! I Turci imaju sigurno neke njihove gene...Upravo zbog toga je bolje ne cackati mecku jer bi mnogi zakukali od jada kada bi im se detaljno pretrazili geni...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља