среда, 23.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:58

Појам заслужног уметника је проблематичан

Аутор: Гордана Поповићнедеља, 19.02.2012. у 22:00
Гзавије Норт (Фото: Д. Ћирков)

На сваких десет година неки часопис проглашава смрт француске културе, а у будућности ће се то можда дешавати и на сваких пет година, каже Гзавије Норт, који је ових дана био гост Француског института у Београду. Чак се и сами Французи понекад питају имају ли још нешто да кажу, признаје он, тврдећи ипак да данас, упркос американизацији која карактерише културни пејзаж и геополитичким потресима, постоји јака француска културна порука.

Гзавије Норт је од 2004. године генерални делегат за француски и друге језике у овој земљи при Министарству културе и комуникација. Пре тога, од 2002. до 2004. био је директор за културну сарадњу и француски језик при Министарству спољних послова. Мада је магистрирао књижевност, целу досадашњу каријеру провео у културној дипломатији.

Шта је данас суштина француске културне поруке?

Данас,у овој мешавини култура и општој размени комуникација,што је карактеристика глобализације, у тој какофонији америчких звезда, азијских филмова и шведског намештаја, много је теже него раније чути специфичну француску поруку. Глобализација производи униформност, али једна од последица те униформности јесте и увиђање да је разноликост велика врлина и вредност. Мислим да је управо та разноликост у срцу француске културне поруке. Француска је зато подржала потребу да се очувају културни идентитети.

Да ли то значи да се француска култура бори против униформног мишљења, једноумља?

Не можемо тако да кажемо, али може да се каже да схватање културе у Француској подразумева постављање питања, преиспитивања, сумње у већ готова мишљења. То, уосталом, и јесте карактеристика европске културе уопште и у том смислу култура нам даје имунитет против једноумља.

Како Француска чува своју културу данас када се, како и сами кажете, културе све више мешају?

Први начин је успостављање апаратуре у сфери економије која ће избећи опште комерцијалне принципе који владају у свету. Друго, држава је подржала све механизме подршке култури који су код нас врло јаки. На пример, 40 одсто филмова који се приказују морају бити француски, 40 одсто песама које се емитују на радију морају бити француске. Ми дајемо много новца да бисмо подржали културу. Само Министарство културе троши готово један одсто државног буџета на своје потребе.

Кажете„много новца“.Колико конкретно годишње Француска уложи у културу?

Не могу да вам дам прецизан одговор зато што ту није само реч о буџету Министарства културе. Ту је и буџет Министарства спољних послова, које је задужено за промоцију француске културе у иностранству. Ту су затим буџети региона, градова, општина, јер сви улажу у културу. Има јако пуно извора.

А француски језик? Колико га Француска промовише у свету?

Он више не припада искључиво Француској. Одређени број земаља га је присвојио и он је постаосаставни део њиховог идентитета. Због тога су се оне, укључујући и оне у којима францускиније званичан језик попут Румуније, окупиле око Међународне организације франкофоније. Француска, међутим, наставља сапромовисањем француског језика ван својих граница, јер кад бранимо свој језик, ми га бранимо у име мултијезичности. Сматрамо да је разноликост језика шанса. Не мисле сви као ми. Неки сматрају да је разноликост језика препрека за комуникацију. Ми сматрамо да је одржати разноврсност језика много важније него застати на тешкоћи у комуницирању, која може да се превазиђе превођењем које је у срцу језичке политике коју желимо да спроводимо у Европи. И то је нешто што јеспецифично француски став – да језици нису само средства комуникације, да култура није искључиво роба.

Чини се да је француски угрожен и у самој Француској, гдеима пуно организација за његову одбрану. Каква је ваша сарадња с њима?

Ја сам задужен да дефинишем и реализујем језичку политику државе.Имам стални дијалог са француском академијом. Такође сам у контакту са организацијама које ви помињете, али морам да признам да се оне некад тиме баве на помало ускогрудан начин. Рецимо, оне бране француски језик од енглеског, а језичка политика Француске јесте да нема ништа против енглеског језика. Министарство просвете, чак, чини велики напор да енглески буде још више проширен у школском систему. Борба за француски језик није борба против енглеског. И, уосталом, то би било и смешно, јер је диспропорција између оних који говоре француски и оних који говоре енглески огромна, један према 20 у корист енглеског. Енглески којим се комуницира на међународном нивоу има велике предности, али треба избећи то да онпрегази остале језике.

Али, ипак, енглески постаје претња и самом француском, прихватају се многе енглеске речи и настаје такозвани франгле?

Тачно је да постоје многобројне позајмице из енглеског. У последњих 25 година више је енглеских речи ушло у француски него у последњих 100 година. Међутим, није то забрињавајуће, јер онако како су ушле у француски те речи сутра могу бити избачене. У 16. веку на хиљаде речи из италијанског језика је ушло у француски па су после биле избачене. Забрињавајуће је што се те речи ни фонетски, ни морфолошки, ни правописно не асимилирају.

У Србији је била велика полемика поводом националних пензија заслужним уметницима. У Француској не постоје националне пензије, али постоје сигурно неки други видови повластица уметницима?

Можда ћу вам рећи нешто што вам се неће допасти, али појам заслужног уметника мало је проблематичан. Јер ко је тај који одлучује да ли је неки уметник заслужан или није? Ако је то држава, то онда значи да држава фаворизује званичну културу. У Француској сматрамода треба бити јако обазрив, јер ако се неки уметници подржавају више од других и сматрају се више заслужним, то значи да подржавамо званичну уметност. Зато Француска нуди могућност да неки уметници буду мање опорезовани, да им се дају могућности за излагање, да добију одређен статус у позоришту... Ми смо, дакле, пре зато да се пронађу системи који ће омогућити да се фаворизује креативност, мада то није лако, јер тешко је проникнути у тајну стварања!


Коментари7
ff0ff
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Београђанка из Провинције
За мене је ОВО постављање ПИТАЊА О ЗАСЛУЖНИМ уметницима господину Французу САМО доказ ДА ми немамо појма ШТА је УМЕТНИК па смо онда и ДОБИЛИ одговарајући одговор , на нашу срамоту! ШТА је ОЧЕКИВАНО? ДА господин Француз изрекне ПРЕСУДУ бившем министру Воји Брајовићу што је СХВАТИО суштину беде уметника у СТАРОСТИ или ДА нам саопшти ДА МИ НЕМАМО УМЕТНИЧКЕ СТВАРАОЦЕ јер смо дивљаци са Балкана или ДА пошто НЕЋЕМО ДА признамо " Репубљик Косову" да онда нисмо културна нација? НИШТА од СВЕГА ТОГА САМО ПРАЗНЕ речи чуђења увијене у француску елегантност изражавања а ко ХОЋЕ може да прочита између редова да су свуда , па и у Србији, ТАКВЕ "културне дискусије " апсолутно бесмислене и показују духовно сиромаштво једног ( културно ) незрелог друштва. Морамо ли свуда и на сваком месту САМИ овако НЕПРОМИШЉЕНО да се брукамо?
Vlada S.
Doticni gospodin prica kako je to uredjeno u Francuskoj, samo on nezna da se statut priznatih umetnika NE dobija od drzave, nego od Umetnickih udruzenja. Potom dali on zna, da ovde umetnici jedva prezivljavaju u prapocetnim-lopovskim, kapitalistickim sistemom. Da su penzije nasih umetnika jadne i ponizavajuce. Ne moge se porediti Francuska i Srbija... U Francuskoj su veliki redovi ispred svakog muzeja, a nas Narodni Muzej NE radi 10 godina, isto tako i ostale vitalne kulturne ustanove... JADNO
zar je moguce
da osnovne stvari mora da nam objasnjava francuz!?
Milena Pešić
Da li su ovo pročitali oni iz Vlade koji su doneli Uredbu o nacionalnim penzijama?Da li su uopšte razmislili šta rade (kao i u toliko drugih slučajeva)? Ja mislim da nisu. Na ovaj slučaj može se primeniti ono: bacati bisere pred svinje. Jer, ipak je potrebno shvatiti šta je to kultura, umetnost, nacionalni interes, i td, i td.
Ro Ro
Ево како се делује у корист очувања и унапређења матерњег језика!!! Нажалост, код нас је у употреби фенси, тагуј, гуглуј...... Затирањем СВОГ језика се не постиже космополитизам, него нестајање. И млади, и Држава, и родитељи, и школство треба да негују и чувају свој идентитет који се најјасније види у језику.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља