субота, 20.01.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:57

Право грађанства за рокенрол

Аутор: С. Чикарићсреда, 22.02.2012. у 22:00

Доктор историје и велики заљубљеник у рокенрол Александар Раковић пет година је писао докторску дисертацију посвећену овом музичком правцу. Дисертацију је затим допунио, и крајем прошле године објавио књигу „Рокенрол у Југославији 1956–1968”.

Уз обимну архивску грађу и разговоре са музичким критичарима и рокерима са простора бивше Југославије, контактирао је и с некадашњим функционерима Савеза омладине Југославије и Савеза комуниста Србије.

– Они су посебно важни јер се преко Савеза омладине Југославије и омладинских стручњака преламао однос партија према рокенролу. Партија је пустила да омладинске структуре одлуче које место треба да заузме рокенрол у Југославији. И, до 1966. рокенрол је себи обезбедио „право грађанства”. Толерисан је у сваком погледу – прича Раковић.


Александар Раковић (Фото З. Кршљанин)

Интеграција те врсте музике у југословенско социјалистичко друштво трајала је од 1966. до 1968. када је рокенрол прихваћен као званична музика Југословена.

Наравно, као и у свим историјским тренуцима, и за овај постоје кључни моменти. Први је Београдска гитаријада 1966, када је потпуно схваћен феномен рокенрола у нашој земљи а партијске и омладинске структуре добиле задатак да га проучавају са стручне стране.

– Истраживали су по београдским гимназијама интересовање младих за рокенрол и схватили да му је наклоњена апсолутна већина – истиче наш саговорник.

А онда се „догодио рокенрол” у београдском Дому омладине, наиме, „Елипсе” су наступиле пред Титом! И, рокенрол је озваничен као музика Југословена.

– Као што је тада озваничен бит рокенрол, тако је 1969. одломком из мјузикла „Коса”, који је такође изведен пред Титом, озваничена и хипи поп култура у Југославији, поп култура коју су омладински функционери брижљиво проучавали, па чак слали у Америку младе стручњаке јер су хипици били левичари и у великој мери следбеници неомарксистичке мисли. У партијској омладини спознато је да хипи покрет има револуционарни потенцијал. И, хипи покрету су… отворена врата – објашњава Раковић напомињући да је од тада у омладинским и партијским структурама уважена чињеница да се са младима може остварити комуникација управо преко рокенрол звука.

– Наравно, уз поруке које су носиле бригадирске, револуционарне и партизанске песме. У врху партије је сматрано да се на тај начин код младих освежава сећање на револуционарну прошлост – каже наш саговорник наглашавајући да су партијски аналитичари закључили да рокенрол треба искористити чак и када су испитивани омладинци у школама одговарали да је рокенрол пролазна појава.

У књизи, Раковић закључује да је југословенски пример развоја рокенрола особен у свету јер, како каже, у времену када се рокенрол преко хипи контракултуре ухватио у коштац са америчким и британским естаблишментом и када су истовремено у Источној Европи социјалистички режими почели да гуше тамошње рокенрол сцене, у Југославији је власт дозволила да се рокенрол неограничено развија. Са свим својим потправцима.

– Наравно, уз повремена кокетирања са идеолошким порукама које су у то време сматране слободарским – додаје Раковић

----------------------------------------------

 „Битлси” позивани, али нису дошли

Британске мегазвезде, ливерпулска четворка „Битлси” нису тада дошли у Југославију иако су позивани. Било је понуда да италијанску турнеју наставе у Југославији, али преговори нису успели јер су тражили превише пара.

Пред југословенском публиком свирали су тада: „Рок ин викерс”, „Срчерси”, „Холиси”, „Шедоузи”…

----------------------------------------------

Плеше рокенрол цела Југославија

Рокенрол у Југославије од 1957. до 1969. прошао је кроз неколико фаза, од плесне маније до званичне музике младих. Крајем педесетих и почетком шездесетих рокенрол и твист сматрани су, углавном, плесном манијом. Миле Лојпур и две хиљаде људи истовремено је плесало рокенрол на Звездином терену. Од Лојпура и те две хиљаде плесача дошло се до 15.000 људи на Гитаријади у Београду средином шездесетих.


Коментари1
db20e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ona simic
Kako je tada odgajana omladina.Imali su zabavu kao i svuda u svetu ali za cudo nije bilo droge, huligana, a ako je i bilo, bilo je zanemarljivo. U to vreme nasa omladina je bila posvecena ucenju , radu, porodici i drustvu, svojoj drzavi.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља