уторак, 19.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:50

Отапање покреће и клизишта

Аутор: Н. Белићсреда, 22.02.2012. у 23:59
Угрожане куће у Остружници (Фото З. Анастасијевић)

Обилне падавине и велике количине снега и леда, увећавају шансу да се на почетку пролећа активирају и клизишта. Као и претходних година, потенцијално је најугроженија локација Дубоко код места Умка, али и још неколико пунктова на десној обали Дунава: падине у Ритопеку, Винчи, Вишњици, на Карабурми, као и нешто јужније, према Звездари и Малом Мокром Лугу.

На мање активном клизном терену су и делови у језгру престонице попут краја око Улице Гаврила Принципа,бедема на југозападном делу Београдске тврђаве, као и потез јужно од Аутокоманде, према Бањици.

– У 99,9 одсто случајева прораде клизишта за која већ знамо. Мало је вероватно да ће се активирати неко ново подручје за које не постоје подаци да је некада било у покрету. Пролеће је доба када тло почиње да се помера, поготово када је дебљина снежног покривача као ове зиме – објашњава др Петар Локин, професор Рударско-геолошког факултета у пензији.

Он каже да је отежавајућа околност то што је прошло лето било прилично сушно. Зато су се створиле пукотине у тлу у које би сада могла да продре вода и активира клизишта, нарочито ако дође до наглог отапања снежног и леденог покривача.

Осим класичних клизишта, на територији града постоје и одрони. Најчешће се срећу на крајевима земунских лесних падина – Калварије, Гардоша, Ћуковца и других. Велика количина воде овде не би представљала већу опасност да је земљиште третирано по прописима. Њиховом обрушавању у већој мери него у случају клизишта може да допринесе људски фактор, а не природа.

– Ови терени нестабилни су пре свега, због оптерећења и објеката који се налазе на њиховим врховима. Човек је одговоран и због неисправних водоводних и канализационих цеви, што доводи до претераног натапања леса. Временом, у овом делу Земуна запушени су вентилациони отвори лагума, па земља не може да се исушује, може да доведе до круњења падина – каже Локин.

Било да се ради о клизиштима или о одронима, многи страхују да би могла да се понови ситуација каква је била 2009. и почетком 2010. године. Тада су житељи Дубоког, Вишњице, Гардоша, Калварије и других немирних брда данима гледали у небо надајући се да ће снег и киша престати да падају пре него што се њихови домови сурвају у подножја.  

----------------------------------------------

За сада без новца за умиривање Дубоког

За санацију локације Дубоко код Умке, које се сматра највећим клизиштем на Балкану, постоји неколико планова, али проблем су скромна финансијска средства. Како сматрају стручњаци, најефикасније би било да се десна обала Саве наспе каменом. Речна струја која поткопава терен би у том случају била преусмерена у правцу леве, сурчинске стране.

– Ниједна општина, па чак ни град, не би могла самостално да санира ово клизиште, које се простире не само на територији Чукарице, већ је део и у Обреновцу. То би могло да се уради само у склопу неког већег пројекта – истакао је у изјави Танјугу Милан Тлачинац, председник општине Чукарица.

Он је додао да је насеље на клизишту настало шездесетих година прошлог века, када су људи углавном зидали викендице које су потом легализоване. Касније је ту саграђено читаво нелегално насеље што је дестабилизовало терен.

Овај потез помињан је и као деоница будућег Коридора 11, Београд – Јужни Јадран, али није мали број стручњака који сматрају да би пут требало да прође много стабилнијом левом обалом реке, иако је то дужа релација.

– Изградња аутопута само кроз Умку и Дубоко коштала би око 50 милиона евра, од чега би половина новца била неопходна да се санира клизиште – каже Петар Локин.

----------------------------------------------

Фактографија

1.155 клизишта регистровано је на подручју престонице, обухваћеном Генералним урбанистичким планом

602 клизишта су активна, а од тог броја 248 сматра се високоризичним

90 одсто клизишта на ужем подручју Београда покренуто је и услед грађевинских радова или дотрајалих канализационих и водоводних цеви


Коментари2
14041
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

InŽenjer geologije
Poštovana Bojana, sanacija jednog klizišta poput Umke je užasno skupa, i uopšte sanacije iole većih i dubljih klizišta nisu baš jeftina i nije uvek racionalno sanorati ih. Lakše je da se donese zakonska regulativa koja će se poštovati i koja će zabraniti da se zidaju kuće na klizištima ili na potencijalno nestabilnim terenima. Ali u ovoj zemlji niko ne pita struku, već partiju. 90% aktiviranja klizišta u Beogradu su posledica neadekvatne gradnje, ispuštanje otpadnih voda u tlo, divlja gradnja itd. a samo 10% su posledica prirodnog delovanjna
Bojana Erić
Da li će se uraditi bilo šta da se klizišta saniraju? Svi o tim klizištima pričaju, a niko ništa ne rešava niti preduzima. Ja sam završila Šumarski fakultet, i znam koliko bi to trbalo da se radi na takvoj sanaciji, ne može za dva dana ništa.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља