петак, 22.09.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:05

Хоће ли се ширити „исландски вирус”

Аутор: Јован Б. Душанићчетвртак, 23.02.2012. у 22:00

Исланд je 2008. године био ударна вест у свим светским новостима јер је његов банкарски систем доживео колапс. О томе шта се после тога десило мало се пише, јер то може бити опасан вирус са могућношћу да масовно „инфицира” мале, слабе и сиромашне, од чега их велики, моћни и богати настоје да „заштите”.

Исланд је најбољи пример до чега може да доведе само пет година примене чисте неолибералне економске политике. Деведесетих година прошлог и првих година овог века Исланд је био богата и стабилна земља, са високим стопама раста (четири одсто годишње) и малом незапосленошћу (један одсто), а по индексу хуманог развоја УН делио је (с Норвешком) челну позицију у свету.

У складу с неолибералном доктрином, у 2003. години су приватизоване исландске банке и извршена је либерализација у овој области, што је омогућило несметану похлепу приватних банкара, што ће на крају довести до колапса банака. Исландске банке су масовно привлачиле депозите из иностранства преко својих филијала – интернет банака, нудећи релативно високе каматне стопе (око шест одсто). Само једна од исландских банака имала је у Великој Британији више од 300.000 клијената, са депозитима у износу од пет милијарди евра, а у Холандији 125.000 клијената и 1,7 милијарди евра.

Убрзо по избијању светске кризе (2008) исландске банке су доживеле колапс па је тржишна капитализација исландске берзе (на којој су акције банака чиниле 60 одсто активе) пала за више од 90 одсто, а вредност исландске круне изгубила је 85 одсто вредности. Социјалдемократска владајућа коалиција почела је преговоре о задуживању у иностранству од више милијарди (евра), како би спасила исландске приватне банке. Економска ситуација у земљи се убрзано погоршавала и људи су масовно излазили на демонстрације протестујући против халапљивих банкара али и против неодговорних политичара који их спасавају.

Незадовољство је кулминирало у тренутку када је (јануара 2010) парламент усвојио закон о намиривању обавеза пропалих исландских банака према клијентима из Велике Британије и Холандије, што је у суштини значило да би сваки Исланђанин морао да плати 18.000 евра због похлепе и неодговорности приватних исландских банака.

Под јаким притиском грађана председник државе је искористио своје уставно право и није потписао закон, те је препустио грађанима да се на референдуму изјасне да ли хоће на себе да преузму обавезе приватних банака. У марту 2010. огромна већина грађана (више од 90 одсто) изјаснила се против закона.

Исланд је тако урадио оно што је у потпуној супротности са владајућим неолибералним догмама. Када су друге државе спасавале приватне банке пребацујући на грађане терет огромних губитака насталих због њихове похлепе и неодговорности, Исланд је извршио национализацију и из здравог дела својих актива формирао нове банке, а остатак актива оставио у „старим” банкама и пустио их да банкротирају. Када су друге земље, због кризе, скраћивале јавне издатке за социјалну сферу Исланд је раширио мрежу социјалне заштите.

Поред тога, Исланд је покренуо судске поступке (а за одбеглима расписао међународне потернице) не само против кључних личности из приватног сектора одговорних за крах банака него и против политичара (укључујући и бившег премијера) који су дозволили неодговорно понашање банкара. И можда најважнија лекција коју пружа пример Исланда јесте да је могуће и малим државама да одбаце неолиберални диктат уз помоћ којег се обезбеђује да локални политичари служе интересима светске олигархије и крупног капитала.

Захваљујући томе, за разлику од других европских држава захваћених дужничком кризом које имају привредну стагнацију или пад и двоцифрену стопу незапослености, Исланд бележи економски раст и пет одсто незапослености, а у овој години се очекује суфицит државног буџета, за разлику од других држава које предузимају радикалне мере штедње (отпуштајући запослене и смањујући плате и пензије).

Редовни професор универзитета


Коментари8
66046
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

meda meda
Jos kad bi i mi, kao Islandjaninci, sudski obradili Dinkica, mozda bi, u dogledno vreme, bankarstvo Srbije pocelo da napreduje.
Милан Пурић
Добро да је и "Политика" почела да објављује текстове који демистификују досадашњи начин функционисања светске униполарне глобализације.Још више ми се свиђа рецепт исландски рецепт који наводи Душанић : "Поред тога, Исланд је покренуо судске поступке (а за одбеглима расписао међународне потернице) не само против кључних личности из приватног сектора одговорних за крах банака него и против политичара (укључујући и бившег премијера) који су дозволили неодговорно понашање банкара. И можда најважнија лекција коју пружа пример Исланда јесте да је могуће и малим државама да одбаце неолиберални диктат уз помоћ којег се обезбеђује да локални политичари служе интересима светске олигархије и крупног капитала".
malo morgen
Meni se cini da je Island dobro prosao jer je mala zemlja i imao je simpatije zapadnih, narocito bogatih nordijskih, zemalja i njihovu volju da zazmure kad su u pitanju obaveze islandske drzave prema poveriocima njihovih banaka. Island je jedna drzava od njihovih sa istom kulturom i diciplinom. Oni su iskoristili MMF kredit pametno, a ne onako kako to rade neke druge zemlje. Ne verujem da je njihovo iskustvo ponovljivo, pogotovu ne na jugu Evrope. Pogledajte samo sta se sa Grckom desilo.
povremeni citalac
Nista neobicno, ako pricamo o Islandu. Nacija koja nije opsednuta svojom velicinom, i slavnom istorijom, narod, gradjani koji zive u realnom svetu, racionalne pameti, jednostavno su plebiscitom rekli - KUS. Ovaj recept bice primenljiv i u Srbiji, ali kroz najmanje 10 godina. Kada ove sve zahvati staracka demencija. Ili, ako "Politika" posle dobijanja Statusa, okrene list, pa ove uspale nabijene patriotizmom malo posalje na odmor. Do daljnjeg. Sansa je pruzena Srbiji. Sa kompanijom NCR. Ko nije procitao clanak od 24-tog februara, klik, pa procitati jos dva puta ako treba.
Dr.Bozic. Australia
Kada su Islandjani na referandumu odlucili da ne placaju "zelenaske " dugove EU zemljama bilo je planirano da te zemlje primene prema Islandu stroge finzanciske sankcije i obusteva tranzakkcije novca.Odmah po referandumu Islandjani su poslali svoje drzavne funkcionere u Moskvu.Tamo je bilo dogovoreno sa Rusima da ako dodje do EU sankcija odnosno financiske blokade da ce Island poslovati posredstvom Ruske valute rublje.Videci da njihove financiske sankcije nece uspeti EU zemlje su konacno prihvatile volju Islandskog naroda.Ovo moze biti poucna lekcija za Srbiju.kojoj preti stecaj.Vezivanje za Rusku valutu u slucaju stecaja Srbija bi otpisala sve svoje dugovet tako da 5 milijardi Evra koje pristize od Srba iz diaspore godisnje ne bi vise odlazilo na placanje kamate. vec bi ostalo u drzavnoj kasi sto bi se moglo uloziti u revitalizaciju poljuprivrede.U suprotnom Srbija moze zavrsiti kao Grcka - biti taoc EU bankara.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља