недеља, 17.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:51

Поклон из Руме за Богдановича

Аутор: Дубравка Лакићпетак, 24.02.2012. у 22:00
Питер Богданович

У Сава центру, одмах пошто је слетео, пред новинарима се јуче после подне појавио Питер Богданович у друштву своје сестре Ане. Новинарску салу испунили су и грађани Руме, који су драгом госту Питеру Богдановичу од срца поклонили фотографије града у коме је рођен његов отац. Богданович на  питања одговара уморан, али расположен. Открива како је прво њему било понуђено да снима „Кума” и да Холивуд слабо разазнаје било које стране филмове па и српски. „Тамо једино знају Кустурицу”, каже Питер Богданович.

Последњи пут у Београду Питер Богданович, славни амерички редитељ, глумац, сценариста, критичар, писац и изнад свега – пасионирани гледалац филмова, боравио је 1975. када је,заједно са мајком Хермом, у Музеју савремене уметности организовао комеморативну изложбу цртежа и слика свога оца Борислава Богдановића, интимисте и импресионисте, Београђанина пореклом из Руме. Обилазећи град очевим стопама, дошао је тада и у „Политику“, задржао се у дугом разговору са новинарима, причајући им о чувеном разговору са Хичкоком, чврстом пријатељству са Орсоном Велсом, фасцинацији Џоном Фордом…

Повратак уметниковог славног сина (рођен 1939. у Кингстону, САД, где су из Југославије избегли због јеврејског порекла мајке) у Београд, на Фест који му организује ретроспективу, леп је и драгоцен догађај и прилика да неки нови клинци погледају његове филмове: „Последња биоскопска представа” (1971),„Месец од папира” (1973), „Што те тата пушта саму?” (1972), „Биоскоп за грош” (1976), „Дејзи Милер” (1974), „Маска” (1985), „Дан када су се сви смејали” (1981) и „Заљубљени поротник“ (1988), због којих је и славан и цењен. Прилика и за разговор са аутором узбудљивог холивудског живота (чувене су његове афере са женама –Поли Плат са којом има две кћерке, Сибил Шепард, Дороти Стратен и њеном млађом сестром –и његова банкротства), кога су својевремено амерички критичари називали вундеркиндом.

Ваљаност филма у Америци увек се најрадије мери новцем зарађеним на биоскопским благајнама, а Питер Богданович на то, за „Политику“ каже: „Амерички филм се прави за велику публику, за најшире масе гледалаца. У Америци се снимају филмови а да се при томе не филозофира. За разнородну америчкупублику мора да се снима разумљив и комуникативан филм. Ако га америчка публика прихвати и гледа, онда ће га лако гледати и остатак света. Ту се амерички филм разликује од европског. Европски филм често бежи у уметничку или у псеудоуметничку ексклузивност,што му ускраћује комуникативност. А када нема комуникације, нема ни публике. Амерички филм није интелектуално-медитативни, већ више инстинктиван и емотиван и зато тако лако осваја најширу публику.“

Када се потегне питање утицаја на филмско стваралаштво Богдановича, он ће хитро одговорити: „Орсон Велс,који је увек у мојим мислима,но ту су и Ернст Лубич и Бастер Китон, Буњуел, Џон Форд, Хичкок. Џон Касаветес је сјајан, сјајан је и Бергман,али га не волим, а ту је и Шаброл...“

Са ове временске дистанце, који филм Богданович сматра својим најуспешнијим? Одговор је јасан: „Што се критичара тиче,то је без сумње ’Последња биоскопска представа’, а када је зарада у питању ту је ’Што те тата пушта саму?’ без премца“. На нашуконстатацију да су Београђанке својевремено обожавале „Месец од папира“ и Рајана О’Нила, Богданович уз осмех каже да у то време и није био заинтересован да сними овај филм. Каже: „Пристао сам уз услов да се сценарио доста поправи, што смо онда и урадили.“

 Признаје да се његовим највећим филмским неуспехом сматра филм „Дан када су се сви смејали“, иако је он од великог значаја за његов приватан живот и трагедију коју је доживео. На дан завршетка снимања он је плакао. Дороти Стратен, „Плејбојеву зечицу“, Богдановичеву глумицу, велику љубав и музу, убио је љубоморни муж. Богданович је о вољеној Дороти написао књигу „Убиство једнорога“ (једна од 12 коју има у својој списатељској збирци), а овај догађај оставио је на редитељу велики ожиљак и имао последица по његову каријеру.

 Сада када га млађа генерација памти по улози психијатра у хит-серији „Сопранови“ и као уредника програма филмских класика на њујоршкој кабловској телевизији, шта може рећи о данашњем Холивуду?

„Не волим филмове великог буџета, недостатак финансијских лимита иде на штету уметности. Филмови су данас све инфантилнији, потписују их анонимуси који раде за велике компаније, а редитељска самосвојност у ономе што се зове ’савремени филм’, сасвим је изгубљена”, каже у разговору за наш лист Богданович.


Коментари1
ef371
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Владо Доб
Како је од Богдановића постао Богданович.Јел то Американци немају слово Ћ?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља