недеља, 09.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:03

Мехмед Други поново освојио Константинопољ

недеља, 26.02.2012. у 22:00
Истамбул: џамије доминирају панорамом града на Босфору Фото Бета

Турци су, после 559 година, поново освојили Константинопољ, овог пута не огњем и мачем него филмским спектаклом, који је одмах изазвао опречна реаговања.

У 850 биоскопа широм земље, стигао је дуго очекивани филм „Фетих 1453” (у преводу „Освајање”), у коме се на спектакуларан, холивудски начин приказује како је султан Мехмед Други својевремено освојио Константинопољ. За Турке, судећи по првим реаговањима, то је епопеја о славној прошлости, а за хришћане је 29. мај 1453. године датум који је означио почетак вековног страдања, отварање рана, које, негде у дну душе, и дан-данас тињају и крваре.

Познати режисер Фарук Аксој снимао је филм више од две године. Коштао је баснословних 13 милиона евра, што је рекорд у турској филмској продукцији. На старту је забележио рекорд: за само четири дана гледало га је милион грађана.

Филм почиње речима које је наводно изговорио пророк Мухамед. „Једног дана Константинопољ ће бити освојен. То ће учинити велики војсковођа, то ће бити једна моћна војска.” Тај аманет, уколико је уопште и постојао, испунио је султан Мехмед Други, који је после погрома Константинопоља добио надимак Освајач, који га и данас прати.

Локални медији већ преносе прва реаговања. Међу муслиманима приказивање филма је дочекано бираним речима: „Тај датум је означио почетак новог доба у историји света”, или „’Фатих 1453‘ је прича о величанственој победи која је имала велике импликације по муслимански свет”, или „Имамо величанствену прошлост, још једном сам се осетио поносним на своје претке”, истичу гледаоци филма.

У Турској су ретки они који не деле хвалоспеве, али ипак постоје.

„Филм нема уметничку вредност. Он је урађен тако да би само гледаоце учинио срећним”, каже Фазил Сај, у свету познати пијаниста, који се огласио како би демантовао да је за филм компоновао музику, како то пише на шпици. Он је упозорио да ће „Фетих 1453” изазвати „проблеме међу гледаоцима који имају различиту историјску и културну прошлост”, преноси тиражни лист „Милијет”.

Аутори као да су то имали на уму па на крају филма султан Мехмед Освајач тобоже обећава Грцима да ће „Турци бити толерантни према хришћанским верницима”. Они као да су заборавили на историјске чињенице: султан је после покоља, чим је на ату славодобитно ујахао у Константинопољ, како би показао своју моћ, Аја Софију претворио у џамију, да би баш у тој светињи клањао Алаху.

Историја се горко поиграла са малобројним хришћанима, који су после погрома опстали у Истанбулу. Готово истог дана када је „Фетих 1453” почео да се приказује, васељенски патријарх Вартоломеј Први је у турском парламенту затражио да се коначно исправе многобројне неправде према припадницима верских мањина, како се више не би осећали као грађани другог реда.

Филмски спектакл одмах је, како се могло и очекивати, изазвао оштре критике у хришћанском свету.

„Ово је освајачка пропаганда Турске, провокација... Отомански освајачи се представљају као господари света. У филму се не приказују масовна погубљења Грка и пљачкање њихове имовине које су тада извршили Турци”, написао је атински недељник „Прото тема”.

Хришћани који живе у Немачкој такође су са звиждуцима дочекали ново освајање Константинопоља и позвали на бојкот филма.

„Турци треба да се стиде због онога шта су све учинили хришћанима, уместо што сада славе и величају освајање Константинопоља”, истичу у удружењу хришћана у Келну и кажу да ће испред биоскопа делити брошуре са објашњењем зашто не треба да гледају тај филм.

Војислав Лалић


Коментари56
ec85d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Crna Mamba
Sljedeci film je Nikopolje to je isto velika pobjeda Turaka i Srba zajedno nad krstašima tada su učvrstili svoju vlast na balkanu a ovi se nisu oporavili 500 godina iza bitke..!!
viktor balaban
Najsuroviji vladar Balkana Za vreme svoje vladavine, Drakula je učinio mnoge zločine i zverstva, tako dobijajući reputaciju surovog i jezivog vladara. Godine 1462. Drakula odlučuje da je vreme da napadne Turke koji pokušavaju da osvoje ceo Balkan. Napadi kreću niz Dunav, a vojna sila turskog cara Mehmeda Drugog je ogromna. Drakula se povlači u grad Trgovište, spaljujući sva sela za sobom i trujući sve bunare, da turska vojska ne bi imala mesta i vremena za odmor. Zatim čini jezive stvari: 20.000 turskih zarobljenika nabija na kolac, postavljajući ih uz put kojim Turci nadiru. Ovaj užas, u istoriji poznat kao Šuma nabijenih, uteruje strah u kosti i srca turskih napadača, i car Mehmed Drugi priznaje poraz i povlači se.
viktor balaban
Bonn Berlin.....samo povjesne cinjenice molim.
viktor balaban
Vladislav III Zmajević (rum. Vladislaus III Drakulya), Knez i Vojvoda Vlaški, poznat i kao Vlad Cepeš (rum. Vlad Ţepeş - Vlad Nabijač) ili Vlad Drakula, je bio vlaški vojvoda, koji je vladao Vlaškom u tri navrata: 1448, 1456 — 1462. i 1476. godine. Poznat je po tome što je tokom svoje vladavine navodno sprovodio surovo kažnjavanje, naročito nabijanjem na kolac, pre svega osmanlijskih zarobljenika i njihovih pomagača. Takođe je poznat i kao inspiracija za ime vampira u romanu Drakula Brema Stokera.
iron man
Aaa, sad kad Nemačka i Francuska vode kampanju protiv Turske, u nameri da je trajno onemoguće u EU integracijama, treba da ih horski podržimo, jel? Sad su veliki hrišćani, pa ih boli pravoslavno stradanje ? Kakvi licemeri! I pre 500 godina su bili isti takvi licemeri, kao i danas. Kad doskora ratovaše hrišćani i muslimani na Balkanu, koga ono Nemci podržaše? Sad ćemo da paranoišemo na istorijske spektakle? A ovaj MOlder, samo nek se seti da je Vuk Drašković pre 20 godina slao u Tursku, isto kao i on, a danas je u Preokretu. Slab je čovek, svaki vetar ga ljulja, treba paziti šta se priča danas, da ne bude blam sutra.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља