среда, 12.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:28

Народна библиотека Србије обележава 180 година постојања

понедељак, 27.02.2012. у 10:00
Откривање споменика кнезу Михаилу 1882. године

Народна библиотека Србије (НБС), једна од најстаријих културних установа у Србији, прославља изузетан јубилеј – 180 година постојања. Уништавана и разарана у ратовима, угрожавана сиромаштвом у миру, НБС је увек, као и данас, била симбол не само српске културе, већ и државности. Током скоро двовековне историје, њена модернизација по правилу се поклапала са периодима успона и напретка Србије. Почев од 1832. када је основана и када је наговестила улазак Србије у друштво модерних европских демократија, преко 1972. када је завршена нова зграда на ободу Карађорђевог парка, па све до данас – када своје читаоце дочекује у новом руху, подмлађена и темељно модернизована.

Историчар Дејан Ристић, вршилац дужности управника Народне библиотеке Србије, за „Политику” објашњава да ће Народна библиотека Србије 28. фебруара обележити 180 година свог постојања, што је највећи и најзначајнији јубилеј који ће ове године бити обележен у Србији.

– НБС је једна од најстаријих и најугледнијих институција културе у нашој земљи и једна од најугледнијих у овом делу Европе. Читаву ову годину, као матична библиотека и центар библиотечко-информационог система Србије, НБС посвећује изузетном јубилеју који ће обележити низом пројеката, програма и манифестација – открива Ристић.

– Један од основних задатака НБС јесте прикупљање и чување штампане грађе са територије читаве Србије, као и дела објављених у иностранству, која припадају или се баве нашом културом. Успешном синтезом писане и дигиталне културе, НБС поставила је темеље будућег успешног рада, са истим циљем као приликом оснивања, да чува и развија знање, културу и науку као предуслове укупног друштвеног развоја – каже Ристић.

Народна  библиотека Србије основана је 28. фебруара 1832. године вољом кнеза Милоша Обреновића и залагањем уског круга његових сарадника и учених људи, као прва установа културе у још увек не сасвим ослобођеној Србији. Основана је у време када су са радом започеле прва књижара Глигорија Возаревића и прва државна штампарија, у данашњој улици Краља Петра, у близини Саборне цркве. Први период њеног развоја од 1832. до 1853. обележен је непрестаном борбом за обезбеђење минималних услова за смештај и рад. Од 1853. године Народна библиотека доживљава дане брзог и перманентног успона.

– У Првом светском рату, који је дочекала у Капетан-Мишином здању, Библиотека је тешко страдала. Бомбардовањем је уништен део њеног књижног фонда, инвентари и каталози, а ради спасавања, преостали фонд је пресељен на више места у Београду, као и у Ниш и Косовску Митровицу, где су пали у руке бугарских окупатора који су их пренели у Софију. После рата овај део је углавном враћен у Београд, али је нестало 56 старих рукописа, међу којима и неки из 13. века, на пергаменту – каже Ристић.

У првом налету немачких бомбардера, 6. априла 1941. године, погођена је запаљивим бомбама зграда Библиотеке која је том приликом изгорела до темеља. Уништен је књижни фонд од 500.000 свезака, збирка од 1.424 ћирилска рукописа и повеља од 12. до 17. века, картографска и графичка збирка од 1.500 бројева, збирке од 4.000 наслова часописа и 1.800 наслова новина, значајна и недовољно проучена збирка турских докумената о Србији, инкунабуле и старе штампане књиге и целокупна преписка значајних личности из културе и политичке историје Србије и Југославије. Нестали су сви инвентари и каталози.

Априла 1946. године Библиотека добија зграду бившег хотела „Српска круна“ на крају Кнез Михаилове улице, а Министарство просвете НРС доноси одлуку да се све реткости рејонских библиотека уступе НБС. Посебном одлуком додељене су јој Дворска библиотека, Библиотека Сената, део Библиотеке Народне скупштине и Библиотека Друштва Светог Саве. Откупљене су многе приватне библиотеке. Од посебног су значаја били поклони разних установа, организација и приватних лица, међу којима и значајни легати Тихомира Ђорђевића и Милана Ракића.

Камен темељац за нову зграду Библиотеке, коју је пројектовао проф. арх. Иво Куртовић, постављен је на Дан ослобођења Београда, 20. октобра 1965. године, а свечано је отворена 6. априла 1973. године. Последња етапа модернизације обављена је у периоду између 2007. и 2011, када је средствима Владе Србије реконструисан кориснички део здања НБС. За четири године, за реконструкцију НБС обезбеђено је 430 милиона динара.

Бојан Билбија

-----------------------------------------------------------

Фонд од пет милиона примерака

Фонд НБС садржи око пет милиона примерака разног библиотечког материјала, са просечним годишњим приливом од око 20.000 наслова. Информациони ресурси садрже и милион и по јединица дигитализоване грађе, 35.000 научних иностраних електронских часописа, 20.000 електронских књига, док Електронски каталог Библиотеке садржи око 2,5 милиона записа. Укупне електронске ресурсе Библиотеке дневно користи око 20.000 виртуелних корисника, док читаонице дневно користи између 700 и 1.000 корисника.

-----------------------------------------------------------

Дејан Ристић

Нови в. д. управника НБС Дејан Ристић рођен је у Београду 1972. године. Овај историчар, архивиста и преводилац, бавио се заштитом војних меморијала, места страдања и културом сећања, као саветник у Влади Републике Србије. Аутор је више књига и стручних чланака, учесник на многобројним научним скуповима.


Коментари5
e989a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

jelena kos
Pošto je po principu Mein Kampe smenjen upravnik Narodne biblioteke Sreten Ugričić,ta ista ustanova kulture priredjuje slavlje.U velikoj i lepoj sali (sve je to napravio nesretni Ugričić) posedali najviši predstavnici vlade,politike,crkve i policije.Kamera zumira prvi red uglednika medju kojima se na centralnoj poziciji razbaškario,od svih ljudi,Basara..šTA ĆE ON TU.?Sledi odmah objašnjenje.Svetislavljeva knjiga Mein Kampe je najčitanija knjiga u prošloj godini,pa je autoru uručena plaketa.Da li će vlasti umeti da stave prst na čelo i da razmisle:uz pomoć ovog Mein Kampe ekskomunicirali smo Sretena,ali nas ovaj Mein Kampe kao bumerang udari po glavi.
Nikola Šović
Pozdravljam predhodne komentare.Za vreme tako važne proslave lepi hor na s je"uveseljaval" sa nekim pesmama na engleskom jeziku!Zar nije bilo drugih,naših patriotskih pesama za ovu priliku?Naš manir:našeg neprijatelja uvek javno ljubimo u ruku,ništa loše o njemu ...Tako se dogodilo i prilikom "puštanja u pogon"avalskog tornja:ugledni gosti ,Patrijarh Irinej ali ne pade nam napamet da se toranj svečano OSVETI,da se spomene ime rušioca...!Ko to omogućava da se naš neprijatelj preko nekih naših nama ruga?
ДУШАН ВУКОВИЋ
Нашу Народну библиотеку су намерно уништили НЕМЦИ 6.априла,1941.године!!! Сада можемо да славимо 70то годишњицу а не 180то годишњицу! Као и код државности Србије:шта славимо? Славимо ли неки датум оснивања државе Србије из периода Немање,Растка,Драгутина,МилутинаСтефана Дечанског,Душана,Уроша,Угљеше,Вукашина,Лазара,Ђурђа......? НЕ !!! Понашамо се као да смо јуче пали са Марса! Е ,па онда доследно томе, није 180 година него 70 година.
посматрач овдашњи
После разарања 1941, случајно није погођена 1999. године, али је њу од 2000, држао затвореном директор Угричић. Да ли неко зна колика је штета тиме напарављена грађанима Србије, зато што је нису могли користити? И да ли је извршена контрола, библиотечког фонда? Колико књига од велике важности недостаје?
Slobodan MIKAVICA
Za ovu priliku Tadic ne bi trebao da zaboravi da pozove Nemce i gospodju Merkel. I eto dans 2012 ta ista njemacka nam kroji kapu, istorija se ponavlja.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља