среда, 20.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:24

Придеви и заменице у транзицији

Аутор: Горан Боричићпонедељак, 27.02.2012. у 22:00

Некада би се, попут комедије Косте Трифковића, то звало љубавно писмо,а сада често кажу писмо љубави. Данас имамо Савет радника (а не Раднички савет), Преглед спорта (а не Спортски преглед), превози нас Саобраћајно града (а не Градско саобраћајно). Сад се каже и да навијамо за свој клуб, и да је то моја Црвена звезда...

Са придевима и заменицама као да се нешто дешава...

Наивно би било веровати како се овде ради једино о жељи да се буде прецизнији у изразу: када кажем мој клуб, ипак, ми нико неће тражити власнички лист. А опет, ако кажем Коло сестара Србије може ме неко питати ко су те српске сестре? Хрватска, Бугарска, Црна Гора?

По моме мишљењу два су узрока овој појави: један је негативно југословенско наслеђе, а други духовна лењост и помодарство.

Јер, ако имате довољно година сетићете се како је све што у себи садржи одредницу ,,српски” било непожељно у земљи у којој су Срби били најмногољуднија нација. У борби против ,,великосрпског хегемонизма” страдао је, ето, и један придев.

Да не политизујемо превише, но наш први западни сусјед нехотице је умножио варијације речи Србин, те смо уз Србинов и српски добили и србијански. Јасно је да се хтела истаћи разлика између Срба из Србије и оних ван ње.

Али, ако смо предузеће назвали Путеви Србије а властиту армију Војска Србије, а не Српска војска– и то је порука, зар не? Може Француска, може Немачка, Енглеска, Ирска,Хрватска, Бугарска – све може, само не Српска! Или јој обавезно додајте оно република!

Што се помодарства тиче, појава о којој говоримо налази се у истој равни са измишљањем мушког (женског) корелатива ради родне равноправности. Ако се са тим не слажете, судиће вам... суткиња, суђаја? За ваш психолошки профил задужена је, зна се... (мрско ми је и да поменем новокомпоновану реч која се данас потура).

Дакле, националне равноправности ради, не можете говорити о српској војсци, ако у њој има и несрба; на српским путевима желимо далеко више странаца и зато кажемо путеви Србије а не српски путеви; али, молим вас, има ли војника у војничком пасуљу? Ово је добар виц, мада је у суштини управо то начин на који политичари доживљавају језик.

Инсистирање на спољашњем, на облику, често је показатељ празне унутрашњости. Како рече покојни песник: шта се то променило откад више нисам Циганин, него сам Ром? Па, променило се: сада си Циган, Јевреј, чобан... Оно – ин више није у моди, пардон: више није in.

Професор, Београд


Коментари5
79e8b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

M R
Sve i nekako, ali nikako ne mogu da razumem nove reci: URUSITI, ODRADITI, SKOCKATI itd. Bio sam predprosle godine u Srbije prvi put posle 13 godina i na svakom koraku cujem bezbroj puta da se nesto "urusilo", da je to lako "odraditi", da ce to lepo da se "skocka"…I to ne samo na pijaci nego na radiju, TV, novinama?! Odakle to? Koji je to novi Vuk Karadzic nasao da rec "srusiti" treba zameniti sa "urusiti", da nesto treba "odraditi" umesto "uraditi", da ce nesto lepo da se "skocka" (za ovo zadnje sam dugo razmisljao sta stvarno znaci, ne verujuci da smisao reci "sredi", "uredi" i sl. odjednom nije dovoljno odredjen i precizan i da narod odjednom ima potrebu za nekom novom reci za stvari stare od pamtiveka). Zasto se u Sbiji sve sto je pametno tako tesko shvata i primenjuje a sve sto je budalasto tako lako prima?
Твртко .
Колико ја разумем српски језик - кад кажеш на пример "Војска Француске" ти кажеш да неко земљиште има војску, а не народ ... Ако неко каже да је то исправно онда би, по логици, било исправно и рећи "Језик Француске" - а не француски језик. Занимљиво је да само нашу војску зовемо "Војска Србије", док "Војску Француске" (или било коју другу војску) - зовемо - француска, мађарска, америчка, руска, кинеска .... војска. Дакле, са становишта језика - сигурно је да према неком грешимо - или према нама самима (што ми се чини), или према свима другима - французима, мађарима, американцима, русима, кинезима .....
Јовиша Видић од Рудина
Садржај новоговора можемо посматрати различито, али, творце новоговора треба назвати правим именом: шупљим, празним и са прозуклим идентитетом. Србија има ТАНЈУГ (телеграфска агенција нове Југославије) Југословенску кинотеку, Југословенско драмско позориште... Академија наука, одељење за језик, још увек се "презнојава" довршавајући томско издање Српскохрватског језика. Све ово наведено зачињава назив на железничким вагонима, ЈЖ. Неко се стиди или мрзи све што је српско, па због тога имамо: Телевизија Србије, Војска Србије, фабрике Србије и сл. У фабрикама раде: другарице металостругачице, глодачице или глодалице, заваривачице, бушачице, оџачарице, ковачице, пословодкиње и остале поводкиње, а све под будном пажњом и негом психолошкиња. Има ли где Нушића?
Katarina Krstic
Odlican tekst, bravo! [Postoji jos jedna sitnica koja olaksava prelazak na tu jezicku nakaradu, Uticaj engleskog jezika danas je veliki, a ne samo da je pomodan, vec daje opravdanje jugonostalgicarima. Kako god, svega ima samo ne srpskog, u pravu ste. ]
B P
Док се наши језикословци договоре и ускладе, ми, нишчи духом ћемо, у свом незнању, позицију придева користити за нијансирање значења: љубавно писмо ћемо упућивати вољеној особи, а писмо љубави онима које волимо (а нису нам партнери). Љубавно писмо ћу написати једној Биљани, а писмо љубави свим сународницима који, рецимо, живе на Косову. Потреба за нормирањем, често произилази из потребе да се ограничи, а не – утемељи. Мој жеља би била да текуће генерације језикословаца, не дирају ништа, него нек припреме терен за генијалније, који тек треба да се роде. Овакве игре језиком (без предигре и одјаве) више иритирају него што користе.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља