среда, 20.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:03

Бескућници у берлинској соби

Аутор: Гордана Поповићсреда, 29.02.2012. у 22:00
Милован Дестил Марковић (Фото Д. Ћирков)

Не волим да кажем да сам отишао из ове средине. Не живимо у време Вука Караџића када је требало пет дана да се стигне до Беча. Данас брже стигнем из Берлина до Београда него из Београда до Чачка, каже Милован Дестил Марковић који припада првој београдској генерацији уметника која је ухватила корак са актуелним светским трендовима и који од 1986. године живи и ради у Берлину.

Отиснуо се у Берлин зато што су му били потребни конкуренција и интернационални контекст. Овде је још осамдесетих година прошлог века остварио важне изложбе и добио значајне награде (Политикину, награду Октобарског салона) и постало му је тесно. Његов рад, каже, лакше нађе и своју цену и своју прођу у Берлину него овде где је скучен уметнички простор и где је тешко опстати као уметник, јер нема ни колекционарства, ни меценства.

На изложби „Берлинска соба” у Уметничком павиљону „Цвијета Зузорић” у Београду, која ће бити отворена до 11. марта и чијем отварању је присуствовао, представио је три рада из пројекта „Бескућници”: најновији урађен у Шангају у октобру 2011, један из Београда из 2003. и трећи из Берлина из 2006–2007. Сваки од ових радова има димензије два и по метра са 86 и урађен је на аутентичном језику.

Борис Буден је рекао да је Ваша уметност политичка уметност и позвао се управо на „Бескућнике”. Да ли се ви слажете с тим?

Да, мислим да јесте политичка, али не примарно. Политичка је у том смислу што покушавам да свој рад фокусирам на једну специфичну групу људи, једну мањину, коју су изродили или политички или економски разлози. И моја серија радова „Карминке”, портрета познатих жена урађених кармином на плишу, има доста политичког у себи, али опет кажем да то није примарно. Мени политика није циљ.

А шта вам је циљ?

Циљ је сликарство. Како урадити концепт, а да није фигуративан и апстрактан? Како представити једну особу, а да то већ није урађено у једном историјском периоду? Ја истражујем језик сликарства.

Шта је Вама као уметнику дао Берлин који је данас уметнички веома жив?

Берлин је данас, чак, актуелнији него Њујорк. Има 600 галерија и најмање 6.000 савремених уметника, а културна индустрија је најјача индустрија у Берлину, јер има највише запослених у области културе. Ја сам отишао у западни Берлин пре пада зида и он ми је дао политички контекст, политичку и економску актуелност у Европи. Кад то кажем мислим на то да је он био у самом центру хладног рата. А ту сам нашао и паралелу са Београдом, јер је и Београд био један простор између истока и запада.

Пројекат „Бескућници” радите већ годинама?

Почео сам га 2002. у Токију и настављам и даље. Каквих ту има прича! Имам их до сада око 70, могу да их спакујем као књигу. Следећа етапа ми је Лондон где ћу радити на енглеском пошто све радим на локалном језику да би читљивост радова била интернационална. У Шангају сам радио на кинеском, у Београду на српском, на ћирилици, а у Берлину на немачком. Паралелно аплицирам више градова и где ми се поклопе карте, ту пројекат и реализујем. Ако не успем на једном месту, врата ће ми се отворити негде другде. На пример, нисам успео да га реализујем у Истанбулу, у Молдавији…

Зашто?

У Истанбулу ми конзервативна Ердоганова партија није дозволила да ставим транспарент на фасаду у центру града, јер је то против њихове државне етике. Ниједна држава не воли да се види да има бескућнике мада они свугде постоје. У Шангају сам сат времена био на саслушању у полицији, јер они не дозвољавају да се Кина представи као земља у којој није све перфектно. Ту су ми забрањивали да разговарам са бескућницима и скидали су ми рад са фасаде, јурили ме док сам снимао те разговоре. Могао је да ми пропадне пројекат за који сам се спремао две године, скупио средства, одштампао постере. Успео сам да га завршим, али смо се све време играли мачке и миша с кинеском полицијом: они јуре нас, ми јуримо њих...

Којим пројектима сте још окренути у овом периоду?

Настављам и са серијом „Карминке” коју сам почео 2006. То су познате жене, не само из света моде и политике, харизматичне и секси, од Катрин Денев до Фолан Деви, Индијке која је пљачкала богате и делила плен сиромашнима и о којој је снимљен и филм „Бандит квин”. Све те жене представљам бојом кармина, јер мени није важно да ли су имале светлу или тамну косу, мали или велики нос. Пошто су познате, људи знају како оне изгледају и када виде плочицу са именом неке од њих свако сам вади слику те особе из своје меморије. И трећа серија радова, а све три серије припадају циклусу „Трансфигуративни радови”, су баркодиране слике за чију подлогу сам узео књигу Катрин Мије, познате француске критичарке – „Сексуални живот Катрин Мије” која је изазвала велики скандал у грађанској француској култури. Дакле, узимам реченице из књиге, пребацујем их у „бар-код” помоћу софтвера, „бар-код” пуним разним бојама и пребацујем га на платно један према један. Цела та слика може скенером да се прочита.

Кад је реч о новим технологијама, које и сами користите, мислите ли да оне могу постати опасност за уметност?

Ја не мислим да уметност треба од било чега чувати. Сама ће се она сачувати тамо где је има. Опасније је правити цензуру, униформисати уметност. Боље је да има више тога у оптицају, да је шареноликије. Ионако се то временом ипак ишчисти и просеје, те после 15–20 година остане оно што вреди, док оно што је била дневна потрошња једноставно нестане.


Коментари4
81326
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Uskok
Pozdrav za Šuleta iz mladosti!!!
Odgovor@Pitanju
…po mojim informacijama, portret Hilari Klinton je nastao 1995. godine (pre 17 godina).
Odgovor Pitanju
...zato sto je poznata zena, stoji u samom tekstu ako malo pazljivije procitate.
Pitanje *
Zasto ste u "Karminke" uvrstili , ubicu i lazljivicu , Hilari Klinton ? Znate li Vi da nju niko ne postuje...?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља