четвртак, 27.06.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:22

И локал има своју периферију

Аутор: Веран Станчетићчетвртак, 01.03.2012. у 22:00

Општина, по дефиницији, представља мање локално подручје на ком грађани преко непосредно бираних локалних власти управљају јавним пословима од непосредног заједничког интереса. Већ се у овој дефиницији истиче могућност грађана да дефинишу заједнички интерес.

Да би ово функционисало у пракси неопходна је добра организација општине која значи правилан баланс између броја становника, њихових потреба, површине, распоређености институција и пословних објеката. Важан фактор при организацији општине су и географске карактеристике подручја, положај насеља, саобраћајна повезаност и удаљеност од центра, односно општинских институција. Коначно, код територијално великих општина које карактеришу велике разлике у концентрацији становништва и постојање урбаних и руралних насеља, теже се долази до одлука којима ће бити задовољене потребе свих грађана. Једнообразне одлуке које делују на различитим подручјима и са различитим потребама становништва не могу бити ефективне у целој општини.

Због тога, када током година дође до неких од поменутих промена које угрожавају квалитет управљања на локалном нивоу и демократичност (у смислу једнаких услова и доступности јавних сервиса), а постоје услови за одрживост нове општине, онда је треба формирати. На пример, у београдској општини Палилула живи око 200.000 становника, само последњих година број се повећао за 40.000. Свега око десет одсто територије се налази у урбаном делу града а ту је истовремено и највећи број општинских институција и сервиса, док је насеље Дунавац чак око 30 километара удаљено од административног центра општине у Таковској улици.

Теоријски, могло би се добро управљати и у оваквом систему али би то захтевало сложене механизме одлучивања и спровођења одлука, чему локални политичари у Србији и нису баш склони. Поред тога, упитајмо се на кога ће они више обраћати пажњу: да ли на потребе грађана у урбаном делу града који су близу и институција и медија и где је знатно видљивије како се управља на локалу, или на потребе грађана у приградским или сеоским насељима десетинама километaра удаљених од центра града, где решавање проблема није толико медијски „звучно”? У овако реално сагледаној ситуацији, једино решење је да се свако бори за себе, односно да се формира нова општина помоћу које једна кохерентна целина и групација грађана може боље да заступа своје интересе.

Намеће се и питање да ли формирање нове општине значи нове трошкове? Одговор је не, због тога што се постојећа администрација и јавни приходи и трошкови деле. Дакле, формира се нова администрација, али се и смањује стара. Ово се неће десити ако политичари на локалном нивоу не желе да смање администрацију због својих људи у њој. Али ту је на делу нешто што се зове „партијски интерес изнад свега”.

На крају, остаје да се све ово сагледа и из угла политичара и предизборне кампање. С обзиром на нашу политичку културу и свест „мирне душе” можемо рећи да ће политичар спровести пре свега ону акцију у којој ће моћи да се прикаже као ,,главни јунак”. Уколико тога нема, без обзира на то колико је нека идеја добра за грађане, највероватније за њу неће бити много интересовања. Стварање нових општина и прича о децентрализацији данас је битан сегмент политичких програма пред наступајуће изборе. Међусобне критике политичара нису толико усмерене на то шта се предлаже већ ко предлаже. Има замерки да поједине странке користе ову тему као један од изборних адута. Али шта има у томе лоше?! Свака странка има право да заступа што мисли да је потребно овој земљи. Ако се ради само о манипулацији зарад добијања гласова онда ваљда треба да се појави друга странка – опонент која ће да укаже на манипулацију и изнесе свој предлог решења. Какогод, најгоре је када проблем постоји а о њему се ћути!

Доцент на Факултету за европске правно политичке студије


Коментари2
b6974
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

diskriminisano Mirijevo
Postoji predlog da i Mirijevo, sa svojih cca 90 hiljada stanovnika, postane opština, mada ne znam šta bi to rešilo. Pare se nalaze u gradskoj kasi, i o njihovoj upotrebi odlučuju beogradski čelnici. Kako odlučuju, vidimo. Nekima su izgradili sve što su poželeli, a prema drugima se odnose kao prema pastorcima. Gledamo velelepne parkove i dečija igrališta izgrađena na hektarima međublokovskog prostora na Novom Beogradu, a u Novom Mirijevu ih ne možete namoliti da malo dečija igrališta, sa ispucalim betonskim podlogama, i prastarim ljuljaškama i klackalicama, srede kao novobeogradska. U Mirijevu nema nijedne, moderne, nadstrešnice na autobuskim stanicama. Valjda misle da su, sasvim, dovoljno uradili, kada su, posle 50 godina, sredili 1 km dela Mirijevskog bulevara. Podzemne kontejnere možemo, samo, da sanjamo. Znači problem se ne može rešiti formiranjem novih opština, nego formiranjem drugačijeg načina razmišljanja beogradskih čelnika. To je, izgleda, teško !
Jovanka Voždovčanka
Verujem da formiranje novih opština može da reši neke probleme, ali, sigurno, ne može da doprinese ravnomernom razvoju Beograda, u šta se gradski čelnici "kunu", u zadnjih godinu -dve, ali ih (njihova) praksa demantuje. Suština formiranja novih opština u Beogradu jeste, kako mi se čini, davanje mogućnosti udaljenijim krajevima grada, da dobiju sadržaje, naročito komunalne, ali i druge, kakve centar grada i N.Beograd već, odavno, imaju. To i jeste glavni problem Beograda, ali se ne može rešiti na ovaj način, a, evo i zašto. Budžet Beograda, a ne opština, je osnovni izvor obezbeđenja sredstava za izgradnju komunalne i ostale infrastrukture na teritoriji grada, o čemu odluke donosi gradska vlast. Nisu poznati kriterijumi kojima se gradska vlast rukovodi u donošenju ovih odluka, ali rezultati su poznati i vidljivi. Najveć deo gradskog budžeta se, godinama, troši za potrebe centra grada i N.Beograda, a onda se uspehom smatra asfaltiranje ulice u Lazarevcu. DECENTRALIZOVATI GRADSKU VLAST.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља