Ако би се извагао статус кандидата који је Србија добила минулог четвртка у Бриселу, онда би се на једном тасу нашли политички сигнали који потврђују да земља није направила само важан корак у процесу приступања Европској унији, већ и да је неповратно на европском путу. Од тога, краткорочно гледано, она неће имати неку велику практичну корист, која би се, рецимо, одмах одразила и на наше новчанике, али, дугорочно посматрано, корист би, према многим очекивањима, могла бити велика, не само за државу, већ и за њену привреду и за грађане, будући да је бриселска одлука променила имиџ земље набоље, што би требало да привуче стране инвеститоре и шире отвори врата новим радним местима.
Други тас поменуте ваге засад има само натпис „следи одређивање датума за почетак преговора”, који треба Србију да поведе према чланству. Према овдашњим очекивањима, датум би могао да уследи до краја године, а отварање преговора, који ће бити и дуги и тешки, земља мора да усвоји европске стандарде у свим областима живота – у првој половини 2013. године. Међу упућенима у процес евроинтеграције нема дилеме да ће постојати и претходни услови. Српски званичници указују да Београд мора пре лета да покуша да реши преостала питања с Приштином, пре свега, телекомуникације и енергетике, да би Европска комисија препоручила почетак преговора.
„Датум преговора је веома битан јер то значи да се апстрактна обећања пребацују у домен реалног и да од тада почиње да откуцава сат за улазак земље у ЕУ. То значи да ће се условљавања пребацити с политичког терена на технички оперативни део. Тада ће и грађани Србије и сами очекивати такво условљавање, јер ће се онда директно видети у побољшању жива грађана”, истиче Владимир Тодорић, директор Центра за нову политику.
Политички аналитичар и бивши амбасадор Србије у Немачкој Огњен Прибићевић оцењује да кандидатура за државу и српско друштво значи веома много. „То је заставица која говори другим државама, а што је можда важније фирмама из Италије и Француске и посебно из Немачке, у којем правцу се земља креће”, каже Прибићевић. Он нам преноси да су му, док је био амбасадор, представници највећих фирми у Немачкој, а то значи и у Европи, говорили да је за њих јако битна кандидатура јер „показује да се земља неповратно налази на путу европских интеграција”.
То је за „Еуроактив” потврдио и Михаел Шмит, директор Делегације немачке привреде у Србији. Он је рекао да ће „кроз побољшани имиџ земље, захваљујући статусу кандидата, порасти и интересовање за овим тржиштем”.
Дејан Вук Станковић, који иначе сматра да је добијање статуса кандидата „позитиван сигнал европских партнера према капацитету Србије да се придружи ЕУ”, такође указује да је од суштинске важности да се дође до датума преговора.
Иако се слаже с оценом да некакве непосредне велике користи сада неће бити, Прибићевић наглашава да кандидатура никако није формална ствар. „Наравно да све почиње датумом преговора и наравно да Турска има статус кандидата 40 година, али за нас је ово од великог, суштинског значаја јер је заставица пободена. А неће српски преговори трајати 40 година, већ пет или десет година”, сматра он.
Статус кандидата ће приближити земљу европским фондовима, наглашава Огњен Мирић, заменик директора Канцеларије за европске интеграције Владе Србије и координатор за фондове ЕУ. Он прво подсећа на то да би стицањем статуса кандидата Србији требало да се отворе преостале три ИПА компоненте. „Неопходно је узети у обзир чињеницу да постојећи буџет ЕУ обухвата период од 2007. до 2013. године и да су ИПА средства испланирана за тај период. Поставља се питање сврсисходности отварања ових компоненти само за једну годину и то по знатно строжим правилима.” Према Мирићевим речима, Србија као земља са статусом кандидата ипак може од 2014. до 2020. године да очекује око 30 одсто више средства од 200 милиона евра на годишњем нивоу (колико сада добија), јер је „предлог ИПА буџета за овај период 14,1 милијарду евра”.
Како сазнајемо од Мирића, сам статус би, ипак, нешто могао одмах да донесе и у новцу. Постигнут је договор да у програм ИПА за 2012, као подршка, буду укључене активне мере за запошљавање, а још се не зна шта ће бити с директном подршком пољопривредним произвођачима. Наводећи да ће већ половином марта имати консултације с представницима Европске комисије, каже да је за ову намену реч о износу од око 30 милиона евра.
Поред значаја за државу, јавности је свакако занимљиво и шта ће статус кандидата значити за политичку сцену, поготову у светлу предстојећих избора. Саговорници „Политике” истичу да би се изостанак кандидатуре умногоме одразио на изборе. Али, и овако, питање је, како каже Станковић, колики добитак може да буде за политичке странке, с обзиром на то да је кандидатура уследила у минут до дванаест. „Сигурно је да би – да се кандидатура није добила – губитак био на страни странака владајуће коалиције. Она ће, пре свих Демократска странка, сада имати могућност да кажу да је за мандата владе Мирка Цветковића, остварен циљ да се добије Бели шенген, односно визна либерализација, и да се дошло до статуса кандидата”, каже наш саговорник и подсећа то „није онај формат европских интеграција који је био обећан 2008”, али с обзиром на све политичке околности у земљи и у ЕУ, где постоји нека врста засићења од процеса проширења и где се догађа велика економска криза, „тај биланс није толико рђав”.
Прибићевић сматра да кандидатура никако неће одлучивати ове изборе „далеко од тога”. „Она ће само омогућити партијама које су европске оријентације и владајуће да не губе гласове. Да нисмо добили кандидатуру, то би имало великог утицаја и дошло би до даље ерозије утицаја владајућих партија. Овако, то ће се зауставити на некој тачки где се оне сада налазе и сумњам да ће кандидатура моћи да доведе неке неопредељене бираче”, истиче он и додаје да ће се избори решавати искључиво на теми економске политике.
