петак, 14.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:34

Власи у Србији између Београда и Букурешта

Аутор: Бојан Билбија Вишња Дугалићнедеља, 04.03.2012. у 22:00
Предраг Балашевић, члан Националног савета Влаха и Радиша Драгојевић, челник Националног савета Влаха (Фото Р. Крстинић)

После вести да је Букурешт покушао да блокира Србији статус кандидата за чланство у ЕУ, због наводног угрожавања права влашке националне мањине, отворило се питање положаја ове етничке заједнице. Како се показало, о овом проблему чак ни сами Власи, односно њихови демократски изабрани представници, немају идентичне ставове. Док је за једне Србија њихова земља и историјска матица у којој нису обесправљени, други свој поглед радије усмеравају ка суседној Румунији, сматрајући да се њихова права крше.

О овој теми за „Политику” говоре Радиша Драгојевић, председник општине Петровац на Млави, челник Националног савета Влаха и члан Социјалистичке партије Србије, и Предраг Балашевић, некадашњи потпредседник, а данашњи члан Националног савета Влаха и председник Влашке демократске странке, која је ових дана приступила Покрету радника и сељака. Ако је за Драгојевића матерњи језик влашки, а за Балашевића румунски, онда се неслагање међу њима понајмање не своди на оних пет слова за колико је влашка азбука „богатија” од српске, већ у први план избијају друге, пре свега политичке разлике.

Политика: Какав је данас положај влашке заједнице у Србији? Да ли су заиста угрожени, како се могло чути ових дана из Букурешта?

Драгојевић: Тешка је квалификација да су Власи у Србији угрожени. Угроженост се обично сагледава у односу на већински народ, а ми вековима уназад живимо у слози. О обесправљености, такође, не можемо да говоримо. Има одређених проблема, али доношењем Закона о националним мањинама, Власи су као и друге мањине први пут стекли могућност да уређују своје односе по европским стандардима.

Балашевић: Не могу да се сложим с господином Драгојевићем. Власи у 21. веку немају могућност учења матерњег језика у школама, богослужења на свом језику, нити медије. Када говоримо о очувању културе и традиције све се свело на одржавање манифестација и фестивала у нашем крају, што мислим да је недовољно за заједницу. С те стране, наравно да су угрожена права влашке националне мањине. Закон о заштити права и слобода националних мањина донет је 2002. године, а шта је било пре тога? Зашто Власи нису имали могућност да своја права добију раније иако су кроз читаву историју били лојални грађани ове државе?

Драгојевић: Тачно је да су Власи на одређени начин били потискивани. Рецимо, 1948. године било је 93.444 Влаха, а 1961. године само 1.377. То су велике осцилације које говоре о потискивању националне свести која је сада пробуђена. Али у овом тренутку учињен је корак напред када је реч о законским одредбама, а демократски миље нам пружа шансу да имамо своје органе кроз које можемо да остваримо своја права. Нама се, који се од пре годину дана налазимо у Савету, ставља на терет оно што су били проблеми од раније.

Политика: Господине Балашевићу, за шта ви окривљујете људе из Националног савета Влаха?

Балашевић: Споран је упис у бирачки списак и сама кампања за избор у Национални савет. Рецимо, у Полицијској управи у Петровцу било је више од 300 особа на информативном разговору, јер се сумња да им је неко фалсификовао потписе за последњи бирачки списак. Људи који данас воде Савет у кампањи нису рекли шта ће да ураде када преузму то тело, већ су се бавили оптужбама на рачун оних који су га раније водили, кривећи нас за „румунизацију”.

Драгојевић: Код уписа у бирачки списак било је случајева да су људи уписивани без знања, без личног пристанка. Ко је то радио, нећу да улазим. Лично, у кампањи нисам нападао претходне чланове Националног савета, већ сам причао сам о ономе што нас и данас раздваја.

Балашевић: Влашки национални савет данас постоји и функционише, али су они низом одлука подигли тензије у Србији, у самој заједници и на међународној сцени. То није добро и мора да се нађе решење. Државне институције треба да помогну читаву заједницу, а не да држе страну једнима.

Политика: Председник Тадић је рекао да ове оптужбе на рачун државе не стоје...

Балашевић: Једна страна има заштиту у институцијама система, пре свега мислим на бивше Министарство за људска и мањинска права, а друга страна је оптуживана, нападана преко медија, застрашивана... Већина људи који су данас у Влашком националном савету истакнути су чланови владајућих политичких партија. Ови људи су се 2010. године појавили на влашкој политичкој сцени и били су помогнути својим централама из Београда да преузму ту заједницу. Мислим да држава Србија треба да помогне, а не да се меша унутар заједнице. Дакле, да заједница бира своје представнике, а не држава групе које ће да им помажу.

Драгојевић: Сматрате да не треба да се меша Србија, држава у којој живимо, а тражили сте и тражите помоћ од Румуније? Оно што нас највише спаја с Румунијом и приближава јесте језик. Све остало је другачије: култура, обичаји, традиција... Ви сматрате да је наш језик румунски, ми сматрамо да је влашки. Није спорно да смо Власи и ви и ја, али кад је језик у питању, онда се ту разилазимо.

Балашевић: Влашка заједница није имала могућност учења матерњег језика.

Политика: Који је ваш матерњи језик?

Балашевић: У источној Србији се говоре два наречја румунског језика, олтенско и банатско. Олтенско се сматра основом књижевног језика, али како нисмо имали могућност да унапредимо знање данас се говори један језик који је далеко од књижевног. Влах је на српском језику синоним за румунски народ. У нашем матерњем језику не постоји термин Влах. Дакле, Власи су Румуни.

Драгојевић: Јесте ли се на попису изјаснили као Румун?

Балашевић: Не, зато што су за мене Власи и Румуни исти народ.

Драгојевић: Иако немамо званичне податке пописа, моја сазнања као председника пописне комисије на нивоу општине кажу да се у односу на 2002. годину 60 одсто више грађана изјаснило као Власи. Опет, више њих се изјаснило да говоре влашки, тј. један број оних који се декларишу као Срби кажу да им је матерњи језик влашки. С друге стране, код Румуна цифре с румунским језиком се поклапају. Језик је основни елемент око кога се споримо. То не може и не треба да нам решава Румунија, већ до решења треба доћи са земљом у којој живимо. Шта сте ви урадили за четири године, колико сте били у Националном савету, да се реше ови проблеми?

Балашевић: Не може се преко ноћи исправити неправда која траје столеће и више. Никада нисмо могли да учимо матерњи језик у школама.

Драгојевић: Слажем се да је то неправда. Али с оваквим понашањем, ви нас само кочите у томе. Ми смо сада први пут у историји усвојили верзију наше азбуке и то у ћириличној и латиничној варијанти. Да ли је та верзија најисправнија? Не тврдим, може да се надогради. Имали смо два месеца јавне расправе, предлог је био и на интернету како би се коментарисао.

Балашевић: Није историја почела с вама, 2006. чекали смо 17 месеци да наш национални савет буде регистрован. После конституисања, Министарство просвете је опструирало да деца у одређеним школама, у којима је то било изгласано, почну да уче свој матерњи, румунски језик. Према томе, за оно што смо покушали да учинимо одмагале су нам институције система. Овде нико не тражи помоћ Румуније, мени много смета када се каже да Власи коче улазак Србије у ЕУ.

Драгојевић: Мени још више, јер ми нисмо ни тражили помоћ Румуније.

Балашевић: А када смо ми то тражили? Ми смо само тражили да нам неко помогне у остваривању својих права. Ако не можете унутар ваше државе уз помоћ институција да решите проблем, морате да тражите помоћ некога.

Политика: Мислите да је оправдано ово што се десило у Бриселу, када су умало помућени добри односи Београда и Букурешта?

Балашевић: О томе нека суди јавност. Само могу да кажем да је Влашки национални савет својим одлукама додатно инспирисао и допринео да став Румуније буде онакав. Пре две недеље делегација из српског парламента отишла је у Букурешт да се види са својим колегама и тамо је потпредседник Савета Милетић Михајловић утицао на неке ствари. Он је додатно изиритирао румунске парламентарце, јер је био тај који нас је у кампањи оптуживао за румунизацију, говорио да хоћемо да одвојимо један део територије. Сматрам да Михајловић сноси велику одговорност за оно што се дешавало у Бриселу.

Драгојевић: Мени је врло жао што смо уопште споменути на такав начин. Као Национални савет, у чије име говорим, и који је једини легитимни представник влашке заједнице, не видимо то као решење.

Балашевић: Али закон и Устав не лишавају друге невладине и политичке организације да се боре за права Влаха. Савет има своје посебно место, али никако се не оспорава и активност других.

Политика: Да ли држава Србија опструира Влахе у остваривању њихових права?

Драгојевић: Угрожени нисмо. Стоје проблеми да смо недовољно финансирани. Не кажем да смо оштећени у односу на друге мањине, постоје критеријуми, али се мало средстава издваја за деловање мањина и тиме нам онемогућавају да решимо проблеме. Једину опструкцију имамо од групе која подржава Балашевића. Дакле, не опструира нас Београд, већ један део влашке заједнице. На првој седници Савета, Балашевића су напустила три члана због игре с Румунијом и констатацијом да смо Румуни који говоре влашки језик.

Балашевић: Није тачно. Треба да се каже да је једног нашег члана уценила Демократска странка да подржи вашу политику. Наравно да држави одговара руководство Савета које каже да Власи нису угрожени без обзира на то што немају никаква права. Разумем, Драгојевић је члан политичке партије која је данас на власти и можда из тих разлога не може да критикује више. Али Власи су такав народ, никада нису стварали проблеме. Сада, када су се мало пробудили, ствара се фама у јавности и питање: шта сад хоће? Неће ништа друго до онога што им припада по Уставу и закону. Национални савет је изгубио легитимитет и легалитет после свих оних дешавања. Србија мора да нађе ново решење за националне савете.

Драгојевић: Молим вас да ме у оваквим ситуацијама не везујете за партију. Рођен сам као Влах, а много после тога сам постао члан СПС-а. Уосталом, у Савету имамо људе који су чланови свих странака. Причате да нас Србија угрожава, а Румунију позивате у помоћ. То су нелогичне ствари.

Балашевић: Да ли је Драги Дамњановић, потпредседник Влашког националног савета и председник Жагубице, на сајту општине, као матерњи језик навео српски? Када је Милетић Михајловић 2008. ушао у републичку скупштину навео је као националност српску. То је после промењено. Веома је проблематично што члан Савета Драган Балашевић стандардизује матерњи језик, а да га не познаје. Да ли је у реду да Синиша Челојевић као гинеколог води процес стварања азбуке?

Драгојевић: Ми нисмо завршили стандардизацију језика. Камо среће да јесмо. Најмањи проблем су слова. Дајте ви предлог. Тражите влашки језик, а сматрате да не треба да постоји влашко писмо.

Балашевић: Постоји стандард!

Драгојевић: Па, дајте га.

Балашевић: Румунски језик, румунско писмо је стандард. Наука каже да се у источној Србији говоре два наречја румунског језика и то су чињенице.

Драгојевић: Ту је крај сваке наше приче. Сматрам да треба да се поштује оно што људи кажу на попису. Не постоји бољи референдум од пописа.


Коментари32
41066
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

mila paic
sta je sa Bugarskim vlasima.Da li se i u Bugarskoj talasa sa ovom yajednicom.
citalac
Gospodo iz redakcije, molim vas prosledite moj dopis Avramu Istoricaru. Vlasi se zovu po oblasti Valachia odakle su doseljeni nasilno, raseljeni po Balkanu pre 2000 godina. Nevernik na turskom, otomanskom se kaze nesto kao Abdulah, a ne Vlah. Srdacan pozdrav vas citalac
srecko sreckovic
Sreca je nasha da su Madjari odmah zatrazili od Rumuna da ono shto traze od Srbije daju odemah i Madjarima u Rumuniji. Oni su ipak jachi igrachi od nas i izgleda da cemo se ovoga puta promaci, mada nigde ne vodeh shta je Tadic potpisao sa Rumunima.
milan popovic popovic
Postovani citaoci ja sma iz Braniceva znaci Srbin i to po srpskom plemenu Bodric(lat.Abodrit predenescent) Branicevac,to je srpsko pleme kome pripadaju svi Banacani,Sremci ,Bacvani,Macvani i Baranjci,pa i moji Branicevci.Medjutim moja pra baba je Vlahinja a da bis erazumelo ko su Rumuni i Vlasi najbolje procitajte knjigu Gos.jarcevica"Bivsi Srbi".Vidite ja volim Rumunski narod jer je to jedini komsija koji je srbima uvek prijatelj bio.Zapitalibiste se zasto je to tako?E pa evo zasto rimski pisac Anonimus Ravenski u svom delu Kosmografija pise da su postojale 3 Srbije Balticka,Dacka i Tracka Srbija.E pa vidite na zalost nasi uparlozeni(cast izuzecima )profesori komunisticke provenijencije i nemacko-berlinske skole nezele o tome da znaju ako se neke stvari povezu i sloze kockice dobice se istina.Rumuni su sve do 17 veka pazite Sluzili bogosluzenje na Sraosrpskom i koristili Srpski jezik kao skuzbeni!?na grobu Vlada Cepesa ispisano je starosrpskom cirilicom sve ceo tekst o njemu!?
Dusan
Vlasi nemaju nista sa Rumunima ,Oni su drugi narod !! Postoje srbski Vlasi,Makedonski,Albanski Bugarski Grcki i Rumunski Vlasi u oblasti Vlahonija . Rumunski Vlasi su pretopljeni u Rumune , Ali kod nas nisu pretopljeni u Srbe tako je u Makedoniji .Albaniji, Grckoj !!! Mislim da je za Vlase jednostavno ponizenje da ga neko nazove Rumunom !!! mozda gresim ,ali to je lako proveriti !!! Ako se oni ne osecaju kao Rumini ,onda to treba dokumentovati Rumunskim vlastima , i da se nemesaju u tudju kucu , oni su nasi jer vekovima zive sa nama , Odjednom rumuni postadose kao mama zastitnica !!!!! To je vrlo drsko jer Vlasi su mnogo stariji od Rumuna kao narod !!!!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља