понедељак, 26.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:53

Старосрпски и новосрпски

Аутор: Михаило Павловићчетвртак, 08.03.2012. у 22:00

Неки мисле да је све ново, или бар неуобичајено, боље од познатог и освештаног дугом употребом, било да је реч о језику било индустријским производима, па чак и о идејама.

Кад је реч о српском језику, један од извора новог свакако су стране, пре свега енглеске речи, од којих би многе могле да се замене нашим, јер ако се овако настави, онима који не знају енглески биће потребан речник при читању наше штампе и превода страних филмова на телевизији. Ево неколико примера: мејтинг, лизинг,тајминг, тајмаут, офис, пи-ар, фаст фуд, чиз кејк, копи пејст, пет шоп, фор сејл, секонд хенд итд.

С друге стране, многе укорењене српске речи и конструкције нестају уступајући место онима уобичајеним у говору Хрвата. Употреба прилога након уместо после, ни из близа не смета као након што, уместо пошто, после и сл., које имају и временско, и често узрочно значење. У неким случајевима, пак, нова употреба неких речи доводи и до забуне. Светло је било придев, а светлост именица (сада је, често, мада срећом, не увек) постало именица. До забуне може такође довести придев лаган, који сада има тенденцију да значи: онај или оно што није тешко. Уместо лака храна, или лака хаљина, сада имамо лаган корак, па се не зна да ли је реч о кораку који није брз или није тежак. Бекство је постало бег, заказати сада често значи отказати (не извршити неку обавезу). У последње време приметно је да се за станицу тролејбуса и аутобуса употребљава реч стајалиште, док она код Срба, али и код Хрвата, значи гледиште, тачка посматрања, а ређе, нарочито у говору Срба, она значи место где нешто стаје или стоји, али се не односи на средства јавног превоза. Наказни ,,хрватски” германизам за плус глагол у инфинитиву све чешће се среће и код нас, па у излозима радњи са прехрамбеним производима читамо за понети!

И у штампи и на телевизији налазимо упуцати, успаничити се, у свим могућим значењима, понекад праизведба уместо премијера, а као врхунац, несрећно сковану реч донор и донирати која, срећом, није ушла у општу употребу.

Познато је и да се мање-више у свим језицима придев који означава нешто негативно, у највећој мери, употребљава за појачавање речи која значи нешто позитивно, нпр: страшно леп-а, страшно занимљив-а и сл. Међутим, у неким преводима филмова на телевизији налазимо проклето плус нешто добро, лепо (проклето занимљив), што вређа и најмање пробирљиво осећање за језик. То исто вреди и за придев очајнички чија употреба понекад делује комично. Ту су и речи гардероба, увек у значењу одело, и осмислити, када треба рећи смислити, изумети и сл. Граматичке грешке су ређе, али их има (сво, донешен, спашен).

Посебан проблем представљају речи-паразити које се стално јављају и то у различитим или неодређеним значењима. Такве су речи: локација и лоцирати, шанса, опција, сценарио. То су готово увек стране речи којима, рекло би се, они који их ревносно употребљавају надокнађују слабо или никакво знање страних језика. Ту су и аболирати и аболиција који не значе ослободити и ослобађање него укидање (аболиција ропства). Исто тако, некима врло драга реч ингеренција не значи право, компетенција него мешање! Осим ако нећемо да стварамо србо-латински.

Један од начина кварења српског језика јесте и употреба по облику исте речи, али у другом значењу. Глагол погледати значи бацити поглед (,,Погледај му на обућу, па га пусти у кућу”, Вук, Пословице). Сада све чешће налазимо: погледати неки филм, неку изложбу.

Сведоци смо и превођења са српског на хрватски, бошњачки, црногорски. Хоће ли се једног дана са ,,старог српског” преводити и на српски ,,новоговор”?

Професор универзитета


Коментари35
8084c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jovana S
Mislim da smo otišli predaleko...Oduvijek je srpski (a i ostali jezici svijeta) bio pun tuđica. Živjeli smo sa Turcima, Hrvatima ... pa je logično da smo uzeli i neke njihove riječi u nedostatku naših ličnih. Koje su to srpske riječi za fudbal, rukomet? Ja ne znam, a ne znate ni vi što komentarišete. Da poznajete srpski jezik dovoljno ne BISTE pisali par umjesto nekoliko, ili neznam umjesto ne znam. Dajte svoj doprinos pa se trudite da pravilno naučite gramatiku i ono malo pravila što imamo (i ja sa vama) a ovim teškim temama će se baviti oni kojima je to posao. Postoji mnogo "nesrećnih rješenja" u našem pravopisu, ali šta je tu je.
Часлав Коцељевић
Добро је да неко, ко је иначе компетентан,прогово ри о навали туђица на српски језик.Ја бих се оврнуо на пар речи које продиру кроз филм и појављују се у свим преводима,што не може бити случајно.То су речи:"умишљај(срп.уображење) у прав.терм.хотим- ична радња;небодер(срп.и логично облакодер) ;гле- де тога,употребила једна од п.предс.Скупштине Ср- бије,(срп.у погледу тога..) итд.Један од коментато- ра је огласио да се тај нови језик зове још и"англо- сер"и ја мислим да је термин адкватан.
Zivojin Rilakovic
Cak i u vodecim srpskim glasilima cesto citam da je neko "hospitalizovan" a neko je izvrsio "suicid". Na ovaj nacin kvazi-elita pokusava da se udalji od "prostog" sveta koji ove reci ne razume. Uvodjenje reci "gej" ima drugi cilj koji nije nista manje subverzivan.
Nezavisan Stakic
Kada covek procita ove komentare ima mogucnosti da vise nauci nego iz nekih listova koji imaju rubriku koja se bavi ovom problematikom. Ovo nije vise sporadicna upotreba stranih reci pa i hrvatskih koji oni vole da naglase jer misle da govore nekim drugim jezikom a ne jezikom koji pociva na stokavskom narecju. Ne slazem se sa studentkinjom filoloskog fakulteta koja nalazi prednost u upotrebi i promeni jezika jer vise skoro ne razumemo nas jezik koji se koristio samo pre 100 godina. Zasto se moraju koristiti strane reci od kojih me posebno iritiraju reci implementacija, edukacija i sl. jer mislim da oni koji ih koriste neznaju srpski jezik. Posebno su odgovorni stampa i televizija jer su sada uveli rec prezenter za rec spiker. Ni ova druga nije nasa ali smo je prihvatili odavno i zasto sada nju menjati jer prezenter nista ne pokazuje niti objasnjava vec cita napisano cak sta vise pored kamere jer ne ume da cita tekst koji je pored njega. Prestanimo i sa i stranim nazivima firmi.
Јована Симовски
Лаган корак - зашто да не? Лепота језика је управо у откривању и новом комбиновању речи, уместо слепог придржавања некакве традиције. Језик је жива творевина која се из дана у дан мења, под разним утицајима. Где је граница, то треба одредити, али не треба одлазити ни у другу крајност. Јована Симовски студенткиња Филолошког факултета у Београду

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља